caricato da Utente4127

318420474-Elektronika-i-autom-pdf-pdf

annuncio pubblicitario
J',.t
j
J
J
I
- "t
"b
J
U
7*i
Svetislav Siler, YU l NZZ
ELEKTFICII\IIKA
I AUTGIMATIKA
o 0snovni pojmovi iz elektrotehnike i kibernetike o Alarmni
ureilaji o Programirani ureitaji o Automati o Elektronski
ispravljaii naizmeniEne struje - Dvojni automati o Detektori
o lndikatori itelekomande o Tabele i gralikoni o
s!3 .... !!! . ..-. -. .... * .. -..
!!! ....... -.... .-.. ..-.
_ TEHNICKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE
SAVEZ ORGANIZACIJAZANAUENO
ur-lom sRBUE I REDAKCUI 'rpHNteKrH NovINA'
BIBLI OTE KA .,TEHN I KU MIAD IMA
Recenzent: Zvonimir LiPovac, Prof-
Urednik: DuSica Ludii, diPl. ing.
YU ISBN
86-325-0180-1
"
PREDGOVOR
U uaiim-rukqmaje kniiga sauremene elektronike i automatskog uprauljanja. Ne nemojte s.e_ uplasiti naziva jer ona je namenjena bal uama. (J njoj je ia pristiqifan nadin
poEetniku a i napredniiem elektroniiaru ponudeno uiie od gb praktitntn giaanii iz suahodneunog \iuota. Poznato je da se elektronika uuukla u , porc naEeg ZiuZta fuidustriji,
saobracaju, domacinstuu a sue uiie ulazi i na Ekolska urati). Elehr;nijesu sicuilne distice tako male da se ne-uide qolim ohom ari raspsla2u ogromnom rrrrgiiom koju molu
prenositibrzinom suetlosti. eouek je nautio kalko da kofisti elektrone i-prenoi energ"iie
i komandL To iskustuo d.oueianst;a prenosimo i-uama kroz graLdnju
te nam se pridru1ite.
{fj-igyj, Zo vas pripremio Siler Suetislau pedafoski sauetnik i p6zoperater W.INZ? On je napiiao i knjigu "Radiotehiikal elektronika" kiiaie
lati.ralio
doZivela uiEe izdanja i-predstaulja otiornu teitt-ru za rad radioamatera. Oua knjiga je
nameniena mladim kibe.rne_ti\aiima i niihouim instruktorima. (J njoj Ce nact
Fti ie
potrebno
*g_se!c$e.i takmidenia - id istorilskog razuoja kiberieiike do saur"menlog
t
piifoiiinii"ifliii
tri
*
rqdunarstua. Koristeci dug-ogodiinje iskustu| sa-takmi\enja, gradnje pojedinih
ta|
yjiyff hao i sugestaje sltojlll Eolega-nastauniha oT i orp aitii io *n-ogi*-reminarima
noJe_Je auto-r d.rzao, sakupliena je gryda za ouaj prirudnik.
ona je rasp'oredena u deuet
poglaulja. suako pogtaule
treQiyautia za sebe citinu saposebnoi
ob radyj u,. P o ietnic.ima prep o ruiui emo da pre gradnj
e uredaj a prriio
:u- :,!J-!*!
koi_e i9 ihuuesti u suet etektronidaraazatimpristupe gradnjama.
+i:::':!,"!.,yo_yoglavlie
uredaJl su uglaunom graden_i o-d-materijala sa naileg trZi\ta i proieraua-nitra
mitogim
takmiEe,niima i sekcijima mtadih kiberietitara po iaiim
Ekolama. (Jz Eeme konstruk-
i"iilriiiraiii
clJaprlkazane su kod uecine uredaja i Etarypane plodice u razmeri
omoguciti uspe\nu gradnju.
i:I
Eto ce i
wi
aii
potetnicima
Izdauai NIR? "TEHNI1KA KNJIGA" se nada da te i ouaj priruenik
naiii na iirok
sraditetja kao ito je to bio sludaj to iiiiso:; ,RADTITEHNIKA r
"!:y--y!y!!4
ELEKTR2NIKA" i taEo doprinetiiazuoiu iue sue poputar:nfi" gro*
tehnike.
UVODIVI DEO
DanaSqe r.renre
se
karakteriie nizomprocesa
koli iz osuo\ra merla.ju tradicionahur stmktrlnl
nuteriialne baze ljudi i ko.li po svom karaktem,
obuhvatnosti i diuantici prevazilaze s\:e
dosadaSnje epohalne promene. Pod uticajenr
nauenih otknca i tehnitkih nor,ina nasta.ju
pronene u svim vidor,ima Zivota ljudskog
dnrstva, ko,ie tako, postepeno, sr,e vi5e ovladava
na-jbitnijim ciniocinu svoje elzistelci je.
Posebno obele2.je sa\rrenteltonl nauino-tehriekom procesu, izmedu ostalog, dala.ye kibertuetika. N.jen ti,orac, poatati anrericki ruuinik
Norbert Viner, definisao je kibemetiku kao
"nauku o upravljaniu". Danas se ona snultra
op5tont teoriiom uprar,ljau.ja ko.ja se
ntoZe
primeniti na svaki sistem. Mnogobro-jni i veonu
razlieiti sistenri upravljanja mogu se po svoloj
fruilrciji svrstati tt delinritttu (malu) t kortrplek-
.vrr (potpunu) autonntizaci ju.
Delinuena autonlatizaciia obuhvata:
- autonutsku kontrolu i signalizacilu,
- autonratsku zastitu i
- autonriltsku regulaciju, a
Kompleksna (potprura) autonnrizacija obuh-
vatt:
-
automatsku obradu podataka i
autonutsko upravljaqje procesinn.
Svaki kibernetski sistem
inu tri
osrlovua
dela: upravliaeki. prcnosni
i izi'rSni. koji nrogu
biti povezani .iednostrano on'orenint ili
d."ostrano (sa povratnonr intbrnuciionl zatvoretitrt kolom.
Upravlaqa te bilo i pre Vinera, ali se ono
smatralo redor,ninr pratiocen procesa. Vi ste,
kao ueenici, sigurno hvatali ptice po Sumi
ponoiu korpe kutije i poduzeg karupa. Vat
-
ie pomocu centrifugalnih kugli
na
upra'. ljao dotokom vodene pare
pamoj nnSini
i tako regulisao
bro.j obrtaja nuSine. Takr,ih i slienih primera
inu na pretek. ali tek prornlaskom elektriere
struie
i
rlene naj5ire primene u industriji i
donracinstvu uliazala se potreba za uvodeniem
autonntizaciie i automatskog upravljanja. pa je
tako kibemetika dobrjala sve veii znacaj. Danas
je to posebna oblast nauke, primenjena u svim
oblastinn cor.ekovog Zivota i rada u: industriji,
domaiinstvu, saobraia-ju, nrcdicini, obrazovanju i dr.
Prenu naiinu prenosenja upravliarja od upralljaekog dela ru izvrSni deo kibemetiku smo
podelili na-mehanieku, hidraulieku, pnenmatsku, elektricnu i elektronsku. Sve ove naiile
prcnoSenja llemoguce je obuhvatiti .lednonr
krrjigom, pazato, poSto se na takmieenjinu grade uredaii nuhon sa elektronikom
- odlueili
snro da vanr u ovoj kn-iizi ponudimo preko 80
gradnji uredaja sa tranzistorima i integrisaninr
kolinu.
Uredaji su rasporedeni u VIII grupa prenur
vrsti senzora
upravljaea: svetlosni, zvucni,
gasni, toplotni, iudikatori vlaznosti, rredaje za
pobollSanje rada raeturara i dr. Da bi se pnuila
ponloc nastavnicinu i nrkovodiocinu sekcija,
ovde dajemo
i
program rada sekcije "N{ladilr
kiberuetieara". Gradnie su prilagodene za
taknuier{a I(trIT-a i KNT-a, pa se zato rudanx.r
da cete ruci uredaje prema vaSem ukusu i vaiinr
mogucnostinu za qihovu gradnju.
PLAN I PROGRAM RADA SEKCIJE
,,MLADI KI BE RIiETI CARI "
Slobodne teluricke aktivnosti ucenika, i ako
nisu obavezne za sve ueenike, sastavni su deo
rustavnog progranB i ukupnog vaspitno-obrazovnog rada Skole. Nagli razvoj nauke i telurike
i sve veii broj uredaja iz oblasti elektronike ko-ii
se upotrebl.iavaju u domaiinstvn posebuo stl
doprineli razvijanlu interesovanja kod ucenika
teeaja: poaenri, srednii i viSi, sapo 30 sastanaka
u blok-Oasovima, a 16 iasova ie ostavljeno za
takmiienta. Rukovoclioctt sekcije se ostav|a
moguctlost da, pri izradr operatiurih planova
radi, programske saclr2aje odabere i prilagodi
lzrastu uienika i organizaciono-materijalnim
moguinostima 5kole.
za ovu granu teluike. Progrant predvida tri
PLAN RADA
l. UVODNI DEO
(2 iasa)
-Formiranjesckcleiusvaianjeilrogranurada..
KIBERNETIKE i znaea-ini datunri
- Istorrlski razvoj
POJMOVI IZ ELEKTRONIKE (6 easova)
2.
OSNOVNI
-Elektriinastruja,pror.'odniciiizolatori....
-Mererieinrcnte.jecliniccnclcktrotclurici
-Crtanjeieitalje5ema-sintbola
stqie i elemcnti kola stntjc
- Kolo
Radno mesto i HTZnraclu sa elektricrtom stntjom
3. ELEKTROTEHNICKI ELEN{ENTI (6 easova)
elektrotehrticki elementi
-- - Pasiuri
Aktivni elektrotehnieki elenlenti
- Izrada Sasiia, kutija i ugraclqa elenrenata
4. AUlOMATSKO UPRAVLJANJE (10 easova)
-Autonutskoupravl-lanje-po.jamipodcla
-Senzori-uprailjaii(vrstaiprinrena)
oscilatori. pretvaraei
- Pojaeavaei.
Izvr5ni mehauizmi
- ser.'o-ttredali (\'rsta i princna)
-Teledirigovauittreclali(r'rstciprimcna)
I INFORMACIONI SISTEN4I (10 easova)
5. INFOR\'IATIKA
Intbrnucionl sistenu i konlunikacilc' . . .
-Raerurari(polant,vrsteipoclela).'..
raitulara
-Ulazno-izlaznejedinice
Jezik racunara: binami sistem, bejzik .
.
" " 'l eas
" " ' l eas
"lias
' ' ' ' '2iasa
" " "ltas
" " ' l eas
' ' ' I cas
2 casa
2 easa
' ' ' '2 Oasa
" "1cas
' 'Ieas
' ' ' ' '2 iasa
' ' '2 easa
' ' ' ' '4iasa
I
eas
"lcas
" ' ' 'leas
' '2 casa
konunde za rad racrurara i njihova printena
- Osnovne
Algoritam i progranurarf e na radurunt
- Dodanri uredaji za upravljanje sa racrurara
6. PRAKTICNE GRADNJE (30 easova)
''
'2 iasa
. . .2 dasa
. . ' ' .I
cas
sa svetlosuim senzorinu
- Gradnje
Gradnje sa mehaniekim i zvudnim senzorima
- Gradnje sa senzorima osetljivim lla temperatunt, vodu i gasove
- Autonuti i progranutori
- Roboti
- Teledirigovani nndeli
- Uredaji za pobolj5anje (ili pro5irenje) rada raiturara
- Slobodne gradnje
- Ispravljaii zaizgradere modele
7, TAKN,IIEENJA I MANIFESTACIJE (16 CASOVA)
-
Skolska takmidenja
i klubovima
Posete orgalizacijanu
OpStinska takmieenja
Gradska-regionalna takmieenj a, i eveutrnlno
Republicka
i
savezna
takniienja.
ZNAENNI DAT(]MI
-
U RAZVOJI]
KIBERNETIKE I AATOMATIKE
Manufaktuma proizvodnja
prvi oblici zanatske proizvodnje kad jedan zanatliia
izraduje kompletan proizvod.
Industrijska proizvodnja
kad radnik za na5inom izraduje samo jedan deo u proizvod-
-
-
llom procesu.
pronalazak prve nnsine (tkadki razboj).
Prva industnjska revolucija
pronalazak parne nnSine.
Druga industrijska revolucija
pronalazak i prinena elektridne struje.
Treia industrijska revolucija
(traje i danas)
primena automatike i kibemetike.
Cetvrta industrijska revolucija
Tvorac kibemetike
ameridki naudnik Norbert Viner (1948. god.).
Logaritmar
Siber pojavio se jo5 u XVII veku.
Lajbnic i Paskal konstruisali maiinu za sabiranje (XVIII vek).
Zakarov sistem nusine sa buSenim karticama ( 1832. god.)
BabidZev model racturske nn5ine (1882. god.).
Poietak telekonuurikacija
1844. godine, kada je Mone telegrafirao iz Va5ingtona u
Baltimor.
Pronalazak telefona
Graham Bel (1876. god.).
Prva autonatska telefonska centrala proradila u Nici 1914. godine.
Prva racurska nniina sa autonutskim upravljaljem 1937. godine Ajken.
Prvi digitalni raiunar na relejnom principu
IBM 1942. godine.
Prvi racrurar sa elektronskim cevima (Ekert i Neunm) 1945. godine.
Tranzistor (Barden i Sokoli), 1947. godine
prvi put primenjena 1950. god.
Memorija radurara na traci
Prvi programskijezici za raiturare
od 1950. god.
Prve memorije u integrisauin kolima
od 1960. god.
Prvi teledirigovani model upravljan radio-talasima (N.Tesla).
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
I DEO
OSI,{OVT{I POJMOVI ru
ELEKTRO TEHN I KE I KI B ERN ETIKE
Elektricitet
- Atomi su najsiiuSuiji delici
materije koji obezbeduju njena specifiena
svojstva. U n-jima se odigravaju razni procesi,
od kojih -ie najvaZniji: kretanje negativuo
naelektrisane eestice
- elektrona oko znatuo
veceg jezgra
prototn. Ako u atomu inujedan
- elektrola i protona atom je
ili viSe parova
elektriino neutralan. Kako je elektron nosilac
elektriinih irojava, to vi5ak ili nmtjak eleltroua
atoml odreduje njegovu naelektrisanost: viSak
negativnu, nunjak
-tr ndZbeniku
- pozitivuu (viSe o tome
fizlke za VIII razred). Koliciru
naelektrisanja elektrona naziva se elektrouvolt
u
(eV). Jedinica za ukupnu kolicimr naelektrisar4a
nteri se lailortont.
Napon u kolu elektritne struje
-
Iznedn
dva naelektrisana tela-javljaju se privlaine ili odbojne sile
u zavisnosti od vrste naelektrisanja.
-
Istoinena naelektrisanja se odbijaju, a raznoinena se privlade. Svako naelektrisano telo
poseduje odredemr kolicinu energije koju nazivamo potencijal tog tela. Razlika potencijala
-
naelektrisanosti izmedu dva tela ili dva
naelektrisarya naziva se napon i meri se
iedinicom koja se zovevolt (V). Za ruporl se upotreblj avaju i izvedene jedinice :
MV (ntegavolt) : 1000000 V
: 1000 V
kV (kilovolt)
(volt)
V
=lV
: 0,001 V
mV (milivolt)
: 0,000001 V
(mikrovolt)
pV
Elektricni kapacitet
- kolicina elektriciteta
u nekon telu i napon (razlika potenclala) su u
uskoj vezi. Povecavaniem kolieine elektriciteta
poveiava se i napon. Faktor proporcionalnosti
iznedu kolieine elektriciteta i napona naziva se
elektrihi kapacitet:
"_QU
gcle su:
C
kapaciteta je
citeta, U
kapacitet, Q
-
kolieina elektri-
napol. Jedinica za merettje
farad (F). Ovo je tteverovauro
velika jeclinica, pa se u praksi npotrebljavajn
r5eni multipli: mF (militarad), nF (nanofarad) i
pF (pikofarad). Kapacitet o{ tedno-e pikotarada
imatu dve ploee od po I cnt- na rastojarlitt od I
mru, kada medu njima vlada napou od 1 V' Ova
kombinaci.ja naziva se koudetlzator. Materijali u
kojinu ima slobodnih elektroua n cvrstim telima
ili jona u fluidirua nazivaju se provodnicima.
Materijale koji nemaju slobodlih elektrona ili
jona nazivamo izolatorinn (suvo drvo, plastika,
staklo, destilisala voda i dr.). Izmedu te dve
-
krajnje grupe su materijali koji delimiino
provode stnrju, ilije provode pod odredenim uslovinu (toplota, napon, nugnetno polje, svetlost, pritisak i dr.) Njih nazivamo poluprot'od-
rticinta (galenit, silicilum, neki elektroliti i dr.).
Elektricna struja
-
Izmedu dve taeke razli-
aitih potenciiala postoji napon. U elektroteluici
se ova razlika potencijala izraZava jerlrnicom
koja se zove volt (V). Ako izmedu ovih taeaka
postoji provodnik, elektroni ce se kretati sa tela
viSeg ka telu niZeg potencijala. To kretanjeje us-
nereno i 'razivanto ga elekni\torn stntjottt.
Prenu tone, elektriina stmja je usmereno kretanje elektrona kroz provodnik. Elektroni se
kreirr pod dejstvom sile koju nazivamo elektro-
ntotottts sila (EMS). Elektronotoma sila
se
takode meri voltinn. Kretanjent elektrona u
elektro i radio-tehnici nastaje elektronska i
I]
Oblici struja - Elektricna stmja moze biti
stalna ili pronenljiva. MoZe se kretati ujednom
sneru,
a nroZe
i oscilirati, pa otuda inaziv: ied-
nosnterno, nainneni\na
i pulsiraiu(a
sa
raz[eitim oblicima impulsa. Oblici struje zavise
od elektromotorne sile pod cijiur se dejstvom
vr5i kretanje elektrona. Na sl. 1. I je prikazano
nekoliko oblika navedenih struja.
Frekvencija Uz napon i jadinu, frekvencija elektriene stnrjeje u elektronici najvaZnija fiziika veliiina . Izraiava se brojem promeru smera ili jaeine kod naizmenidne, odnosro pulsirajuie stmje u jedinici vremena. Jedinica kojom
J
(Hz)' Jejedna
je
promena u iednoj sekundi'
dan herc
i
Upotrebljavaju se izvedene jedinice kao: kHz
mili(kiloherc)
1000 Hz, MHz (megaherc)
se izralava frekveucija zove se.FIERC
J
J = STRUJA
t= VREME
-
-
on herca.
Izvori elektritne energije - Za praktieno
koriSienje struie potrebni su stalni izvori u
kojinu vlada odreden napoll za du2e vreme.
Takvi uredaji zovu se izvoi elektittte struje. U
njinra se energi.ia dntge vrste (toplotna, hidro,
mehaniika, svetlosna
i dr.) pretvara u
elektridrru. Najpoznatiji izvori elektricue energije su: galvanski elementi (baterije), generatori, srurcarre baterile i (kao sekrurdami izvori)
J
Sl.
1.1
Oblici elektritne struje. a-jednosmemu'
- b-naiunenitna,
c
-Pulsiruju
ta
elektritna stnrja. Elektronska struja
je kada
elektron prede eitav put od izvora (katode) do
u5ia (anode) u elektrouskim cevima. Kada
elektron svoju energiju prenosi lancano, a on
sanro osciluje oko svog ravnoteznog poloZaja n
provodniku
strujom.
-
imamo posla sa elektriinom
Jaiina elektritne struje - Kolieina elektriciteta koja prode kroz provodnik u jedinici
vremena naziva se jacinom elektriine stnde.
Jedinica kojom se meri jadina elektriene struje
naziva se antper (A). To je koheina elektriciteta
od jednog kulona koja prode kroz poprecni
presek provodnika ujednoj sekundi. I za amper,
kao i za ostale velicine u elektrotehnici, postoje
i veie jedinice:
MA (megaantper)
kA (kiloamper)
manje
:
:
mA (nril.iamper) :
pA (mikroanPer) :
12
1000000 A
1000 A
0,001 A
0,000001 A
akumulatori. Svaki izvor elektricne energi-ie ima
dva pola iznredu kojih postoji napon (razlika
potencdala). Tada kazemo da izvor raspolaZe
elektrontotontont silont (EMS) odredenog
napona
i
struje. Leklanseov suvi elemenat
raspolaZe elektromotomom silom od 1,5 V, aknmulator 2 V po ieliji, napon iz gradske mreZe je
220Y itd.
Elektritni otpor - Jaeina elektricne stnde
zavisi od napona i provodljivosti provodnika
kroz koji tece stnda, odnosno od otpora koji
provodnik pnrZa kretanju slobodnih elektrona.
Ovaj odnos dat je Ontov'irn zakonom koji glasi:
jatina stntje sraznenn je naporuL a obnilfio
sto,lrcnn otporu:
I:i-,TT U:IxR,R:t
-U
jacina struje, U
napon elektrogde su: I
otpor provodnika. Sve velinrotome sile, R
eine u jednaeinanu su u osnovnim jedinicann'
-
-
-
Jedinica za merenje otpora je OM (O). Postoje
vece jedinice:
kO (kiloom) 1000 O,
(negaom) 1000000 O
i
i
MO
himeri
l.
za veZbanje:
Kolik;aje jaeina struje I, ako je napon
Viotpor2O?
l0
polaritet promenom smera struje.
Elektromagnet iini osnovu savrenrene
elektronike, pa je naSao primenu kod: releja,
2. Ako.je jaiita struie 5 A, a naporr l0 V,
koliki je otpor provodrika?
R:+ R:-H ,R:2O
r5,
U
:
2,5 Vitd.
Rad i snaga elektricne energije
- Elek-i
triina energrja, pri prolazu kroz provodnik
potro5ad, vrSi rad (zagreva provodnik, stvara
nugnenlo polie, usijava vlakno u sijalici i dr.).
Izvrseni radje veii ako-je njena sraga veia i ako
rad duZe traje. Snaga stmje je veia ako je viSi
nap.oll ili ako .je .iaia struja. Iz nar,'edenog
proizilazi cla je snaga struje jednaka proizt,odit
stn[e i napono:
P:UxI.
Jedinica za snagu je l'ar (W). Uporrebljavaju
i izvedene jedinice: mW (milivatt, kW
(kilovat), MW (megavag itd. Rad elekrriene struje, tj. koliiina uroSene energije, izraeurava
se kao proizvod snage i vremena za ko-ii se rad
vrSi: A:Pxt. Jedinica rada je tatsekwtia (Ws),
se
deSie
elektriinog zvola. telefona, elektricnih sklopki.
elektromotora, generatora i dr.
Elektromagnetna indukcija
- IQda se u
i izvlacijezgro od
prirodnog magueta, u bakarnin navojima
pojavljuie se elektromotoma sila pod dejstr.om
kalenr elektronxlgneta uvladi
_ 3. Kroz sijalicu teee struja od 0,5 A, a otpor
r,lakna iznosi 5 Q. Na koliki se napon nro2e
prikljuciti ova sijalica?
IxR, U :0,5
i
jati
I:H,r:#,t :5A
U:
jacina elektromagneta uslov[ena je jaeinom strqje brojem navojaka, odnosto amper-ruvojaka (AN). Kod elektronugneta se moZe men-
k\\'h (kilovateas).
pozMagnetizam i elektromagnetizam
natoje da neke vrste gvoZda (nugnetit) i njihove
legure privlaee ili odbi.iaju guordene predmete
kada inr se oni pribliZe. Ova pojava zo\te se nwgnetizam. Magnet ima svoje polove: N i S (seveini i juZni) pol magnera prenra Zemljinom polu.
-
Prostor u kojen se oseia dejstuo magneta naziva
se nragrctno polje. Ova pojava uslovljena je
strukturont nnteri.je.
Sliene osobine zapazene su kod kalema
namotanog izolovanim bakamim provrtdpikon
(solenoid). Kada kroz ova3 kalen teee struja, on
privhei konrade gvoZda r ima svoje polove. po
i
iskl.iuienju strqe ova pojava nestaje. tata"
kalem naziva se elektrontagtel, a sa;la poJava
elektrornagreilzam. predtost elektromagleta
nad obicnrm (prirodrim) nugneron
ie vetika:
nugnemog polja. Ista pojava se de5ava
i kada
unesto staluog upotrebimo elektromagnet
(kalem sa elektricnom strujom). Ova pojava se
naziva elekfionrugrcum indukcija. Jedinica za
nrerenje ove pojave je heni (H). Po5to naizmeniina struja stvara pronenljivo nugnetuo
polje, stnrja ce se indukovati i bez fiziekog kretalja elektronngneta-kalenu. Ovo otkriie je toliko znacajno za elektroteluriku da se skoro celokupna njena primena zasniva na ton principu.
Naizmeniina struja
U praksi je usvojeuo
-
da svaka stnrja koja u odredenonl vreneml
ntenja smer (polaritet) ili jaeinu
- inn karakter
twizrrcticrte struj e : zvuena, pulsirajuia,
simtsna (ako se periodi ponavljaju po prostoperiodienom zakonu). Ako dmgaeije nije
uaglaSeno, pod pojmom naizmenicne struje
nrisli se na stmju iz gradske nreZe22A V i frekvencije 50 Hz. Naizmenidne stmje mogu se
podeliti prenu frekvenciji i primeni na:
I.
industrijske 22O Y, 50 Hz,
2. zvu0ne do 20 000 Hz,
3. visokofrekventne preko 20000 Hz.
OSNOVNI ELEKTROTEHNICKI
ELEMENTI
Pod ovim pojmom podrazumevamo sve
elektroteluridke elemente koje ugradujeno u
razne uredaje. Svi radio+eluridki elementi dele
se na: pasivrrc (kondenzatori, otpornici,
kalenrovi, prikljuinice i dr.) i aktiv,ne(rliode,
tranzistori, diaci, triaci, tiristori, IC kola). Da
bismo mogli da ih pravilno ugradimo, ntorano
ih najpre u na-jkracin crtanul upoanati:
Otpornici - Otpomik je radio-tehnidki
elenreirat koji inu poaur otpor izr:r'Zen u osno\ -
nin jedilicama (omina). Ima ih
(nepronenljivih), polupromenljivih
i
staluih
promen1-t
\.
Vezivanje otpornika u kolu struje - Otpomik u kolu stqie predstavlia rechti potroSac,
te mora inuti taene vrednosti. Ukoliko takve
vrednosti nenunlo, nozemo ih dobiti redno ili
paralelno vezauim otpomicinu. Ukupar otpor
eP\q\%",\
Sl. 1.2
-
Ruzne vrste orporniku
ljivih. Prenu naeinu izrade mogu biti:
puni,
obliku cevcica ili diska (sl. 1.2).
Otpomik se ugradu.ie u kolo struje radi smanjenja lapona ili stmje. Smatra se potroSaeent,
pa zato mora biti dimenzionisan za odredentl
snagu u vatinu (W). Pored uavedeuih postoje i
otpomici koiima se otpor menja pod uticajem
temperature, pritiska ili svetlosti:
NTC (negativni tenperatumi koeficijent),
PTC (rozitivni temperatumi koeficijent),
slojni, Zicaui,
u
LDR (foto-otpomik-fbto-iehj a).
Ovi otpomici proizvode se u obliku diska ili
Stapiia sa radijalnim ili aksiialnim prikljuekont.
Po medunarodnom kodeksu otpornici se
obeleZavaju bro-jevinu i jedinicom, ili obojenim
prsteuovima (ranije i obojenim tackanta).
Znaeenje boje prstena je iduii od kra-ja prenu
sredini (vidi sl. 1.3).
U tabeli su date boje prstenova i njihove
vrednosti u osnovnim jedinicana
- ominu.
Prvi i drugi prsten predstayljaju cifie od 0 do 9,
a treci prsten broj mrla. Cetvrti prsten, ako je
obojen (sem srebme i zlatne), oznaiava nredu-
reduo vezanih otpontika jedtuk
je
njihovont
zbinr.
R: Rl + R2 + R3 + ........tui
Paralelno vezani otpomici inuju, po pravilu,
ukupan otpor nladi od na-iman-ieg pojedituenog
otpora n vezi. Uknpan otpor jednak je
reciprocnoi vrednosti zbira reciproeuih vred-
nosti pojedinih otpomika u kolu:
o:
iliR:tr*
I
I-r-l+I
RI R2 R3
Primeri izraeturavauja pojedinih otpornika u
kolu stqje:
l. Koliki otpor treba staviti u kolo stnle sa
sf alicom od 3,5 V i 0,3 A da bi se prikliuiila tu
izvor napoua 220Y:
o _ U-Ur _220-3.5 _ j))o
'--"
0,3
I
N-
Snaga otpomika izraeunava se po obrascn:
P: UxI, P: 3,5 x 0,3: 1,05 W
2. Izraeuruti nkupan otpor dva paralehro vezalla
vrednost.
Tabela
1.
I
-
Oznacavalje vrednosti otpomika
Boia Broi Urruro2rk
crna 0
braon I
l0
crvena
2
Tolerurciir
%
100
d2asta 3
4
zelena 5
pllvr 6
liubitusta 7
8
slvil
bela
9
2ut0
zelena
srebma
14
1000
10000
S/.
100000
1000000
10000000
100000000
1000000000
0,1
0,01
2.
3.
smcdja
siva
crvana
A.
cr.brna
t.
naran-
/.J
-
ffi
Nutin obeleluvanja otporniku
Rr
8
9
5
10
(o)
( b) Rz
i puralelno (b) vezivunje
Sl. 1.4
- Redno (a)
otpornika
otpomika
-
kada
je Rr =300O i R: :500O
*FJ, n: ry x sgl R: r87.se
n:,(l'
(Rr+R:)'-(300 + s00l "
I
Kondenzatori
- Radiotelurieki elemenar
koli inra poarat kapacitet nazivase konden.ator.
Kolderuatori se prave od metalnih traka (ploca)
izmedu koj ih j e izolator. Kapacitet konclenzatora
zavisi od povr5ine ploia i njihovog ntedusobnog
raznuka. Oti se proizvode u obliku valjaka,
cevcica, disk-ploiica itd. sa aksijalnim i radijal-
nint prikljuecinu. Kondenzatori mogu biti
od naizmenicnih strui a (kondeuatori propuStaj u
naizmenicnu stmju). Kondeuzator manjeg
kapaciteta propuSta stmju viSe frekvencije, i
obratno.
Vezivanje konderuatora
Kondeuzatori
u kolo struie vezuju slidno- otpomicima
redno i paraleluo, ali za razliku od otpomika
ovdeje redna r.eza sa manjom vredlosiu redno
se
vezarih kondeuatora:
u ovom slncaiu jednaka je
zbim pojedinacnih r,rednosti koncleruatora
Na
s/. 1.6
Ru:ne vrste kondenzatoru
-
prenesu, te mogu biti mali (kao naprstak) ili
veliki (kao onmrja kuia). Transfornutori se sastoje iz jezgra koje eini paket limova ili ferita i
kalenu na kojen se mota izolovana bakama
2ica. Za manje transfornatore (koji se obiino upotrebljavaju u elektrotelurici) od standardnog
tral)sformatorskog lima vaze sledeci oduosi stru-
je. napona i broja navojaka:
Ir : IJ2
12 UI
- :\'P.
-
Q
u
vezi:
C
LL
Za gradnju nntanje navedenih transfornutora moZemo se koristiti sledeiim obrascima,
u zadovoljavajuie uslove rada:
Cs
Paralelna veza
#s
i
ilic:3*
I
r;rJ
CI C:
r
sa
stahom iii promeulj ivom kapac i tir,no'Scu. Kon denzatori u kolu stmle razdvajaju jednosnteme
-^--
firij
I
n
4s d-_tf1
:O.
2
gde su:
:
Q
Cr + Cu + Cs *.....Cn
-
popreini presek gvozdenog jezgra
povrSiru kalenn u cm-.
ili
sl. 1.6 prikazane su riLzlle vrste konden-
zatora.
Transformatori
Transforntatori i
u kolinu naiz-
- se
priguSnice upotrebljavaju
menicne struje za pretvaranje nlenog napona i
jatine iz viSih u niZe vreduosti (i obratno), a koil
jedrosmeme struje kao filtri i elektronugneri.
Njihova veliciru zavisi od snage koju treba da
JHf_ *<>ct
C2
o)
S/. 1.5
-
za$
14!
zro
b)
Redno (a) i paralelno vezivanje
kondenzutora
Sl. 1.7
-
Trunsformator
1.s
dddd
N
{
[email protected]
os'
@
s/. t .8
-
atikuti
-
prikljutci DIN i BNONETA
P
-
snaga koju transformator treba da prenese,
n
d
-
broj navojaka zajedan volt,
-
jaiina struje koja prolazi kroz nantotaje
I
povr5ina preseka bakanrog provodnika
sa
lak-izolacijom,
provodnika.
- Spoljne veze zvudnika i
drugih uredaja, mikrofona, slu5alica,
gramofona i dr. ostr,aruju se odredenim
utikacina i uticlicama. Ovi radio-tehniiki
Utikaii i utitnice
i
kao njihove kombinacije).
elementi podeljeni su u dve velike gnrpe: DIN
BAJONET
(ili
Prikljucak noze biti jednopolni (obiean bananutikac), kao i viSepolni sa 20, pa i 50 pari prikljuenih Zica. Na sl. 1.8 prikazano je nekoliko
tipova "din" i "bajonet" prikljueaka.
AKTIVNI ELEKTROTEHNIEKI
ELEMENTI
Pod ovim nazivom podrazrtmevano sve vrpohprovodniekih elemenata. Oni su od materijala koji pod odredenim uslovima provode
ste
elektridnu stnrju (galenit
i
siliciiun).
Svi
poluprovodnici se dele na: diode (ispravljaike,
foto, LE-svetlece, kapacitivne, "Sokli" i dr.);
tranzistore (vi sokof'rekvelttene, niskofrekventne, UJT, NPN i PNP); dialie, triake i tiristore
ili cetvoroslojne elemente.
Polnprovodnicki kristali upotrebljavaju se
joS od prvih dana radija (kristalni detektor).
--
16
dvoslojne
Kristali galenita sa metalnin Siljkon predstavljaii sn idealnu diodu. Godine 1948. u
laboratoriiama BELL TELEPHON COI\'{-
PANY izraden-ie prr,'i tranzistor, koji je tzazvao
pravn revolnciju tr elektrorlici i radio+elurici.
Tranzistor ie poluprovodnicki elemenat na bazi
gernanijunu (Ge) ili siliciiuma (Si), a sada vec
i dmgih elemeuata. Konstmkciia mu je, u principu, vrlo jednostavna. Na ploeici velieine 3 x 3
nrm ocl osnovnog nuterijala (slu2i kao baza)
zavari se sa obe strane po jedal provodttik
pomoiu indluma ili galijunu - postupkont inftuije. Ovako proizveden tranzistor za3ticen je
staklenim, plasticnim ili metalnint kuci5tem sa
tri ili cetiri izvedene noZice (prikljueka). Germanijum i silicijum, od koiih se uglavnom izraduju
tranzistori i diode, po elektriinoi provodljivospoti nalaze se izmedtt provodnika i izolatora
luprovodnici. Njihov rad uslovl.ien 1e kristal-
-
nom stmkturon materijala i slobodnim elektrotima u spoljuom delu atomske ljuske. Ako
se osnovrlont materi.ialu gernunijumu dodaje u
vrlo malim kolieinama fosfor, arsell, antimon ili
bizmut eleneut ie biti N tipa (sa viSkont elektrona). Dodavanjen galija, bora, alunrini-iunu
ili talijuma poluprovodnik ie biti P tipa (sa
vi5kont Supljina).
Traruistor u kolu stmle funkcioniSe tako
sa
Sto
nulom stmjom u koltt emiter-baza moZeno
upravliati anatno iaeom stmjom tt kolu enriter-kolektor. Kod savremenih tranzistora razlika u
tom odnosu moZe iznositi i nekoliko stotina puta. S obzirom tn male dimenzije, slabu stm.ju i
veliku izdrZljivost, tranzistor je gotovo sasvim
istisnuo elektronske cevi. Da biste se lak5e sna5li
n raznovrsrtoj primeni poluprovodnika i naiinu
rlihovog obeleZavanja, ua krajrt kr{ige date
su
tablice u kojina cete Daci vrednosti tranzistora
upotrebljenih u ovoj knjizi. Dioda inu dva poh4rrovodnie ka sloja PN ili NP i omoguiava irrotok stnrje santo u jednon snlem (od N ka P), te
se upotrebljava
u ispravljatinta uaiznteniinih
"% ffiiM
BE
ill
I
b)
o)
Sl.
1.9
-
--T-
Setna spoia tranzistara
c)
napona otvara prolaz kroz celo kolo. Ova po.java
naziva se tranzistorski efekt. Ona nam omoguiule primenn tranzistora u pojacavaOima, oscilatorinu, autonutskim prekidaiinu i dr.
Pojaeanje tranzistora izralava se kao faktor
struinog pojacarga u spojevinu sa zajednidkinr
entiterom:
B
-
}f,
(faktor pojaearua traruistora)
Trarzistori u kolu struje Za pravilan rad
trarzistora, s obzirom na njegovu preosetljivost
lua promerlu temperatl.lre, mora se izvrSiti stabiliza<:ija radne taeke baze u odnosu na kolektor i
enilter. Na sl. l l2 prikazana su dva naiina izvodenja temperaturue stabilizaci-je radne tacke
rufl(
Sl. 1.10
:
traruistora.
Razni rtpovi dioda
stnua, detektorinB, a postoje i specrlalni oblici
dioda:
Zener
llapoltom,
-
propu5taju stnrju pod odredeninr
Sl.
(VARIable CApacitor)
-Varikap
se kao
-
l.l 2 -
Trunzistori u kolu struje
pona5a
dioda konderzator,
Tunel-diode
zbog pojave Degativnog orpora u propusuon smeru upotrebljavaju se u
pojaeavaiima kao oscilatori,
,. Varaktor-diode proizr,'edene iz r,arikap- _
dioda- upotrebljava1rr se za unu)ozavanje tiek_
-
P
-
vencije,
.'
Sl.I.I3-Sklop
NPN
zu mu,qrisunje i tehnika integracije
LE-dioda svetli dok stmia prolazi kroz r4n
- upotrebljava se kao indikator n raznim
bojama i oblicima,
FOTO-diode merlaju propustljivost pod
uticajem sr.etla.
Primena tranzistora
Traruistorje spo-j tri
slo.ja poluprovodnickih elemenata. U pilncipu to
su dve diode irlverzuo spojene. Diocla emitei-ba_
za spojeuaJe u propusnont, a dioda baza_kolek_
tor u neitropusltonl smeru. prenu tonre, ako je
rei o. spoju u celini, samo bi prva clioda pro_
pu5tala strrrju. No kako su diocli spo.fene zatecl_
niikonr elcktrodonr ba:orrt, to se pocl uticjienr
-
Sl.
t.II -
Sema slojnog tranzistoru
pilp tipa
r01 00
Sl. 1.14
-
I09s
c8116
Razni oblici i rtpovi integisanih kola
l7
S/. .1..15
-
Izgfuti Pltttrce lu\tJL
Integrisani sklopovi - Telurologiia izradc
poluprovodnie kih elemenata toliko ie
napredovala da se celi sklopovi uredaja mogtr irttegrisati u jedal elemeuat - pod nazivont irttegrisano kolo - eip . Izrada ovih cipova je vrlo
sloZena, ali im.le zato primena veonnjednostar'na. Na sl. l. 13 prikazauo je integrisartje otpor-
N
L
J
H
nika i tranzistora ujedan cip, a ua sl. l. 14 raari
E
oblici integrisanih kola kakva se nalaze
c
tt
upotrebi.
Prenu naneni, integrisata kola se dele na
analogrc (lineama) i digitaltn. S obziront na to
da u ovoj knjizi inu dosta uredaja u kojinu su
upotrebljena integrisana kola oba tipa, to cenlo
blize upoarati naein r{ihovog rada (primentr).
integrisani sklopovi obavlia.lu
Analogni
-
pri kojima izlazna velieina
nenja svoju vrednost srazmemo-attalogno
odredene fiurkcije
ulaznoj, kao kod standardlih pojacar,aca, pa se
kao takvi i upotrebljava.iu. Odlik{u se velikim
pojaear{em (koje ide i do 200000 puta) t naSli su
mesto u oscilatorima, poiaeavacima VF i NF.
stabilizatorima, regnlatorima. autonutinu i dr.
Medu n1ima su najpoznatiii operacioni
pojaeavaei koji se proizvode u raznim tipovinu
kuiiSta: metalno oknrglo sa osam izvoda, plastiino tipa DIL (Drul in line) sa 8, 14 ili 18, pa
i viSe izvoda. Tipovi ovih poja, avaea prikazani
su u tabelarrront delu ktlige.
Digitalnim itttegrisurim sklopovima izlazi
se prebat-'ujn iz
/8
jednog stalja u dmgo (provod-
20
t5l015
\1, 1.16
-
t2
Suunpu,tu pttti'icu rudttrtt tkulpe ront
no-nei)rovodno), viSi ili niZi napon. :DA: ili
:NE:, Sto odgovara logieko.l "0" ili "1".
Digitalni logieki sklopovi izraduiu se tt kombinaclii aktivnih i pasivnih elemenata, pa int
otuda i lazivi: TTL (tranzistor, trauzlstor-logika), DTL (dioda, tranzistor-logika), RTL (ot-
poruik, trauzistor-logika, itd.). Digitalui
sklopovi se danas Siroko printenjqiu
-
od
obiinih digitahiih prckidaia do racrurara i casovnika.
Ostali elektrotehnicki elementi
-
Za iz-
raclu uredaja, sent ttavedctiih aiitivnih i pasivnih
elemenata, treba imati montaZnu ploeicu ru
koioi ie ruvedeni elententi biti rasporedetti i
zalemljeni.
Stampane plocice (Sasije).
srja na
kojinn
-
Za izradu
Sa-
su rasporedeni elententi koriste se
knrti izolacioni nuterijali: Sper, lesonit, jaii
karton, juvidur, peftinaks i di. Danas se saiile
prave uglarrom od kaiiranog pertinaksa (irna
zaleplienu bakamu fbl4u sa-j-edne ili sa obe
strane). Izrada Sasije na ovim plocannjejednostavna. Elementi uredaja se najpre rasporede na
kartonu prema logiekom raspbredu: da nenn
ukrStanja vodova, da su kalemovi raznrakluti i
postavljeni pod pravrm uglom, da su eleneuti
r" gre.iu raznnknuti ili im .je postavljeu
fgji
hladnjak itd.
Kada se utvrdi raspored elemenata, izvr5i se
ucrtavanje medusobnih spojeva na kartonu,
izvrie se potrebne ispravke i korekcije, pa se sve
to precrta u bakamu stranu bakro-pertinaksa.
Sl.
I.l7 -
Blok-lema trunzistorskog prijemniku
uklanja lak, izvrSe se potrebna buSenja
ploiica-j
i-
spl€nma za nontaZu. Za veii broj istih
Sasga ploea se obradu-ie foto-posrupkom ili sito-Stampom. Ostali elementi (uSice, dZekovi, rele.ji. potenciometri i dr.) obradeni su uz svaki
e
ureda.l posebllo, pa ih ovde ne treba detaljnrje
opisivati.
Uklanj anj-e suvi5nog bakra, odnosno izrezi var e
i
vo{gva, kod jednostavniiih uredaja noZe ie
vr5iti skalperom, a kod sloZenrjitr hentijskim
nagrizanjem (uklarSar4cm) suviSr.og bakra.
Precrtaue veze se po.jaeaya.lu heiri.iskinr
flomasterinra ili nekini nitro-lakont (mo2e i lak
za nokte), zatim se ploeica potapa u rastvor
ferohloida. Nakon desetak nrinuti sav snviSni
bakar
_nestane, a ostajn samo lakonr pokriveue
veze. Nakon pranja sa ploiice se razredir.,acenr
SIMBOLI I OZNAKE ELEMENATA
U ELEKTROTEHNICI
Na sl. I . I 7 prikazana je blok-Senu -iednog
radio-uredaja. Simboli sn medunarodni i
omogucavaju eitanje Senu iz svih zemalja bez
jcziekog prevoda.
Na sl. l. l8 prikazanaje blok-Sema radio-ruedaia.
OZNAKE U RADIO-TEHNICI
-+-
spr)i dvJ
provtxlnikl
ukrituttc provodnikl bcz spota
1I
icdnosrncrnu strr{l
industriisku lickvencii;t
A,
8()v()nlu lickvcnciiu
&
visok.r tickvcncijir
..-l--l'{
--<
ITT
*, p
f,
3
uti0nic;t-buksuit
illteDiI
a)rnrsl b) uzemljenje
slulitlice
zvuCnik
rnikroion
polCllClOlllL'lJr
3
q-
trirncr-potcnciornctur
--A-
siiirlicir-
-.€-
topljivi osigurrt
otpornik
-
uopStc
lulornuLskr pronEtrli
iv
J otprrnlosl
grurnolbn
rncnri irtstnrment
potro3aC
19
-{l-
kondenzirtor
*rF-
prornenljivi kondelirtor
'll^'
-
uopste
polupromeuljivi kondenzator
J&
IT
elektrolitskr tortderu ittor
rffml
zavoJnlca
r-"1
zavojnica sa VF lezgrorn
rn-t^d^l
NF prigu$nicl
.+l-
dioda
#:
-
-ffi
fl3
intcgrisuto kolo u obliku cilindrit
'{it
prckidirl-txster
prekloprtik
+'t
rnotor elckuidni
isprirvliad
GREC
II
.E
-lT
kristdi
h.8lsa/
-+lF
kapacitivru dio<h-varikap
r-tnH_
-{-
ditlk
-ff
rd*
t
\IZ
-S-
[email protected]
[email protected]
trnstor
LE-diottr (svetlecir)
tr;uslbrrnltor
S|YA
prov\xltlik
zEt
orxl ruoouorn-nul:r rucrnlicnic
.
c
elcktrorrsku ccv
clektrrlnskl ggv s:l posebnorn kirttxlotr
elcktrturskl cev
-
o
utitnic;r
-
ohiCuir
PNP trnzistor
@
rutilnicir
-
iuko
NPN trurzistor
[email protected]:
FET -P- uprt
'9:
FET -N- tipa
trurstbrrnltor
taster
-
zvoDce
J.-
6
g
=ilL
Q.^^z
4
trrixlJ
rnrkrotbnskr prikltut.tk
tbto-otponlik
je&rosloini uurzistor
20
rTTur"ral
6
6
e
[email protected]
---O-
relej
telegrlt.ski tlstcr
cener-diode
I
uopSte
tffi.
J-
-
integrisuro kolo u pljosrtitttrm kuciitu
"\'"
rnosni isprrvljad
integrisuro kolo
-
DIN
rutikuc'
prckiditl obilttt
prckidlc' rc'dnr
kip
-
prckid.tc'dupli
prcsck provodnik;t
()n!srrr)st
\il
strulnr)S udJrJ
Alat i pribor za elektroniiare
.ie
- Staro Za
pravilo da "bez dobrog alata nema zutata,'.
5. Cekiii noraiu biti dvrsto nasadeni.
6. Elektroteluriiki elementi smeSteni u kutijanu klaserinu.
gradrju uredaja o ko.jinra je rei u ovoj knjizi
-
potreban-ie sledeii alat i pribor:
lenulo (24 do 30 W),
seeice (kose) ili kombinovana klesta,
pinceta (15 do 20 cm),
7. KleSta i odvrtke za rad sa stmjon morajn
biti propisuo izolovane.
noZii za skidan3e izolacije ili specijalna
..
kleSta,
makaze za lim ilijaie krojacke nukaze,
- prstra
ili rezbarska buSilica,
- rezbarski
- iekii pribor,
bravarski (200 do 250 grama),
- AVO-metar
(sopstveni ili kupljeni),
- kutrja
sa
sitnim
nuterualon (zavrtnji,
-zakivci i dr.),
-
kutiia
-
radno mesto sa osvetljeujem i prikljuikom
-
klaser sa zbirkon elemenata (ot_
pomika, kondenzatora, dioda, tranzistora i dr.),
za stmju,
ispravljac za razliilte uapone,
- pribor
zaHTZ (prenn propisu).
Higijensko-tehniikazaStita
na radu
_
pre
nego Sto poinemo sa praktiinim radom i
gradril onl uredaj a treba upozlati uekoliko opstih
p.luill iz higijensko-teluriike
za5rite na radu,
kako bismo bili sigumi da ie uredaj koji gradimo
biti bezbedau za upotrebu. Ako se priclrlauano
orih uputstava, rad ie nam biti zadovoljstvo i
o.tklonjie se moguinost povreda i'udara
elektriine stmje.
l. Izvor elektriine nueZe moZe se koristiti
samo preko
ueniljene uticnice.
2. Lemilo mora staiati na odgovarajuiem
toplotnonl drZaeu.
3. Turpije
i
testere moraju inrati odgo_
varajuie drSke.
4. Henrikaliie moraju biti u odgorarajucim
posudanra sa r.idljivin natpisom i ru sklo_
nJetlonr mestu.
8. Na radnont stolu postaviti melanrin ili
ultrapas ploiu 50x50 cm.
9. Literatura sloZena na odgovarajuiim
policanu.
10. Po moguisrvn obezbediti
nnli protiv.
poZami aparat sa CO2.
I
Izvesti instalaciju auteue i uzenJjenja sa
gromovodom.
12. Radno mesto ne sme biti pretrpalo suviSnim alaronr i papirinra.
13. Osvetljelje na radnon mestu treba da
omogr.rii spajanje i na-isinujih elemerata.
i4. Elenurte pri lemljenju pridrZavati pin-
l
cetonl.
Kibemetiiar mora stvarati radne navike n
skladu sa propisina o higi.iensko+ehniekoj
zaStiti. Zato, pored navededh uslova, nije na
odmet pridrZavati se i sledeiih pravila:
-
Ne poeinjati gradnju uredaja clok se ne
obezbede svi potrebni delovi.
- Za gatov uredaj obavezllo lapraviti
odgovarajuiu kutiju. Ako uredaj ne proracli
odnuh,
ne
gubiti nadu, vei sistenutski proveriti
sve veze (prenu Semi) i tako pronaii eventuahru
greiku.
Pri radu sa poluprovodnicima biti veoma
obazriv, jer su oni osetljivi na visoke temperature i strujne udare.
Posle rada pospremiti raduo mesto (alat i
-
-
pribor vratiti ua odredena mesta).
i traZite
- Za sve Sto ne arate - pitajte
pomoi iskusuijih, 1er.je to uvek
jeftiniie nego
ruriSten ureda.j.
-
Na kra.ju
-
pruto uspelu u radu!
/1
il DEO
ALARMA{I U'REDNI
ALARMNI UREDAJ SA
//
MINIMALNIM BROJEM DELOV A (-r.
Kao Sto slike pokazuiu, savlenen alarnuri
urcdaj vrhunske elcktronike moguce je sagracliti
veonu nulim bro-jem delova. Zahval-iuiuii in_
tegrisanim "eipor,inu" CD40l I i CD40i3, koli
pripadaju savrenreloj CMOS tehnici izrade TTL
kola sa visokinr srepenonl iutegracije, dobili
smo uredaj dimerzrje 90 r 40 nnt sa s,,.ega l0
elemenata. Specifiinost ovog uredaja su iedno
postavlieni prekidaei E1, E2,.....En. giit toji
od or,ih prekidaia da se otvori
prekida,e ,,oio
stnde alarm snrpa u dejstvo. prekiclaei su
ugradeni u vrata, prozore, svetlamike i dnrge ot_
vore koje treba Stititi. Sigual alarnu proizvode
oscilatori u integrisalim kolinu. Jednoni ak_
sa
-
i
tiviran alarm ne prekida zvuk dok ga
ne
resetujemo prekidaiem "G,'. Jedrim piovod_
nikom 0,75 mm izolovanim pVC izolacijom,
poveZemo sve prekidaie. Suvi5no-je napomeuuti
da se Zica ne sme videti.
Ploiica
sa
prikazanim rasporedont elemenata
Sl.
2.1
-
Semu alarmnog uredaja su
IC kotimu
cr
5t.2.2
-
.tlontilina plocica sa bukaris,t,:e strane
23
zena taeka okrenuti ka nana. Napajanje je iz ma-
le baterije od 9 V ili odgovariuceg ispravljaea.
Na slici su prikazana i kritiena mesta na koja tre-
-fn4 l- -ltL{ c2
I
F
II
ICi
---"#t
Lrrrrrr-
51.2.3
-
,rrrril
I rce d
t&t
UI -l L?f
t- cr-I
rl.l
I
D [email protected]"d
-L_!_r
ba ugraditi prekidaee i naein njihovog povezivanja. Tranzistor u izlaznom delu pojaeavada
odgovara za ispravan rad zvucnika i dovoljnu
iaeimr. Umesto ovog moze se upotrebiti i bilo
koji slidan traruistor NPN tipa. Izvodi obeleZeni
sa H idu ua zvuiuik, a izvodi Et....E: sluZe za
l-l
povezivanje prekidaca. Oznaka Gie prekidae za
resetovalje (iskljueivalje) uredaja, a 0 V i +9
V su mesta za prikljueivan-ie izvora napa-iarya'
'
F
FOTO-ELEMENTI I NJIHOVA
PRIMENA
Raspored elemenata na Sasiii
Pod ovim pojmom podrazumevamo: foto-otpornike, foto-diode i foto-tranzistore. Frnlic{a
je ista da pod uticajen
svetlosti menjaju unutrasnju provodl-iivost i otpomost.
-
navedenih elemenata
Foto-otpomik ie elektronski elemenat e ija se
otpomost nenja pod uticajen svetlosti. Nenxl
svoj polaritet, teje svejedno kako cemo ga okrenuti.
51.2.4
-
u razmeri
Kriftnu
mestu za postavljunje uredaja
1:l) omoguiuje svakontpodetniku
da
lakoiom sagradi ovaj uredaj. ObeleZavanje
integrisanih kola i funkciju pojedinih noZica
ditaiemo pocev od desne strane, gledajuii eip
sa
odozgo, kada su "marker" udubljenle
ili
obele-
Foto-diodaje poluprovodnik od silicijuna
ili
kadnujum-sultata. Pod uticajem svetlosti menja
svoju propustljivost u Sirokim granicama i vrlg
precizno. Foto-dioda ina katodu i anodu, pa se
zato nora voditi racura o polaritenr.
Foto-tranzistorje slican foto-diodi: poluprovodniekije elemenat
sa
tri elektrode, od kojih
se
AD431
eb
- Fon-diada u kolu za iskljutenje (a) i ukljulenje (b) rada nwtora
Sr.2.5
24
koristi, vec se trarzistor Vezu(enuter-kolektor).
kao
dioda
ie
Na sl. 2.5 a, b prikazana su dr,a tipiena spoja
baza najceice ne
2N3055 (do 15 A). Umesto elektromotora' ua
istom mestu mogu se upotrebiti siialice, sirette,
rele.ii
i dr.
foto-elementa u traruistorsko kolo strule. Prvi
slucaj pokazuje uredaj
koji ima foto-diodu
vezanu u kolo baza-enriter. Pri pojacanju svetlosti snunju.le se otpor diode ibaza se tinle krat-
ko
spa-ja sa emiterom,
pa tada traruistor
ne
provodi (motor prestaje sa radom).
Druri prinerle obmut: tbto-dioda je u kolu
baza-kolektor. Snnnjivan3e otpomosti u ovonl
SVETLOSNI AUTOMATI
U sirokoj lepezi automata koji
se danas upokoji
ie vas ntoZda
neke
izdvo.lili
smo
trebljar,aju
8D434
BC 2388
IZ
kolu dovodi do polarizacijebaze, a to znaei i do
provodljivosti trauistora
i
rada elektriinog
motora. Sto je svetlost jaea, otpomost diodaje
malja, a to utiee na propustljivosti tranzistora.
Trimer-potencionretri u kolu baza redno sa
diodom koriste se za odredivarle pocenre provodljivosti u odirosu na inteuitet svetlosti.
U navedenim uredajima oba tra:uistora s.r
PNP tipa, ali sa promenom polariteta. Isto tako
dobro nogu se upotrebiti i silicijumski NPN
tranzistori sa oznakom BC ili BD. Prvi tranzistorje obiian, r,isokofrekr,entni, a dmgi je snaz-
niji
-
za pogon nlorora
-
Ur
Cz
caY 99
51.2.6
-
Sema predajnika sa inJracrvenom
kao BDl36, pa do
sijalicom
UT
22x
(8. . 16v)
T4
10k
3
22p
r-
BC 308 B
Zzk
BC 238 B
r{l"
il
1'-l
:+Ai
Cs
51.2.7
-
Sema
pijemnog autornatt
sa foto-ilicdom
25
U1=€V
U1 =
'9V
Rt
560
n
\
L ED1
T3
.+
+
2N3904
2N3906
(BC?37A',)
{BC307B)
u1=9v
Az 555
IC 3- qs
Ir
tll
51.2.8
-
Sema jednostavnog
predajnika i prijemniku za svetlosnu indikacfiu
interesovati. Prvi antonut moZe se primeniti u
vi5e elektronskih uredaja: autonutsko otvar:urje
i zatvaranje vrata na lifiovinn, garazama, foa-1e-
ima, iekaonicama
mentamih traruistora inverznog polariteta, s tim
daje dmgi dovoljno snaZan, tako da moZe obezbediti dovoljno energije za infracrvenu sijalicu
erji svetlosni zrak i sa udaljenosti od nekoliko
ukljueivanje
metara moZeda pobudi prijenmik (BDI35,434).
i dr.; zatim za autonutsko
iskljuiivarSe radnih maSina. za
elektronsku za3titu pri radu na presanu, nukazann
moZcia
i
i
dmgim opasnim mestillu.
naii i drugu prinenu.
Vi iete inr
Automat se sastoji iz dva uredaja: prvi je
predajuik koji poizvodi infracn'enu svetlosr, a
drugi je prijenrnik koji reaguje na ru sverlosr.
Predajnik ili nuii da[iinski upravljad sastoji se
samo iz dva tranzistora, spojena kao astabilni
multivibrator ci-ie su oscilacije reda 20 do 50 ms.
Svetleca infracrveru diodaje CQY99 (ili sliina)
koia ima okce
uvelieavajuie staklo
radi usmeravauja svetlosnog zraka na priienurik. Radi
j ednostavrosti oscilatora odabran-ie par komple-
-
26
-
Ceo uredaj je smeSten u baterijsku lanrpu, jer
d\ra tranzistora, tri otpomika i dva kondelvatora
zauinuju tako nalo prostora da gotovo u svalioj
bateriiskoj lampi (za bateriju od 4,5 V) ina
dovoljno prostora. Umesto obicne sijalice stavljena je infracrvena. Uredaj se uhljuetrje preko
postojeieg prekidaea. U lekim baterijskim lampanu ni-je bilo dovoljno mesta za elektrolitski
kondeuator od 2000 pF, te smo bili primrdeni
da upotrebimo manji (samo 200 pF), ali stabilruost rada uredaia ni je se time poremetila. Predai -
nik se postavi tako da svctlosni zrak pada
direknro na foto-diodu pri jenurika.
Pnlenurik
je
toliko da ga i
neSto konrplikovaniji, ali ne
poeenrik ne bi mogao sagraditi.
eiue ga dva irltegrisana kola TDA4180 i
polaeavad Ull3B, a sa malim izmenama i
domaii TBA800 ili TBA8l0. Na ulazu je seruor
u obliku foto-diode BPW34, a moze i sistem od
tranzistora BCl07-109 kome smo odrezali
dance (ili je to vei uradio proizvodac). IOda
svetlost padne na diodu-tranzistora, lUen rulutra5nji otpor se toliko smalji da ulazno kolo postaje provodno. Ulazni signal se iur,ertuj€,
dekodira i preko tranzistora za sprcgu (BC2388)
odlazi na lineami pojaeavae koji aktivira relej
PRI5E ("Iskra"). Na slobodnim kontaktinu
releja, koji u ovonl slueaju igra ulogtt
autonatskog prekidaea, mozemo prikljueiti bilo
koji signalui, alarnuri ili izvrSni mehanizam.
Ako ne raspolazete uavedeuim iutegrisanim
kolima, pogledajte sledecu gradnju, u ko-io-i iete
naii isti uredaj, ali sa ananro upro5cenijont
Senom i elementinu koje proizvode naSe tvornice. I ovdeje upotrebleno integrisano kolo, ali
ovoga puta dobro pozruti taj mer N8555, kalir,ih
sigumo inu u nasim prodavnicanu. Radi -iednostavnosti, kod ovog uredajaie, umesto izlaznog pojaeavaea, upotrebljen tiristor za pogon
releja (moZe direkro da pogoni i uredaj nrutle
snage). LE-dioda Dz je indikator rada ureda.ia,
a prekidae G resetuje relej ukoliko bi tiristor
ostao provodan i posle prestanka impulsa. T3 te
foto-tranzistor isti kao u prethodnont uredajn
(BCl07, 109). Razmak izmedu predajnika i prijemnika treba eksperimentalno utvrditi, jer to
pored ostalog zavisi i od osetlivosti foto-sen-
zora, koji su, i kad su istog tipa, vrlo razlieiti'
Potenciometrom P od 100 kO podesinto
osetljivost uredaja talio da duevna svetlost ne
utiee na aktiviralje releja.
Vrednosti elemenata date su na 5enarua i
noDtaznin ploiama, a na vama je da uredaje
ugradite
u
baterija
od
odgovarajuce kutije sa izvedenim
konrandama izvorom struje koji moZe biti
i
9 V (ili
jedan od
ispravljaea
prikazanih u ovoj knjizi). Ne zaboravite da foto-dioda i sijalica moraju biti tako postavljene da
svaki prekid svetlosnog snopa ili osvetljenja
nnze delovati na uredaj. Servo-mehaniznd koji
se ukopiavaju preko ovih autonuta ntoraju imati
poseban izvor stmje ukoliko relej sluzi sano kao
prekidae , a mogu biti i vezani na isti izvor kada
je u pitanju marili mehanizam ili je umesto releja
upotrebljen tiristor.
AUTOMAT SA FOTO-DIODOM
Evo automata ko.ii kao senzor koristi foto-diodu LDR03 ili LDR05. Uredai ie tako podeSen da se moze printeniti kako za ukljueenje'
tako i za iskliuielte vrlo razlicitih uredaja: sirene, elektromotora, prekidaea, diktafona, telefonskog aparata i dr. Osetl.iivost uredaja regtrli5e
se potenciometron
Pl od 470 kO. Navedena
foto-dioda ima urutra5rli otpor l0 MO, a pri osvetlieniu od 100 luxa taj otpor je svega I kO.
Ovako velika osetljivost prenosi se na Snritovo
okidno kolo ko-ie iine tranzistori T t i T: sa zajed-
niiki
vezanint emiterinu.
U1
=+12V
470K U4,3K
I
LDR03 n llroo
Sl.2.g
-
2N2222
(2N3?04)
Eema ,eza automata su Jbto-dioCom
27
relej a za servo-mehanizam. Plocice su prikazane
u razmeri l:1, Sto ce vamolakSati precrtavanje.
Zbog vrlo malih dimenzija
i
velike primenlji-
vosti nadamo se da iete svoju zbirku elektronskih uredaja dopuniti i ovim autonatom.
-
UPOZORAVAJUCE SVETLO SA
FOTO-DIODOM
51.2.10
-
Izgled ltumpane plote sa bukarisane
strane
J''
oA
U praksi se sve viSe srecu indikatori sa
trepiucim svetlon. U ovoj knjizi prikazano je
viSe takvih uredaja, i to sa razlicitim konstruktorskim reSenjima. Jedno od takvih je i ovo koje
takode ina prinenu kao alarmni ili indikatorski
autonut u deajim sobama, muzejinu, galerijama
i stanovinn, odnosno svuda gde bi moglo doii
do nekontrolisanog paljenja svetla. Uredaj inra
L,
na nlazu foto-diodu FW99 (ili bilo koju sliinu)
kojaje povezana u kolo kolektor-baza astabilnog
_ttts
Hry.-,!H
F'[:]l,fil
multivibratora. Dejstvo svetlosti na ovu foto-
i'n[i'Bl+fr-;
o 14 t 4.
1o
U
1,,
l
-diodu utice na smanjenje njenog unutraSnjeg otpora, 5to dovodi do polarizacije tranzistora Tl.
Otvaranjem ovog trauistora pocinje sa radom
multivibrator koji povratne impulse za svoj rad
dobiia od konderzarora velikog kapaciteta (1000
pF). Ovim konderzatorom odreduje se i vreme
signal-paua. Smanjenjem kapaciteta ovog kon-
denzatora treperenje je uiestalije. Tranzisiori su
51.2.11
-
Raspored elemenata na plotici
Okidno kolo podeSeno je na 0,7 V, koliko re
i potrebuoza otvarauje tranzistora. Sa Snutouog
kola signal se vodi na Darlingtonov pojaeavai
koji dine tranzisrori T: i T+. Karakteristlka oue
vrste pojadavaia je veoma mali broj delova i
uz?jamno dejstvo oba trarzistora na ukupno
pojaianje. Tranzistor Ts moze biti bilo ioji
NPN tranzistor sa oznakom BC, dok T+ moia
biti snaZniji
sa oznakom
BD.
Relej je maljih dimenzija (A2RTl2V, "Si_
mens"), a ako posedujete neki dnrgi
llloracetc
tspravltl semu veza na moiltaznoj ploiici. Dioda
Dr 1N4007, vezanaparalelno kaGmu releja, Stiti
izlazni rranzisror. od strujnih udara. Ovu dioOu
moZete zanreniti bilo kojom slicnom, ali vodite
raC,una o. polaritetu, jer ako je otr"nen
neie raditi.
Na montaZnoj plodi prikazan je raspored
-
PNP tipa AC545, 550, 8C238
i slidni.
Prekidacem oznacenim sa Kr kra&o se spaja
baza sa emiterom tranzistora i time se prekida
rad uredaja. Potenciometrom ili trimer-potenciometrom podeSava se uredaj na prag lntenziteta svetla potrebnog za aktiviranje autonata.
Uredaj se napaja strujom iz jedne cetvrtaste
baterije 4,5 V10,3 A i snreiten je (zajedno sa
baterijom) u malu kutiju za saprur. noto-diodu
postaviti iznad vrata ili na pogodnonl mesnt na
kojem ce odgovara-iuia svetlosr moci da deluie.
Uredai.ie sagraden na maloj plocici (3x6 cm)
od kartona. rrltrallrsa. jrrvidura ili kaSiranog perBSY59
BSY59
-uT 3. .6 v
=
o-i.i.i
.
elemenata-sa spoljnim piit<5uecinu ru pot.rr_
ciometar, foto-diodu, izvor siruje i priklSueke sa
28
Sl.2.l2
-
Upozoravrluce svetlo
sa
foto-tliodom
tinaksa. Otpomikom Kz i nulim prekidaiem za
stonu lampu uredaj se moZe pretvoriti i u malu
stonu lampu. Prekidai Kr je taster koji i sami
moZemo napraviti
od mesinganih prikl.jueaka
sa stare baterije. Ovi prikljueci se postave na
poklopcu kutrje jedan ispod drugog, tako da se
pritiskom odozgo ostvaruje kontakt. Vrednosti
ostalih delova prikazane su na Semi veza. Sijalica
mora da bude predvidena na napon koji inn i
izvor struje na koji se uredaj prikljuiuje.
-
kolo struje obavezno ugraditi osigurai 0,1 A,
bez kola sa servo-uredajem.
Sliian uredaj prikazanje na sl. 2.13 b, alije
on sa tiristorom i sijalicom kao indikatorom.
Uredaj je lako primeniti za osvetljavanj e izloga
i dmgih prostorija koje treba nocu osvetliti.
Uredaj je tako nulih dimenzija da se moZe smestiti iza prekidaea na zidu. Samo foto-dioda se
rrgradrde
u poklopac
-
kako bi bila izloZena
spoljnom svetlu. Sve vrednosti delova prikazane
su na Semama.
ELEKTRONSKA SKLOPKA SA
FOTO-TRANZISTOROM
Ako vam noZda treba automat za otr,aralje
kapije, garrte, ili moZda alarmra sirena za nlpon22o V, pogledajte Semu na sl. 2.13a. Na toj
slicije prikazan vrlojednostavan uredaj i sa vrlo
malo delova. Kao serzor ovde je upotrebljen
foto-tranzistor (BC 107) BpX43. Foto-trarzistor
iete poznati po skinutoj kapici nalivenom
socivu. Senzor se postavlja na mesto koje se lako
moZe obasjati farovinu automobila ili na dmgi
naein (ukljueena svetla u prostorui, deeja sobl,
i
muzej, galerija i dr.). Kako je setlzor z:uremarljivo malih dimenzija, on je skoro nevidljiv
za posnnfaea. DvoZilnim provodnikom sellzor
se spaja sa uredajem koji na izlazu inn relej sa
slobodnim kontaktinu napona 220 V za elekiromotor ili alarnuru sirenu. Uredaj je pod naponom220 V, pa zato sva mesta moraju biti do6ro
izolovaru, a na bakarisanoj strani ploce linije
pod naponom dovollno udaljene jedna od dmge
(da ne bi doSlo do proboja i kratkog spo.ia). -Lj
=?20u-
FOTO-RELEJNI PREKIDAC
Uredaj koji prikazujemo na sl. 2.14 itnvrla
Siroku primenu. U industriji noZe da upravlia
i zatvara vrata lifta, garale, pali i gasi svetla na terasi, u holovinu, izlozinn trgovinskih radnji i dr. Uredaj
radom nuogih maSina, otvara
se sastoji iz tri dela. U prvomje Snritovo trigerkolo za okidanje sa foto-diodom LDRO3 (kadmijum-sulfid) ili sliinom, cijije urutraSrli otpor
l0 n0 da bi pri osvetljavanju od 100 luxa pao
na samo I kO. U red sa diodom vezana su dva
potenciometra: jedan za fino i drugi za gmbo
podeSavauje osetljivosti, odnosno moruellta
okidanja Smitovog kola. Dmgi deo je multivibrator sa vrlo niskomfrekvencijom, a treci deo
je za aktiviranje releja preko nulog pojacavada.
Relej je donuce proizvodnje PR12E ("Iskra").
Paralelno releju ugradena je dioda da za5titi
izlazni tranzistor od strujnih udara ili samoindukcije kalema releja. Primetili ste da su prva tri
tralzistora identiina (NPN tipa), a cetvrti da je
snaZniji i da je PNP tipa. Napajanje zavisi od
osetliivosti releja i kreie se od 9 do l6 V. Emiteri
Tr i Tz vezani su preko zajednickog otpomika
na masu
radi temperatume kompenzacije. Cener-dioda ZX6 treba da osigura stabilan napon
prva dva dela uredaja. Ceo uredaj montiranje na
-
nulu ploiicu od kaSiranog pertinaksa i ugraden
zajedno sa dve baterije od 4,5
Vu
plasticnu
kutiju.
Za pocenrikeje gradnja elektronskih uredaja
ponekad sloZena zbog pogre5nog shvatanja da su
ti uredaji komplikovani i da je za njihovu gradnju potrebna vrlo visoka struenost. Za one koji
su odludniji
evo nekoliko opStih napomena.
51.2.13
Elektronsku sklopku su
foto-trunzistorima
-
-
Konderzatori, diode i trarzistori inuju strogo
odreden polaritet na koji treba obratiti paZnju
29
t/R1
An
/Rz
10k
1.(
3sr)
R3'
uk
3x BFY 34
(3x 2N1613)
Sl.2.I4
-
Sema
foto-relejnog prekidata
prilikom ugradnje. Otpomici nenaju polariteta,
ali moraju biti dimenzionisani za odredenu
snagu kako se ne bi previSe zagrevali. Otpomici
i kondenzatori koji iza broja na Semama nemaju
i iedinicu mere
- dati su n osnovnim meranul
(omima ili pikofaradima). Raspored elemenata
30
treba prvo izvrSiti na parcetu kartona. Olovkon
izvuii potrebne veze, mesta uevr5ienja i krat-
kospojnike, pa to precrtati na bakropertinaks.
lenrilo kojim spajamo elemente nora biti toplo,
ali ne viSe od 30 W. lernljenjeje po pravilu kratko
da ne bi do5lo do pregrevanja delova.
-
ruDEO
PROGRAMIRAIVI UREDNI
SIRENA ZA IV{ALE VOZOVE
niste zadovol-jni radom sireue, izntenom otporkoldellzatora u kolu baza traruistora
moguieje zvuk podeSavati u iirokin: granicanu.
nika
prikazujemo na sl. 3. l. predstavlja nuli rraruisrorski signalni ureclaj zabeeje
t'czol'e ko.ii inltirl zvuk iokomotive. Or,a sirena
se n:o2; Lrpotrebiti i za dmse uredaje.
-ler se
vrsina tona nroze poclesavaii potencionret.on,
Re . Sireru radi ru pducrpu nultir,ibratora
sa dva
razlieita konderuatora koji da.iu boju tona koja
odgovara zvuku lokomotive. Svi belovi su iz
stari li traruistorski lr pri jenrnika (zvuenik, trals_
tormator, otponrici). a traruistori su pNp tipa
kao Ac5-i0. 128, 188 ili BC2g7 i sl. Za suazniji
uredaj sa vi5inl lraponom treba ueti BD 135 . O;i
Spo.j srrene ko3u
i
Vredlosti nnterijala
su:
Rr-lkQ
R:
1,5 ko
- 1,2
R:
kQ
Rr-5k0
Cr
- 25 pFlt5V
Cz-50pFi15V
C:- 47nF
Re
- l0 kO trinrerllotencionretar
koji nennju gotov tramfbrnlator _ noqu sa
lako nanlotati na jez_cnr povriine 0,5- I .lrr2 ia
PROGRAMIRANA SIRENA SA IC
KOLOM
Zbog -iedlostavuosti ureclaja, a i zbog
razliiito_s nuterijala kojim graditelji obict6
raspoia2u, nismo dali noutaZuu ploiir. Raspo_
Otkako je elektronika zamenila klasicne elektronugnete sirene su postale sve raznovrsnije.
Na sl. 3.2 prikazana je programrra:ra sirena sa
pronlerlanu kako frekvetcije, tako i periocla
500 do 800 ml'ojaka Ztce 0,2 mn, a za zvuinik
60 do 80 navoja deblje Zice (0,45 nul).
red elcmenata uapravite na kartonu i olol.kbnr
izvrSite Senriranje veza. pa zatim crteZ prenesitc
na trakamu stranrr bakropcrtinaksa. Ukolikir
)
i
*,[
*,1
'l
Ct
;l
>s
,w
l*,
Sl.i.l -
R5
TT
al
Cc
!J
t
R2
tt
C3
6V
.Tz
)q
Wru
Sema rrun:istorske sirene
51.3.2
-
Semu
progrumirane sirene
.'t
I
S/.3.3
-
.llontabta ptoca
INA
YLtlryA
TONA JAf
TONA
51.3.4
32
-
:REKyENctJA
Ruspored elemenata na
ploli
ponavliaiila. Sa nulo eksperimentisanla iz sirene
se ntoZe dobiti niz vrlo razlieitih tonova: od
nujaukarrja nraeke do ci'rkutanja slavqja. poten_
ciometrom P: reguliSe se fiekiencija istabilnog
ruultivibratora u rasponu od 250 do 1500 Hz,
poteuciometront Pr od 220 kO reguliie se broj
ponavllarSa u progranlu ntul rivibraiora. Kombiuacijom rada o'"'a dva poteuciometra dobija se
Zeleni ton. Potenciometar p3 u kolu zvucinika
slui za regulisanic izlazne snage u zvucniku.
.\ko se sircna postar l1r kao stalui alarnuri ureda.j. potencionretli se nroqu zanreuiti trinrerinu,
Sto unuogone sman-juje velieinu i ccnu rreclaja.
Integrisana kola L\43900 i LM3g0 treba pos_
taviti u odgovara.luca podi)o2Ja. a ktrd .lirektuog
lenrllcnla lenutr kratko toplinr lenulonr tako dI
kolo primi Sro nurue toplote.
Vrednosti delova oznacene su ru elektrienoj
i
S/.3.5
-
Senri. Montazna ploeica i ploeica sa rasporeclonr
elenrenata onoguciie brzu i laku gradnlu. Uredal se napaia stmjonr iz prigodlog ispravljaea
l2 do l5 V I A. Gradr3u isprar,l jaia prepuSta-
-
nlo \ranu
- rtz ilputstva u V poglavlju (odeljak
o ispravliaiima).
SNAZNA ELEKTRONSKA SIRENA
Snazlu elektrouska sirena izvecleru.je samo sa
jeduim iutegrisalim kolom CD40ll, koje inra
i
eetiri logieka kola (NAND) radi u opscgu
napona od 3 do 12 V. Sirena.je modulisana sa
800 do 1000 Hz iz generarora koji eine Rs,/C: i
RziC+. NoZica 7 integrisanog kola spa-ja se na 0
V, a 14 na + 12 V. Raspored noZica e ita se gleda-iuii IC kolo odozgo (kao Sto je na Send nazrla-
.VlontaLna
plo(u
H
U1= 9-l2Y
5/.3.6
-
Rttspored elemenatu na plotr
-)-t
ltog rtultl\ ibratora sa Tt i T:. Frekveucija ovog
oscilatota uroze se menjati potelrciDmetrinia Pti
P: ocl 470 kf,) pomocu kojih takode rneryamo i
neliocl sitrul-patrza. Sa kolcktora dnrgog tran-
2 N1613
(2Nl7X)
c6
l00p,12v
51.3.7
-
sirena sa IC
,irtoru si*gn.rt s-e vodi direktrto tra baztt Tr koji
igra ulogu protodrrog I'entila' Q1'3i lranzistor
p-ropuStisignal rek kada rlegova baza dobije
napbl od O,u v. Tog nomenta kondelizator se
prazni oclajuci otlo cttvctlo BI\4. Sa emitera
ireceg traruistora signal se preko kapacitlvnog
kobli'*'
deno). Potenciometront od 47 kO utiienn na rad
celog uredaja kontrolisuii daze 2 i 3 . Sa nozice
4 ruima se progranrirani signal i preko p6 r'odi
se na snazuo izlaz'no pojaealo. Na baze izlaztog
74
komplementamog para trauzistora 2N1613 i
2N2905 dolazi signal sa kolektora tralzistora
BCl08, a posto su baze inveralo polarisane to ie i poja0anje u jednoj poluperiodi iii na
NPN, a u dmgoj na PNP tranzistor. Signal za
zvucnik uima se direktlo sa enritera izlaznilt
tranzistora preko elektrolitskog kondellzatora
veiegkapaciteta450do 1000Fi 15 V. Naizlazrte
tranzistore treba staviti hladnjake od aluninijumskog lima (1,5 do 2 mm) radi brZeg odvodenja toplote.
Stanrpana ploiica izradena
tinaksu (prikazana tt razmeri l:
je na bakroperl), a vama ostaje
je precrtate i ferihloridom uklonite
vi5ak bakamih povrSina. Raspored elemenata
prikazanje sa goruje strane, a njihova vrednost
na elektrienoj Semi. Svi otpornici su za l/4 W,
te se mogu lako snestiti na ponudenu plodu.
Po5to je u pitar4u veia potroSnja, sireua se
napaja strujom iz akunulatora (ako je u kolina)
samo da
ili ispravljaca (ako je rec o staciotlamont uredaju). Senra takvog ispravljaea prikazana je u V
odeljku ove knjige, pa zato ireiete imati problema oko njegove izgradnje.
"BIM-BAM"
BC S1
S/.J.8
-
Sema
elektonskog "bim-barn" zvontt
filtra vodi na snazni-ii pojacavae i zbog ponovlienih oscilacija BIM-BAN'I poeinje sa radom. Paralelno zvonu stavljenaje dioda (Ds) radi zaStite
tranzistora od samoindukcrje i stmjnih udara.
Praktiinost ovog zvolla ogleda se u jednos-
tavnom nontiranju na vei postoiciu lintju
starog klasicnog zvolu sa tralsfornutoron. Na
ploeici pored zvona nalazi
se
grec-ispravljac
sa
iednin elektrolitom od 1000 pF za filtriratlje
dobijenejednosmeme stmje. Mesto oanaieno
sa
G preclstavlja dosadaSnji taster rla zidtt. Prva tri
tralzistora su jednaka (NPN tipa), a senr naveclenilt nrogu biti i bilo koli,sa ozualiont BC
(BCl07, 108,219,236 i dr.) Cetvrti tratuistor
je neSto snazniji (BC30l) ili bilo koji iz familije
BD NPN tipa.
Diode u ispravljaeu su predvidene za jacinu
struje od I A i sve su jedruke. Raspored elenenata ru ploiici nije kritidan, ali kao Sto ie uobicajeno za simetridne oscilatore - i raspored
2elji. Na sl. 3.8 prikazujemo Senru vrlo interesanmog dpa zvona koji ima zvuk sliian
elemenata treba da je simetriial. Trimer-potenciometri treba da su dostupni i kad se uredaj stavi
u kutiju (radi naknadnog podeSavania). Ako ste
velicinu ploeice izradili prenu velicini plastidne
kutije koje se obieno upotrebljavaju za drZanje
re3ili
sapuna (ima ih u svakoj samoposluzi)
duvenom Big-benu. Zvono se sastoji iz astabil-
ste
Klasieno kuino zvono danas se sve vi5e
zamenjuje savremenijin elektronskint zvonon
sa mnogo prijanrrjim tononikoji podeSavamo po
34
i piturje kutije.
-
J-YF\ _I-Ji
F
ln- -t (9!
N
cUt =.24V
9,
Zk{z tklazmkH*
23
8n
2F6,2
tl=6v
2x2N1613
(2x BF31)
51.3.9
-
2xAC128
Sema J-tonskog zvona
TRI-TONSKO ZVONO
Ako inute tri ulaza koje treba povezati na
za.jedniiko zvono koje se nalazi u
i'eclnoi pros_
torur, a da biste ipak znali na kojenije ulazir po_
s:ta
. poZellno .ie da za svaki ulaz zr.,ono daie
drugl ton. Mi vanr nudimo Senru baS takvos
zvona, pa ako imate malo strpljenja i
odgo"_
ygrajuii nuterijal
nozete gu'.in i n.priu?ti.
- biti i minje
Ulaza, po Zelji, moZe
LiSe iO tri.
._Osnovu ovakvih uredaja dine astabihi multi_
vibratori
- oscilatori eiju frekvencii.r rnol.rno
menjati (po zelji) u Sirokim granicanu. promena
dozvoljena, ali da ona utidu na promenu visine
tona.
ploiica nije radena _ jer je
.Mo_ntazna
uredaj vrlo jednostavan za gradnju.
SIRENA SA IC 555
Integrisano kolo NE555 ima samo osam
i predvidenoje za brojac (tajmer) u ele_
ktronskim kolima. Mi smo pogodnlm odabira_
njenr otpomika i povratneieie dobili snazan
oscilator koji proizvodi ron frekvencije od I 000
noZica
do 1200 Hz. Da bi signat bio dovoljne jaiine (za
rretvencue moZe se kod ovih oscilatora
meniati
Pfomelt* prednapola baze (promenon nie"nih
otpornika) ili promenom struje (promenoi,
ot_
pornika) u kolu kolektora. Ni pritararro_
uredaju vr5i se promena napona cener_diodama.
fry napol daje ton od 2 i:Frz, nupo,, ools v
91..,r.n od I kHz, a napon oO f O V Oa;e1on oO
0,3 kHz. Proizvedeni ton trasportuje
si na Dar_
lingtonov pojaiavai (ler je naiierfioiir"".f
i
od 8 do l6 O induktivnog otpora. Tian-
zrtenik
zistori u oscilatoru su NpN tipa,i u'po:ie-iei,
PNP tipa, Sto treba imati u
(da ne dode do njihove zamene).
"iou
--JRadi stabilrrosti frekvenciie napon u ooia_
iavacu svedenje na 6 V. fato nioon,r'ni"i
ie
uredaj predviden za 24 y on ie oUi,rUenui"
j.pravlj aia (prikazano i h j e ri
rfri;;;*fi;
---------.1
1l
ii
s;-;;;j
I
I
P::q:ogVrednosti
knjrzi).
elemenata priliararre s,, ,ii
Semi veza, uz naponrcnu da su manja
od.n,p;i;
it
L __?-+
51.3.10
-
L____.-
-:-J
€2
__+_F___.h
fuma alurmne sirene sa IC NESSI
35
mesta prostorija koje obezbeduieno. Ovakoiedrlostavan i mali uredaj sa lakocont se moze smestiti u malu kuti-iicu od plastiine mase. PoSto ce
B
je sve ispravno spojeno, odnah
prorabiti, nr1e predvideno nikakvo pode5avanje'
Fri ugradnji i lemljenlu integrisanog kola pre-
uredaj, alo
porucul emo odgovarajuce osmopolrro podtt-oz..t e'
i ato tenrite direknro lemilo mora biti dobro
da bi lemljente tra-ialo Sto kraie
zagrejano
(poluprovoclnici
-
vrlo osetuivi na toplom). Iniigrisano kolo cemo za5tititi od lutajucih stmla
izlenrila ili ruenllenjem lemila ili podmetarjent
alunurri-iumske fblije pod sve noZice IC kola za
srt
vreme lenrlienia. Ne zaboravite da nakon
lemljen1a ovu foliju uklonite.
Uz elektriertu senu prikaztljemo vam i izgled
montazne ploce sa rasporedont elenteuata. Na
prikljueke A i B dolaze prekidaei. Izi'odi H sn
ia zvuinik, a +Ur i 0 V su izvodi za stru3tt.
je do 12 V. Mogu posltuiti dve
V ili jedna od 9 V. Ako se r'rredaj
po
4,5
Uat-enle
upotribqaua u stanu, najbolje je sagraditi mali
ispravljac (obradeno u V odeljku ove knlige).
Napa-far4em
TEST )
- Izgled montatne plotice: u) izgled
plotice sa bakarisane strane, b) raspored
51.3.11
elemenata f a montainoj Ploti
ELEKTRONSKA AUTO-SIRENA
pogon zvndnika), ugradili smo izlazni tranzistor
N,Inogi autonobilisti (narocito niladi) Zele
lla svom vozilu (dvoglasre,
tioglasne, fanfare, trube i dr.), a neki ugraduju
dmgu sirerm kao za3titni (alarnuri) uredaj- Bilo
za jednu ili drugu svrhu, nti iemo vam prikazati
nekoliko tipova takvih siretla, a vi odaberite onu
Tr (BC304) ili jaei (BDl35). Ovako sagraden
speci-jalne .sirene
uredaj, pored malih dimeruija, ima dovoljntt
jacinu da kao alarnuri uredaj zameni klasiino
zvono, da slu2i kao alarm u autonobilu, stanu,
poslovnim prostorijama i dr.
Sa nekoliko prekidada (kao Sto
je na Semi
koiu iete graditi.
prikazano) mozemo obezbediti sva kritidna
K-
+lZV
H
Ht
U1=
R6
2N
R7
L7K
Tl
T2
BC 23?A
(eN2926)
St.3.t2
36
-
_
8C 2374
2N?926
Sema eiektron:;ke uuto sirene
+t
Y.J. /3
-
Sluntpunu pktt'u \u huLurL\alne :truilt
F;l
N
Eca
E
,6.
e (o o)c
\J
BC t07
BC
'oc
BC r09
.4,
E
BC
'72C
Sl.3,lJ
2N 2926
-
Rusputt,, . l. ,rt( ttulu na sasri
Na sl. 3.12 prikazan ie model sirene za
prikljueak na 12 V. Sirena se sastoji od os-
cilatora ko-ii proizr,odi osnovni ton. modulatora
koji taj ton prenroduliSedodajuci nru.loS jecJarr
signal iz svog oscilatora i izlaznoc polieavaea u
darlington-spoju sa zvucnikom od g clo 25 O.
Osnovni ton u multivibratonl, ko-ir proizvode T2
i_Ts sa pripadaluiim elenenrinn, regulise se u
dosta Sirokim granicanu pomocu potJnciometra
Pr od 100 kO. Ton od oko 1000 Hz.ie naiprikladnrji i najprodorniji (dobija se pri sreclnjem
polo2aiu potenciometra). Signal iz modulatora
reguliSe se sa Pz i prekoblelktrolitskog korrdenzatora odvodi se na izlaani pojaeavae.
Tranzistor u nrodulatom Tl predstavlia takode oscilator, ali vrlo niske fiekvencije. Ovim oscilatorom meuiamo osnovni ton. Promenom
vrednosti
Cr i C2 moZemo
menlati oblik
37
vibraciia osnovuog tolta prema Zelji korisnika.
Tranzistori ulradeni u ovaj uredaj su NPN
(TUN) tipa i dolaze u obzir svi sa oaukom BC,
aizlazni sa oznakom BD. Kako sn sve vreduosti date u Send r,eza, na Stampanim plocama vidi
se i velieina uredala, kao i raspored elenetuta.
Velicina ploeice je podeSena prema plasticrlol
Koncletuzator u kolu enitera ietvrtog trauzistora ima veliki kapacitet, ko-iim se obezbedule
kutiji (recimo - za sapur) u ko.iu ie uredai
smeSten. Prikljucci ozuaceui sa H idu la
citeta.
zvncnik,
a sa +
Ur
i 0 V na izvor struje. Prekidae
se moze izr,esti ua pogodno
na ploei sa instntmeutima.
skrivenom nestu
ili
TONSKI INDIKATOR SA
ZADRSKOM
Nap'eci problent kod tonskih. pa i svetlosnilt
ie Sto izvor pobude kratko tra.ie (udar,
uredaja
zadr5ka signala (po eenlu je
dodama energija
Dokle godje rapon rla
ime).
dobio
uredat
i citav
tranzrstor je
bazi Ts vi5i od praga polarizacl.le
provodan, pa ukoliko Zelimo da zadr5ka due
ira-fe, treba ugraditi kondenzator veceg kapa-
-
-
Svi trarrzistori n ovom uredaju su PNP tipa
8C237 ili stariii sa oznakom AC 128, 188K550 i
dr. Kod baterijskog izvora rapajanle siialice je
ocl 7,5 V, a za ispravljaie 12 V od 5 do 20 W (ili
automobilska srrena). Ploe ica je sliena prethodnom uredaju, pa iete ie moci sami nacrtati.
Ukoliko ne raspolaZete kristalnim, vei uekim
-
dmgim mikrofonom (dinamiekim, ttgl.ienim),
ulaz treba preraditi prenn tlputstvtt o naiiutt
vezir,ania ntikrofona tt ptrjat'aracko kolo (ridi
l N41 48
/.71
47k
1Xk
qt
_?00k
1M
7D-
ooI
33k
lop
t-<
rl
U1
_l
>lb
ir,
1k
l0o p
I
I2
\>
5,
S/.J.15
i
-
[Q
tiviranje alarnu.
38
m
0
125
Tonski relej sa zutlrikom
sl.), a signal na in-
dikatom treba da ostane duze ukljucen. U ovont
uredaju je tipotreblien kristalni nrikrotbn. Signal koji se sa njega uzima vodi se na prvi trauzistor
tranzistor impendalse. Sa emitera ovog
traruistora uzima se korisni signal za trostepeno
NF pojaealo. Poteuciometrom od t0 kO podeSava se stepen osetliivosti uredaja prema mjniZem nivorl spoljnog signala. Tom prilikonr
treba voditi racrura da to ue bude obiean Sunt ili
neartikuli san tou. Nakon trostepellog po.i acanl a.
sada vec sasvim dovolino jal signal uvodi se tt
stepen za aktiviranje releia koji ukopiava silalicu u kolo stnde. Za ulazni stepen uvedenaje
posebna filtracrla jednosntente stnlie sa otpornikom od 470 O i konderuatoron od 100 pF.
Sto obezbeduje veiu osetl.jivost cita\'os ureda.ia.
jer nena "bnrnu" ko3i bi mogao uticati na atri-
-
TL
lro r
i100p
:50,,
pljesak, blesak sr,etla
R
_-_G
L(
pno poglavlje).
AKUSTICKI RELEJ
Za
tu
i
na-j
razuov rsnij e konstmkcrj e, ukl-i ueq
uii
robote. cesto vam je potrebal relei kolin
5t.3.16
-
Semu ukustitkog releja
WYrc
%F,3^P
ffie*
mn+
Sl.J.l7
-
.VontaTna ploca akustitkog releja
cete rkljufrrati po.jcclure servo_mehanizme
akllstlckc uredaje. {kusticki relel reacuie ua
vor. nrtuiku,
Sunt
ili
ili
to-
pllesak. Ako iirate-ied-iu
telefonski nrikrofbn i or,,o malo clelova
t"i,iii.lf,
na,slic.r), hajde cla sagradimo ovaj
uredai. pi t.O
ga budete dentosrrirali vaSi
drugovi .. iriifiti Ou
ste pravi nradioniiar (ureda-j se-pokrece,
alarmi_
ra, pali svetlo i vrSi niz dnrgih radr4i
prenu vaSol
zel1i).
Ugllciri nrikrotbn inra reliku osetliii,ost.
je prcko^baterije i transtbnruror.a
,=iu,r-r.,
ier.
ioiu
stnrje. Signal iz mrkr.otbna preuosi
viSenim raporlonr ua clitrclu , tiu,rrirtor.-Orli
iji_
lupr ovodnieki etelemcnti rqrra,.l
i arii llrf uruii"i
,. ;;;
signal n jedlosnremu stnriir kojonr
rele.j. Na stoboctnim
i.
tontiktinri ..r.:i
"di;*
ii""'il,
dr,'a para) \'ezacenlo scrr,o_nrehaurzanr
iobota.
svetlo, razne TV
i
auclio_uredu3.. .,,..ru,ufirl
naSu sirenu i dr. Sirela
-jc oscrlatoruo r.A,iin,
PNP traruistoronr i izlazninr,.u,riiornrin.on,
----- "^^
nekog traui storskog racho-pri j
enurika.
Trimcr-otponiikorl oil ,50 kO podesinro
toua sircue, a dnrgim trinter_pofeu_
crometronr u kolu Tr pcdeSavanro
oseti,lvost
(na koyrr.;iriinu zr,,treuog signala
zetinro
lll.,lA'1
ua urcdal
.
.rlslnu
rca3ltlc). Rclc; osta.;e rrlil jucen i posle
1li-cstiurka z'ucrrog signala _'s,,e ciok ,.,a o'ii,i._
I)Cnlo ua tastcr +S. Diocla. paralclno
,iar"ro
nanrora.ju rele.ja. treba rJa obezbecli
.f.tt.o,rr[u
zaStitu rranzistiir.a ocl stnrjnih
ridara i ,r;;oi,,_
dlkcije kola bi se nrogla.ja"i,l u,run,o,u1;
I(ao nukrofonski trarislbrmaror
dobro
Ziti onaj dnr_si
-
pobuclni,
*l.i;
;; p;;i;_
L t.u,ioitoriil;;;;
jenmika iz kojeg sno uzeli izlazni
tralsfbrnutor
sa
zr,uinikonr.
U
nedostatku navedenih transfornutora,
mozete ih rumotati sand na bilo kojint transfor_
nntorskimjezgrinra ci.ia por,rSina ne prelazi 1 do
2 cnr. Na kalem o'uakr.og transformatora treba
lramotati za pn.i trarsfbrmator
mikrofbtski
_
rranrota.j 150 navoja Zice 0,2 nrnl, a za sekutdar
koliko staue do purog kalenu (1000 do 1500).
Druei tralsfbrnutor inra za pnnrar 2x500
odnoslo 500 ttanlota.ia ruotanih
naurota-ja,
bifilamo
nntora
Srednji izvod ovlog transfbr_
- duplo.
iini
poietak lednog i kra.y cinrgog
nanroraja (pazite da to nisu krajevi
litog
kale_
100
navojaka Zice 0,4 mnt. Izvor napoua moZe biti
na). Za
sekrmdar
ie
clovolino g0
d;
baterrla ili nuli isprar,ljac od 9 V (Sene tall,ilr
isprar llaca date srr u V odeljkrr).
vIZUqT NI INDIIC{TOR
zvueNoc sicNallq'
Savremeui akusticki ureda.ji (kasetofoir. nn_
grrctofbn. radio. razni poiacavaci, r,icleo_rlkor_
deii i dr.) imaju igradene
LE-,Jrode za
indikaciiu jaeine zvuilog signala i ukuplog
audio-r,izuclnog ef'ekta. Ukoliko na vastni urc'_
dajiua ui je rrgraden takav instnrnrent, cvo pr.ili_
ke da ga sagradite.
1e sa integrisaninr kolonr
.Ko1cUredaj
onrogucar.a
LM39l4
redno palyenje l0 dioda. Diode
su, pale liueanro_prenr,a jai'ini dolazeceg
signala.
Izlaz NF siguala iz kaserofona ih p6jaeivaea
dotodi se ta ulaz iustnrnretta obiiirim neok_
.19
na plocicu, treba preduzeti sledeie mere zaStite:
I - ispod iC kola postavite celom povrsiuom
alunrinijunsku tbli.iu,
lemiti zagrejanim lenrilom (tle vecim od
2
30
-
w).
3
-
takou lemlienja ukloniti alunrini.iumsku
tbliju,
poZellno-ie da lemilo bude uzemljieno kaho bise IC kolo za5titilo od stn{nih udara'
4
S/.3..f 8
-
Gor,omi sigrul iz zvrtcuika se ua.jpre tiltrira
diodont i R.rC filtrom. Sa D: vrsimo dodamo
ispravllanje signala u intpulse jednosnlene struje. trarulitor Tt i cener-diodaZt vrSc potrebnu
itabilizaciju llapolla, kako varijacije naporla ne
bi uticale na pal.ienje LE-diode. LE-diode su
klasicne okmgle (od 5 nm),.iednoboine ili su
razlie ite bo3e u gmPanra Po tri.
Sema veza vizuelnog indikatoru
tvutnog signalu
lopljeuim kablom. Trimer-potenciometrom Pl
podesi se paljelje prve LE-diode kada ttenu ulainog signala. Ova clioda sluZi i za signalizirarle
uredaj ukljue en tt izvor napajanja. Ure-daj daie jemontiran
na nuloj ploe ici od kaSiranog pe-
rtinaksa (itampana ploca), tako
da su
ALARM NA DODIR
sa
nebakarisane strarte integrisano kolo i ostali elementi, a sa dnlge (bakarisane) strane raspore-
Do
sacla smo
dajinra inuli
dene sn diode prema zel-ii ili noguinosd za
ugradnju u postoJeci uredai.
Uz dodatak dmgog izr,ora mpa.janja rtredaj se
brqaee i dr.,
kao senzore u alarnurim rire-
tbto-diode, nrikrofole, digitalne
a sacla
evo i senzora ko.ii deliiie
i'ei
na pribliZavanje uredaiu' Alarnt inu
oscilator
L i kosakalemoni
visokofiekventlle tlcestarosti
C5
trimer-koudcuzatora
Preko
C.
lxlezatorom
i
a
tinrc
sprcge.
povrattle
stepen
irocle5avanto
od
frckvenciii
na
bsetljivost uredaia. Alarm radi
27 NlHz (talasna duZina za gradalski opseg)'
Kalent za or,aj oscilator -ie preenika 8 nmt,
chrziuc l0 ntm i sa l7 do 19 navo.falia izolovatle
i tt zvuene kutiie, kada se postize
pturi efekat. Za stereo-sistem treba sagraditi dva
potprno identiena uredaja za svaki zvuinik posebno. Za iutegrisano kolo najbolje je osamnaestopolno poduozje koie kasni-je dozvol.java
laku izmenu IC kola. Ako se kolo lemr direknro
moZe ugraditi
U1= + l?V
27
t\
rh rh
J11
D2
c7
2
51.3.19
40
-
2N 1513
R8
rlN4148
Sema rilarmtt na
tlotlir
J12
povr5ine prevucene henrijskim flonusterom
(eak i lakom za nokte), azatirn se ostatak bakra
ukoni henrijskim nagrizar4em u ferohloridu.
PoSto je ovde rec o teledirigovanom radiouredaju, treba neSto znati i o upotrebi takvih
uredaj a. Teledirigovani radio-uredaj i sa dalj inskim upravlanlenl nogu raditi na frekvenciji 27
"{.:
MHz,
sa
najvecom snagom od
I W i dometom
od nekoliko stotina metara do jednog kilontetra.
Za domet preko te granice nema ni potrebe, jer
bi se model izgubio, a delovanje na uhliueente
ili iskl-jue enje bilo kojeg uredaja ne bi ni vredelo.
Kao ito je receno, ovde su u pitanju visoko-
o
Sl.J.2U
-
.llontatnu ploiu sirene na dodir
bakame Zice 0,5 m2. Antena od tridesetak centinetara deblje Zice dovoljna je za dobar rad
uredaja.
Visokotiekveutrre oscilacije za nas su necrdle, ali su one dovoljne da pobude drugi trarzistor koji (pored pojadan3a) dovodi signal na
ispravllac sa D: i udvajae tuporu sa Dr. Tek
ovako ispravljen i udvojen signal ide na Darlingtonov polaeavac, koji se odlikuje nalim
brojem delova i uzajannim uticajem oba tranzistora ru izlazlrri signal. Dioda Dg, vezana paralelDo namotaju releja, inu za zadatak da Stiti izlazni
tranzistor od stmtlih udara i samoindukcije
nugneta. Ukoliko izlazil stepeu nenn dovoljmr
pobudu za sigumo zatvaranje releja, treba smanjivati predotpor Rs sve dok relej sigumo ne
prihvati. Svi traruistori su NPN tipa, od kolih
je prvi visokotiekventni sa oarakom BF
(8F224), a T+ je snazniji, izlazni, sa ozrukom
BC ili BD (ili je oznaeen sa2Nl6l3). ploeicaje
radena na baliro-pertinaksu tako Sto su cnre
frekvetne oscilacije, pa se uredaj mora ugraditi
u manju metalnu kutiju iz koje viri kratka anterra. Prikljucak antene je na kolektoru prvog
tmnzistora (E). Uredaj je predviden kao alarm
za autonobil, te je napajanje sa 12 V, ali se sa
istim uspehom moze postaviti bilo gde u objektu koji se euva.
AKUSTIEKI RELEJ
U nizu autonatskih prekidaca koji na razne
alarnure
servor ima mikrofon, Sto anaii da je osetljiv na
spol-;ui izvor zvuka. Mali nrikrofon rra ulazu,
preko transfornurtora (odnosa l:10) pobudrde
prvi stepen uredaja. Potenciometrom od l0 kO
podeSavamo osetljivost tako da uredaj moZe
ukljuciti samo koristan signal, a ne bilo koji
Sum. Kako se baza dmgog trarzistora napaja
stnrjonr sa kolektora prvog traruistora oni
noraju da budu inverznog polariteta (konplenrel)tanri). To isto valiizadmgi i treii trauistor, ua Sta treba obratiti paztuu prilikom
rugradnje i odabiranja tralzistora. Signal sa
treceg tranzistora vodi se uobieajero (kapacitiv-
BCl09
BC 108
J23k
J!0
Tr
*o, \>
!!l
82k
nogu ukopiati ili iskopeati
ili radle uredaje - evo-jednog koii za
spol.jne uticaje
Jc
lu,
3ek]
k
L+",
-
ur =-9v
ril
i
4*r
ACr25
Sl.3.2I
,A
SC178
Sema akusrttkog releja
41
ninl puten) na izlaani pojacavac u cijem se kolu
nalazi relej.
Iznredu baze i emitera nalazi se isprav[aiki
filtar, jer za pobudu releja nije pogodna govor-
tiekvencija, r'ec odredenajae ina jednosmerne
stmje. Transformator u kolu nikrofbna tzet je
ukl-jueuje redno sa jednim otpomikom od 200 do
400 Ct iznedu polova jednosmeme struje.
AKUSTIEKI INDIKATORI
na
iz tranzistorskih radio-prijenurika. Sekrurdar tog
transformatora llzet -ie za prinar T1, odnosno
deo prema nrikrofonu. Ukoliko ne raspolaZete
takvim, moZete ga nanlotati na bilo koje transtbrnutorsko jezgro ili feritni prsten popreenog
preseka do I cm-. Na jezgro uamotati od 80 do
150 navojaka n primaru za zvuenike i oko I 000
navojaka tanje zice (0,09 mm). Uredaj se moze
upotrebiti i kao "lajt-Sou", jer rz ritam mruike
moZe paliti sijalicu vece snage bez direktnog
ukljudenja u pojadalo. U tom slucaju sve raspoloZive noZice releja treba paralelno povezati
kako bi izdrlale veiujadinu stmje.
Raspored elemenata i izgled montazlte plocice
je to uslovl i eno odgoprepuStamo graditel ju,
-ier
varajuiom velieinom elemeirata. Kada je uredaj
gotov, ukljuiimo ga na izvor napona (dve baterije po 4;5 V) ili ispravljac od 12 V, ali bez napona od 220 Y na kontaktinu releja za spoljne
uredaje, i proverimo da li ureda.j reagr{e, recinlo, na pljesak rukanu ili kucalje po stolu. Ako
je sve u redn relej mora da reagujc. Ostaloie
-
sano da potenciometrom
podesino
prag
osetliivosti prema spoljnom izvoru za koji je
uredaj graden. Na kuti-ii se nalazi prekidae , dugme potencionetra, prikljudci za nrikrofbn (ukoliko on nije ugraden u uredaj) i prikljudak za
spoljni servo-uredaj. Pored navedenog, preporueulemo da ugradite i jednu malu LE-diodu
kao indikator da.ie uredaj ukliueen. LE-dioda se
Pod ovin pcjinom podrazumevamo s\je
koji deluju na osuovu zvucnih et'ekata.
ureda.je
Ovi uredaji za seruor imaju mikrofon, a varru je
sigumo poznato da oni spoljnii zvuini talas koti
dode na membranu pretvara-ju u elektrieni ili
elektronuguetni impuls. N{ikrotbni se upotrebljal'a-ju u telefbnima, raznir,r pojaeavaiima, in-
terlbnima, nugnetofoninn, za svetlosne
Akustitki relej
Senta
- Na sl. 3.22 prikazana je
uredaja koji reagrue najaci govor, pliesak,
skripu ili udar. Na izlazu uredaja-ie, kao Sto.je
uobieajeuo, servo-meluuizam. Koristi se kao
alarnuri ureda.j u mrzejima, deejim sobanu
(registnrle plai bebe). a mo2e da ukopeava eitav
niz sijalica, sirena i dr. Uredaj koristi energilu
iz dve baterije od po 4,5 V akole rec o prenosnom nnlom alarmu. Za stacionirani rad ili
sna'Znije scrvo-uredaje potrebro je izraditi i mali
ispravljae .
Na ulazu ureda.ja upotrebljen je standardni
nukrotbn (mo2e i iz kasetofona) koji preko kondenzatora od 850 pF deluje na prvi tranzistor.
Dmgi i treii trarzistor inn-ju zadatak da preko
dioda inrpulse iz nrikrofbna pretvore u signale
jedrrosnrcme stmje kojom se pobuduje izlazni
trarzistor. U kolu kolektora ovog tranzistora
nalazi se relej premoScen diodom radi zaStite izlaznog trarzistora od stmjnih udara. Relej kao
1x BCt07
(4 x BC tBZ)
51.3.22
42
-
et-ekte
(la.it-Sou), kao meraci buke i dr. U narednim
gradnlann upotrebili smo mikrofon kao seruor.
Sema akustitkog inrlikatora
ru
9.3.23
-
o
o
V
.U|ontahna ploCa
prekidae pali kontrolnu sijalicu, ili umesto n1e
diskretnu sirenu alio je rea o alarmu iz decje
sobe, kao i eitav alarnuri sistem ako su u pitanju
muzeji, bauke, trgovine i dr.
Svi traruistori su NPN tipa (proizvode ih i
naSe tvomice). U kolu baze prvog tranzistora
uvedena je negativna povratlu sprega preko
konderzarora od 40 nF i otpomika odZ,iVg.
Cilj ove negatirme reakcije jedazadrhiprvi tral-
-
zis_tor
u
pobudenom stanju
i
po prestu*u
delovanja izvora zvuka. U protivironi- signal
bi se javljao na nuhove
oscilirao bi. p6Sto
-
Sl.3-24
prikazrgemo
-
i
Raspored elemenata nu
ploti
montaZne ploee sa rasporedom
elementa, treba
da vas upozorimo da
su
poluprovodnici (diode, tranzisrori i IC kola) i
elektrolitski kondeuatori strogo polarisani, dok
obieni kondenzatori i otpornici to nisu. Sent
ruvedenih, za ovaj uredaj mogu se upotrebiti i
dnrgi trarzistori sa oznakom BC (razume se
NPN). Plocice su radene u razmeri 1:1, pa -ih
nlozete di rektuo precrtavati.
43
IVDEO
AUTOMATI
NAGAZNI AUTOMATI I ALARMI
TeSkoje bezbedno zastititi skupocene predmete, banke, muzeje ili prodavnice, a da to ne
bude primetno za kupce i poseticce. U serqi
uredaja za te svrhe evo ijednog koji ima ragazui senzor. Uredaj se nalazi podalje u zidu, ornum, ili dmgom pogodnom nlestu, a senzor je
ispod te!.iha ili otiraca i tankim provodnicinu je
poveziul sa autonutom. Serzori 23 g1,nftyg 5y1[g
moraju biti vrlo tanki i gotovo neprimetni (rade
-
fblle u obliku nrikroprekidada i sl.). Svi seruori ove vrste inuju
zadatak di zatvore strujno kolo i na taj naiin
pokrenu alarnni sistem.
Uredaj inu na ulazu UJT trarzisror
da bi
se
od tanke savit!ive Zice,
-
mu se poveiala osetljivost. Prolazati struje kroz
ovaj tranzistor dovodi do rada oscilatora koji
saiinjavaju Tz i T: sa svojim elementima. Kao
Sto se na Semi vidi, oba tranzistora dobijaiu impuls istovremeno, ali kako bistabilni multivibrator ima dva stanja (provodno i zakoeeno),
to ie i impuls delovati naizmenicno
- cas na
jeduu, ias na drugu polovinu multivibratora.
Ovo ce, razunljivo, nticati na izlazni relej ko-jl
ce u istom ritmu upozoravati preko sirene. Na
montaznoj ploei ftoju prikazujemo u priroduoi
velieini) vidi se raspored elemenata sa Sinrcn-
sorror,im relejem 2RT200 za 9 Y. Ako inuite
drugaei-ii relej, izvrSite potrebne prepravke na
montaznoj ploii.
Isti uredaj se moze upotrebiti za otkrivanie
pojave vode, kiSe, kao regulatornivoa teenosti i
dr. (potrebno je sano nezrutno prilagoditi senzor). Dve uske trake od bakame folile zalepiti
na plastiinu foli ju, a drugu traku od t'.rlira staviti
2
2N 16r3
Nt613
(8FY34i2N1711
{BFY34 i 2N1711 )
)
Ur =.9iU.lzv
IA
jl
2xlN4l 48
(2xll.r94)
O:4
I
i
I
L_
,r"
I .,
!r20 T prl-tr
ir,
ta
-_l_l
St.
4.1
-
*ii
U?,i*
.-r -I
il*u
)rrn
lI
<0!
Sema naguurog alarn::t
15
navodno lecenje nigrene, reumatizma
U.€o
ili
kao
sredstvo za umirenje bolova. Ne ulazeii u
medicinsku efikasnost takvih narukvica, uticaj
magnetskog polja odredene frekvencije na
o
otklaryanje unora, bolova, migrene
i
sl.,
ruveliko-ie dokazana.
Ureda.j koji ovde prikazujemo deluje na organizam jakim naizmenicnim nugnetskim poljent. Nosi se kao uaruk'',ica i1i rg 513r,lja na
obolelo mesto (dozvoljena upotrcba je oko
miuuta dnevno). O
ue
15
ilku ovog uredaja tlecenlo
polemisati, ali r,i obratite paZntu na niegovu izradu i njegovu etikasnost utvrdite sanri. Poarato
te da su ni2e frekvencije pogodnije
[email protected]
Sl. 1.2
-
,llontuattu plocu uutotttuttt
za
reunutiiare, a r,iSe za odstranjivanle unnra i
bolesti glave. Iz navedenih razloga uredaj .je
J
Sl. 4.3
- Rnspored elemenatu nu pucrci autililru
preko njih, ali tako da ih ne dodiryje. Od ovako
pripremljenog Seuzora idu dva tanka vodiia do
nagaznog automata. Jedan od uvodnika ide na
nursu, a drugi na ulaz tranzistora. Vrednosti
delova date su na Semi.
AUTOMAT ZA LECENJE
MAGNETSKIM POLJEM
Vei duze vremena se susrecemo sa oglasinu
u kojima se prodaju nugnetske namk-vice za
46
napravljen tako da ima viSe moguinosti izbora
frekvencije.
Kao Sto se iz Seme (sl. 4.4) vidi, uredaj se
sastoji iz dva generarora koja cine CMOS integrisana kola 4001. Zaoba gelleratora nogu se
koristiti
i
tranzistori, ali
bi uredai tada bio
glomazan i nepraktidan za no5enje. Uredaj je,
kao 5to vidite vrlo jednostaval: NI koh tkl i
IKlb iine generator pravougaonih impulsa s
frekvencijom 1,2 do 2 Hz koji se vode na bazu
tranzistora Tr. Kod drrrgog generatora (u istom
o
I
o*l
"l
II
J..5 l:gltrt
.S/.
Sl. 4.6
NO
d
-
\tuntpurtt plott
Raspored elemenata na ptod
elemelata. Velicina ploce je 50 x 64, ali se ona
mo2e prilagoditi Zeljeloj narukvici. Telo
kale_
nu je 6 x 35 nrm (vidi sliku)
i
na niemu ie
namotauo oko 600 navojaka lakom iz"olovarie
Zice 0, 15 do 0,2 mm. Jezgio je od nref.og guordi
(moze obiian ekser
51.4.4
- Sr^o uodoiT ,a masne$k; poljem
:l,o1u). Togugg Je birari frekvenciju ponncu
tasterskih prekidaea kojinu se
spajiju t onden_
zatori Cz do C+. Sa di
dobiti sedanr kombinacrja od t.z
ao li,2"ii.'"
j. izgled Stanrpane ploie u prirod_
lJ:.a:5
prekij;;;";il1;
loJ veuculr. a na sl. 4.6 se vidi
i
raipored
3-apajl energijom
iz
ili
zavrtanj). U;&rj-;;
male baterije oO g V.
KonrpJetan uredaj smesren
(reclnlo ouu
u kojoj
sanoposluganra).
je u plaitienu kutrju
se prodaju zavrtr{evi u
AUTOMATSKO SVETLO ZA 220 V
Da..bismo vam pnrZili Sto Siru lepezu
renrcnilr uredaja za razlicite svrhe, kao i
sar,_
uvid u
47
ELEKTRONSKI STEPENISNI
AUTOMAT
Lr
= 220
V-
Svetlo u hodnicima, na stepeniStima i
prolazinu pali se pomocu stepeniSnih atltonuta
sa bilo kog od tastera povezanih u kolo stmje.
Ovi automati su najcesie nrchariaki, sa satnin
mehanizmom i podloZni su cestim kvarovima i
trenutlrim prekidom osvetljenja. Kibernetika
220V
l00w
8T138
ovde nalazi nove moguinosti, savremenija
re5er4a i razumlj ivo poziva u pomoi
Sl. 4.7
-
Automatsko svetlo za 220 W
to koliko ie elektronika za3la u kibemetiku,
prikazujemo vam ureda-i sa integrisanim kolom
TDA1024. Ovaj uredaj moze sam paliti i gasiti
srjalicu na osnovu spol-inog svetla. Ovakav
sno
uredaj, ali sa klasicnim tranzistorinu,
"'ei
upozrali; a sada er.o takr,og uredaja sa integrisanim kolom.
Sa Seme se vidi koliko integrisano koio ntoZe
da pojednostavi uredaj i snanji broi sastai'nih
delova. Ono je iz poznate Filipsove familiie iutegrisanih kola sa oanakom TDA (lako se mogu
nabaviti, pa u tom pogledu neie biti problenu).
Na ulazu ovog autonuta nalazi se poziuta toto-dioda LDR (ili sliena), a moZe i foto-tranzistor
BCl08. Trimerom ad 2,2 kft podeSava se
rnoneiiat paljeuja sijalice prema spol.lnom intenzitetu svetla. Dioda 1N4004 vrSi ispravl-ianje naizmenicne struje, a otporuik od 4,7 kO sniZava
napon na rivo potreban za uormalau rad IC kola.
Iz.laz iz IC kola sa noZice oaraiene brojem dva
vodi signal na kapiju triaka BTl38 (ili sliean).
U anodi triaka nalazi se sijalica 220 Vi 100 W.
Kao Sto se vidi, uredaj je pod napouom
gradske nueze, pa niegovu gradnju prepo-
i
rucujemo samo iskusnijim graditeljima.
Raspored nozica na integrisanom kolu cita se
kao itoje na Senri naznadeno
- posmatrajuci IC
kolo odozgo. Za ovo koio najbolje je innti
odgt'.';,rajuce podnoZje, jer ieno ga tako nroii
lako meniati i zaStititi prilikom lentljeuja.
elektroniku.
Na sl. z1.8.ie prikazan vrlo pralitiean uredaj
koji je takvih dinenzga da moZe zajedno sa
tasterom stati u prikljuenu kutiju na zidu. Sastoji se od kapacitivnog ispravljaea sa cener- diodonr koji slizava napon sa 22O na dozvoljenih 9
V potrebnih za pogon uredaja. Kondeuator od
2200 pF ptni se preko potenciometra kojin se
pode5ar,a vremc ukliuceuja sijalice. Pritiskom
lta taster koudenzator se trenutno isprazni i
poiinje novi ciklus ptutterya do zasiienja tranzistora Tr i Tz (Darlingtonov spoj), pa preko Ts
dovodi gelt triaka na pozitivan (provodan)
potencijal i siialica se pali. Po zavrSetktt ptuljenia Tz i T: su blokirani, pa to uslovljava gaSenle
sijalice.
Osobeuost ovog sklopa je u nedovoljnoj
filtracrji ispravl.ienog naporu, te se nuli "bmm"
(od 50 Hz) prenosi na elektrolit od 2200 pF,
tako da triak i pri ga5enju sijalice ima nrali napon
dovoljan da sijalica svetli joS kratko vreme, ali
sa pola sjaja. Ovim se korisnici upozoravaju
da ce se svetlo ugasiti.
Na Stampanont kolu jasno su uodljive veze i
velicina celog uredaja sa rasporedom elemenata.
Pri postavljanju elemenata obratiti paZnju na
-
polaritet kondeuatora, dioda i trauistora, jer
od toga zar,'isi da li ie uredaj proraditi "od prve",
ili iemo morati traZiti gre5ku u tniStenont
poluprovoduiku. Triak kolije dat na Semi dovo-
Sagraden uredaj moramo obavezno ugraditi u
odgovarajucu kutiju od izclacionog nuterijala.
Prikljuinice za sijalicu moraiu
biti na
keramiikom telu (utiinica), prenu naSem staldardu. Triaku treba obezbediti dodanro hladenjc
nulom ploeicom 50 x 100 nmr od alunfuijtinu.
Na kra1u, pre nego Sto ukljuCite uredaj u struju,
joS -iednom proverite da li je sve ispravno i
spoieno prenu Senri.
48
Sl.
4.8-
Sema elektronskog automata zu stepeniSte
OS I GURAE
rN
4004
o
33K
l00n
+'+
'T.
DOPUNSKI
€Sl. 4.9
-
.Ulont(rZna
TASTE
plota sa rasporedom elemenala
lian-je za pogon nckoliko
si jalica od 40 do 60 W.
opterecenja potrebno te tnaku obezbediti dodamo hlaclenje od alumiiriyunn, a to vei
poveiava dimenzije, te ga necento moci smestiti
TREPTAd SA AUTOMATSKIM
UKLJUEIVANJEM
la.veta
u prikljuinicu.
poscbno
naglaiavanro cla je
ytegal.pod naponom od 220 V I Oale potrebin
krajnji oprez u radu i ispitivan3u. E""oi spiska
nutenjala za elektronski stepeniSni autont;t:
_
-
-
orpomici: 100 ei2 \\', 100 kO, 33 k(),
O. t0 k,fl - rrinrer
-
kondenzatori: 0,68 pF.t250
100 Q. 470
V,
2200
pF,/l6 V,470 uFi l6 V,22 pF,rt6 V
- diode: 1l\4004, cener-clioda BZl0i0,5 W
_ - traruistori: Tr iTz :8C237 (NpN).
T: :BC2s2 (PNP)
-
triak: KT207i400 iti 207
i6OO
R
Uledaji ove vrste koriste se za oznaiavanje
radova lla putu, oznaiavanje opasnih mesta koja
nocu predstavljaju posebnu opasnost i sl. Autonutski se ukliuiuju prestanlion dlevnog svet-
a iskliuiqju se ponovnim dolaskom svetlosti.
Foto-otpomik mora biti zaStiien od svetla
sopstvellog ruedaja, odnosno
- nlora biti osi-
la,
gur.uro upravljanje iskljue ivo dnevnim svetlon.
Uredaj se sastoji iz osetljivog senzora sa foto-diodom i multivibratora sa silalicom. Oba tran-
ziston su PNP tipa (BC160, 178, 308 i dr.). U
zavisnoti za koli se spollui napon predr.ida,
odreduju se i neki parametri: za dvariestvoltui
napon i sijalica nrora biti tog napoln, a otpomici
R: i R+ (kako je na Semi naaraceno) za svalii
drugi uapon se menjaju. Osetljivost
ureclaia
19
tor od l2 V
je
ili tri cetvrtaste baterije. PotroSnja
100 mA (bez siialice). Broj treptaja
moZe se men1ati promenom kondezatora (C).
Ako umesto sijalice u uredaj ugradimo relej sa
sirenom, umesto svetlosnog inacento zvueni indikator. SuviSno -ie uapomeuuti da se gotov
uredaj ugradt{e u odgovarajttcu zaititnu kutliu.
uredaja
Sastavni delovi:
Rt
Sl. 4,10
-
tr(pta.u tu uulomiltskim
ukljutivmjem
Semu
Rz
R: R+ *
6,8
kO G-1000
p"Fi25 V
910 O LDR-fbto-otpomik. foto-dioda
2,2 kO D-lN9l4, BA51 l, BA5lr
910 O Tr . T: :8C305, 308 (PNP)
[email protected]
h4
[LI
'71
o{l
Sl. 4.1
I
-
Stampunu
*+_
Sl,4.l2
plotu
podesava se prenu stepelu zanuaceula fbto-otpomika potenciometrom (P).
Sve sastavue elemente uredaja nlontiranlo na
prikazalu Stampanu ploeicu, izuzev sfalice i
foto-otpomike (njih iemo povezati
sa
p5
B6
-
-
65
30
Ruspored elemenata aulomutskog treptuea
O P:5 kO potelciometar (trinrer)
O 2:sijalica 12 Vi0,l A
AUTOIVIATSKO UKLJUEIV ANJE
SVETLA
ploeicom
dvoZilnim izolovanim provodnikom). Pri
montaZi treba se pridrZavati opStilt ttptttstava za
montazu el ektronskilt uredaj a. Izlaznom tra:rzi storu obezbediti mali zvezdasti hladnjak od
aluminijunrkog linu Stampana ploeica prikazana je sa bakarisane strane, a raspored elemelata sa gomje (nebakarisane) stralle.
Uredaj se napaja strujon za stacionirani rad
iz ispravljaca 12 V I A (prikazani su u V odeljku). Za prenosue uredaje upotrebiti aknmttla.t0
Or.'aj elektronski prekidac omoguiuje auto-
nutsko ukliueivaile
i
iskljucivanje svetla
-
rt
zar,isuosti ocl.iaiine svetla u ambijentu u koiem
se ureda.l nalazi. Vrlo te pogodan za prodavnice,
izlagaeke vitriue, svetleie reklame, izloge i dr.
Elektricna Sema uredaja prikazana je na sl. 4.l3
i
sastoji se iz Smitovog okidnog kola, realizoval)og ponocu dva NI kola u CNIOS telutologili (li2 CD40ll). Kolo se pobuduje preko
-220u
50 Hz
1
xl N4001
TRIAK
27 0K
LDR
t,
1x4,1q6 5K6
/1'cO101l
p
Sl.
4.13
-
Sema uuromankog
razdelnika uapolta ko.ji obrazuju trimer-poten-
ciometar od 47 kO
i
foto-otpornik (LDR).
Trimer-potenciometar omogui{e da se za dati
pri ko-;em prekidae pali
(rlr gasi) svetlo. Snritovo kolo inn dva praga,
dva nivoa, od kojih se jedan odnosi na pa-geuJe,
I drugi na gaSenje sverla. Kada je ambrjent u
kojem se nalazi LDR osvetljen, otpomosi foto-otpornika je mala. Ovo ima za posledicu
logiiku "0" na izlazu eetvrtog NI koh, te UJT
tranzistor i triak ueie biti pobudeni (sijalica ne
gori). Kada se nivo osvetljeltosti snul)ji, poveca
se otpor u LDR, te Snutovo kolo radi na gom.len
o_:vetljaj fiksira rupon
pragu osetljivosti i impulsom na izlazu koji
pobuduje triak, pa se si.jalice pale. Treie i
ietvrto kolointegrisanog iipa CD40l I slu2i za
prekitlutu osvetljenja
grecovom spoju bez ikakvog filtriranja, ali
stabilisanog uapona na 12 V cener-diodom.
Dmgi napon je snizen na 5 V i stabilisan je radi
napajalXa integrisanog kola. Pri postavljanju
LDR paziti da ne dode pod osvetliaj sopstvene
srlalice. Uredaj -je pod naponom 22O V , re zahteva nuZne nlere bezbednosti (stavljarye u
odgovarajrfu kutrju; ploeica mora da je odignuta od dna kuti.je i izolovana; isto vazi i za
triak). Jaeina triaka zavisi od broja sijalica koje
treba ukopeavati (KT270 400 ili slidan). Zaveca
opterecenia triaku obezbediti dodanro hladenje
hladnjakom od alunrinijunskog lima. Diode
u ispravljacu, sem navedenih, mogu biti i bilo
koje dmge, sa jaainom stnrje od I A.
-
razdvajarye Snutovog kola od UJT tranzistora.
TAKTER MIGAVCA
Uredai zahteva dva odvojena sistema za
naqajar4e strujon. Prvi je za sirilrronizaciju
UJT-a sa nrezom. Ovaj ispravljae iine cliode u
za rad migavaca: eas radi, pa ne radi, ili je
poremeceu ritant si_enal-parua, a zna lako i da
Vecina vozaia ima probleme sa automatima
aTpF
4.14
-
ci:r
t50K
Sema taktera sa truniistorima
51
+t2v
Radi veie izdrZijivosti
sve paralelne kon-
takte releja vezati zajedno. Na hladnom
(otpu5tenom) releju vezana je kontrolua siialica,
a ua vmcem migavci (vmii kraj je kada kroz
rele-j teee stmla). Vrente prekidanja treba da je
od 30 do 50 treptaja u minutu.
Veze ovog uredaia su neSto dmgacije nego
kod prethodnog. Napon se dovodi preko
prekidaea sa dva para prikljuialia: jedan za
dor,odenje pozitivnog llapona, a drugi za
odvodenje stqie na preklopnik. Negativan pol
je stalno ru masi (Sasgi) automobila. Ovaj uredaj
se moze primeniti i na motociklu. odnosno
mopedu. Po5to je struja u ovim vozilima naizmenicna, treba je ispraviti i profiltrirati.
0v
St. 4.15
-
Semu takteru su integrisunim kolom
pregori. Sve te probleme otklonice automat
prikazan na sl. 4.14.
Ovaj uredajje neSto veii od postojeiih ntehanickih automata, ali je ipak dovolirto nuli da
moZe stati u aluminijumsktt kutiju nekog
pregorelog autonuta. PoSto nle upotrebl.ien
relej, nenn vamicenja ni snetnii radio-uredajima. Takter se prikljueu.le istim provod-
nicima kao posto.ieci
(+, L, P). SnaZni
tralzistor 2N3055 koji moZe da izdrZi stmje i do
15 A obezbeduje sigural rad cak i dodatttim
potroSacinu (prikolica).
Osnovu-ovog uredaja eini oscilator sa kom-
plementamim parom tranzistora (BC286-
BC287
ili BDl35-BDl36). Inpulsi
oscilatora otvaraju prolaz kroz izlazti
iz
trauistor
(2N3055), te preko preklopnika pale si.ialice
migavca levo-desno. Trarzistor BCl60 ima
drugu namenu. On preko ogralicavaca napona
ZF 4,7 dobija impuls negativne polupertode i
pali kontrolnu sijalicu. Navedeui uredaj predviden je za rad u kolinu sa naponom od l2 V.
Sa nalom korekcijom otpomika
SENZORSKI PREKIDAEI
Ako imamo viSe uredaja koji sc napajaju iz
istog izvora, kao Sto je muziiki stub (granofon,
nagnetofon, pojadavac, mikseta, televizor,
svetlo, video-rikorder i dr.), unresto klasidnih
sellzora moZento koristiti prekidaie. Selzorski
prekidacki lauac ima posebttt indikaciju
ukljueenosti pojedinih uredaja. PotroSnla za
svaki kanal zavisi od ugradeuog tiristora. Sa
tiristorima koie smo ni ugradili moguie je optcreieqje do 1 kW. Za navedene potroSaee to je
vi3e nego dovoljno (Senn je pozajnljena od
"Simensa"). Uredaj radi sa integrisanim kolom
SA5560 koje daje moguinost rada sa eetiri senzora i cetiri potroSaaa. Kratkin spa-fanjem sen-
zora Sr upalice se LED4, a preko diode Dr
R2,R4,R6,R8iR14=lM^
R3,R5,R?; R9 - rk^
u kolu os-
cilatora uredaj ie raditi i sa drugim naponinu izvora struje.
Sliean uredaj, sa jo5 nul.ie delova, moZe se
sagraditi sa poznatin integrisanim kolom
NE555. Ali, ovaj uredaj mora imati relej, jer
samo integrisano kolo ne no2e da obezbedi
dovolinu
tae
0
inu stnlie za sve sijalice. Poznati ta-j-
ner IC NE555 or.de smo iskoristili kao oscilator. Broj treptaja ili ritam rada uredaja
odreduje se potenciometron pri ispitivar{u i
viie
se nc dotemje. Paralelno sa relejem vezana
je i dioda I N4000 (ili sliena) radi zastite kola od
struillih udara
rele-ja.
52
i
sanoindukcije
n
namotaju
4r400v,61
Sl. 4.16
-
Sema senzorskog
prekidatu
4r'/K\
!!
Sl.
J.l7
- llt,tuuinu pll(.u
I
UT
LED2 LED3
51.4.18
-
sz
LED4
Ruspored elemenatu na ploCi
53
A{.TTOMATSKI PREKIDAET SN
UJT-TRANZISTOROM
aktiviraie se triak Tcr i ukljueiti odgovarajuii
ureda-|. Ovo ie se ponoviti 4 puta. Uredaji se
alio su termogeni, a preko
ako su induktivui (transformatorski).
releja
Senzori su male mesingale ploeice (lim od
eetvrtaste baterije) utisnute u plastidnu kutiiu.
Diocle Dr i Dz do D+ spreeavaju povratni intpuls
koji bi mogao doii od uaizneniiue struje koja
je na triacima. Napajanje uredaja stmjom vrSi se
iz nulog transformatora22}l14 V i ispravljada
sa eetiri diode (BYl79 ili 1N4003) vezane u
Grecovom spoju. Peglanje ispravljene stntje
vrSi se elektrolitom velikog kapaciteta 2200 p"F
predvidenih bar za 35 V.
Uredaj je smesten u kutiju od izolacioltog
materijala. Na prednjoj strani kutije je ploca sa
senzorima, LE-diode, prekidae i osigurae. Sa
zadnje strane kutge su cetiri prikljucnice za detiri
potroSada. Prikljuenice treba dobro izolovati,
jer su pod naponom 22OV . Ploiicaje prikazana
u prirodnoj vefieini, Sto ie vam umnogome
olak5ati njenu izradu. Na plocici sa rasporedom
elemenata sa St - S+ oznaieni su vodovi za senzore. Sa Pt t i Pt+ oznaceni su vodovi za utitnice.
Masa uredaja i nulti pol stmje su zajednieki, Sto
nameie posebne mere opreza. Za hltegrisalo
kolo najbolje je innti Sesnaestopolno podnozje.
Ukoliko ga lemite direktno na ploeu, podnetnite alunrinijumsku foliju pod sve noZice, a uklonite je kada je lemljenje zavr5eno. Tako iete
zaStititi IC kolo od strujnih udara.
napajaju direktno
-
-
Cilj gradrje
i
elekironika zaSla u savrcnrelltl kibemetiku i
preuela na sebe ulogu upra'.'ljaia. Ovoga puta
to je precizan "tajmer" za odreilivanje vremena
racla nekog uredaja. Iako sadrzi mali broj
delova, on ie vrlo precizan u olredivanju
momenta ukljueenja i iskljueenja releinog
prekidaca. Momenat ukljucenla reguilSe se
potenciometront Pt od I MO, a osetljivost izlazirog tranzistora trimer-poteuciometrom od 470
O. Relej za napon od 12 V (PRl5Elskra)
prenroSien je diodom radi za5tite izlaznog
iranzistora. Uredaj je snabdeven kontroltlom
LE- diodom kao iudikatorom ukljuienosti Otu kolu diode snizava ulazni napon na 2,5
V koliko je potrebno za normaln rad LE-diode.
ponik
U uredaiu rade dva tranzistora: unipolantiUJT 2N2646 ili 2N2647, i bipolarni NPN
2Nl71l ili2Nl6l3 (i slicni). Zaduiunpotrebu
izlaznom tratzistoru treba obezbediti hladnjak
od aluqrini-iunskog linu I ,5 do 2 mnt i povrSine
10 cmr. Kao izvor napona, i ovoga puta. toje
mali ispravljae od 12 ViI A koji iete lako
sagraditi po Senuma iz ove knjige (odeljak V).
in
\\rz
P,-
lX
ur
irz
KbnN6
Ifl lfl
V
/200n
,Le
St. 4.19
5e
savremenih elektronskih
autonuta je da :.' vrlo nulo delova mogu da se
progranriraju za vrSenje odredeuih radnji (tajmera, prekidaia, slnrulatora, senzora dr.)'
Zbog toga u ovoj knjizr i prikazujemo kolikoie
-
Automatski prekidat sa UJT tranzistorom
=t2 v
Ur =l2V
Sl. .1.20
-
Rasporetl elemenutu na ptoti
Kada se u konderzatoru postigne tapoii orJ 0, I
V, UJT tranzistor postaje provodal, Sto se
registmje reagovanjem releja. Obmuto
il._tl=rt?tJ
-
praznjeuje konderzatora i pad napona ispod 0,7
l,:-\-h:
Sl. 4.21
_
V ukoeiie prvi trarzistor i alarm se prekida. I
pored jednostavnosti uredaja, dajemo
i
izgled
_
monta2ue ploie i raspored elemenata na njoj
vam uredaj bio Sto manji i da bi itolepSe
9l
izgledao. Gotov uredaj treba ugraditi u prigod-
fto
nu kutiju.
SENZORS KO UKLJUCTVENIP
RADA RELEJA
Jednostavan i zanimljiv spoj koji ie naii vrlo
e n a sl. 4.22. To j e sen-
Montalna plota
Siroku prinenu prikazan j
iemu
sluZe elektronski tajmeri?
To
su
programirani prekidaei koji u odredenon
trenut_
ku (prenu programu) mogu ukljuiiti ili isnf:uJiii
bilo koji uredaj vezan zi relej, a nat on isteta
odredenog vrenena izvr5iti o-bmutu radnju
iskljueivanje. Programirano vreme uslovtidno.le
punjenjem kondenzatora C1 i strujoni tro,
I'r.
_
zorski prekidac sa zadrZavanjem ukljuienog
stanja do 2eljene granice. pogodan je zi
stepenisne autonute, foto-laboratorije, autonut_
ska sninunja, brisace i dr. Verovaino iete mu
naci i dnrgu primenu.
Svakint dodirom na senzor pocinje novo
odbrojavanje vrenena. Kakosu nam tisteri na
stepeniStinu iesto polonrljeni ili zaglavljeni, to
55
prednapou, a elektrolit se napuui stnlion. Pcr
otpuStanjr.r senzora T1 prestaje claprovodi, ali T1
i Tr i dalje drZe relej ier se snabdeva-iu energlotu
iz stnlje aliunulirane u elektrolitu sve dok se un
preko otpornika od 33
kfl ne ispiazni.
Promerrom vrednosti elektrolita nloZe sc vrcmc
ukl.iueenosti plodtrZiti, a promenonl vrednosti ili
radivanjent potenciontetra v rcnle prazni ett i a
nloze se regulisati prema potrebi.
Potenciometar ne bi trebao da bude nnttjeg
otpora od uazuaeeuog. Ukoliko je nnnii od i0
kO, r'eZite ga redno sa ugradenim otpontikont.
Prvi tranzistor je PNP tipa i treba da je veie
osetliivosti: AF ili BF (AF267 ,270 i sl). ZaTz
i T3 mogu se upotrebiti bilo koji NPN sa oznakonr BC (BC219, 236,286 i sl.). Ureda.i se
rrapaja stndont iz n:nle bateriie od 9 V ako je
rrredaj prenosni (Sah-sat), ili iz ispravljaca za
stacioniran stalan rad. Ako -ie ugraden
ispravljae , tedna signalna LE-droda dobro bi
doSla da znamo kada je uredaj ukljueen. Relel,ie
rug
Sl. 4.22
-
Semu senzorskog
prekitlatu
i
PRI2E ("Iskra") ili bilo koji slican predviden za
napon do 12 V.
Sl. 4.23
-
Stumpuna
plota za senzorski prekklut
AUTOI\{AT ZA KUVANJE JAJA
bi nanr ovakav senzorski prekidac dobro dosao.
Nemojte se upla5titi re(i settzor. Ovde srt to dve
ploeice (krug prednika
l0-15
Drm preseael na
pola) montiraue lla izolacionom materijalu
(plastika, pertinaks i sl. ) i sa duplint provodnikom povezane sa uredajem. U trelutku kad
dotaknemo senzor, provede tranzistor Tr PNP
tipa, tranzistori T: i Ti , autonutski dobijaju
9vr
U seriji autonuta koje prikazuieno tt ovo.i
prvi pogled izglcda
da je za zabavu, a u su5titti je to vremenski
autonut-taJmer. PoSto neko voli tvrdo kttvalo
jaje a dnrgi rovito, ljudi su se dovijali na razlle
k-n-jizi evo i iednog ko.ji na
nadine kako or.ome da udovol.ie. Nekad su ttpo-
trebl.iavali peieani sat, kasnije specijalni
+
Sl. 4.24
56
-
Sema uutomata
ru kuvunje jaia
o
Sl. 4.26
s/. 4.25 -- Stampunu plota sa oakurisane strane
mehaniOki sat koji posle isteka odredenog
vremena zvoni. U eri elektronike mi vam
pnrZamo moguinost da napravite elektronski
nlerac vreneua. Ovaj autonut moZe raditi u opsegu odjednog do dvadest, pa i viSe ndrura, Sto
.ie sasvim dovoljno i za najnrde kuvano -iaje.
Uredaj bisrlo mogli podeliti u tri dela: prvi deo
je vrenrenski automat sa FLIP-FLOPOM i
logiekimkolinu Nr i Nz, drugi deoje niskofrekventni oscilator sa logiekim kolima N: i N+, a
treii deoje izlazui pojaiavac
Mnogo funkcija
u
za pogon
zvucnika.
samo jednom inte-
grisanom kolu CD40 I I . Ovo IC kolo ima 4 " NI
prur.ienla.
Rusporetl tlemenutu na ploci
Za ova.i uredaj uradili smo i Stampanu Sastltt
sa rasporedom elenenata. pa vam gradnja nece
predstavljati problern. Prilikom izrade ploie
obratite posebnu paZrlu na razmak pojedinilt
vodova u bakm
kako kasnije ne bi dolazilo do
kratkog spo-la, jer uvek imajte lla umu da su integrisaru kola najbrZi osiguraei. (Ceo konplet
naterrjala sa vec uradenont ploeicom moZe se
nabaviti u radio-klubu "Nikola Tesla", Beograd,
-Uradi
sam", ulica
Timocka 18, ili u klub'u
-
Veljka Dr.rgo5eviia 26, u PoZarevcu.)
"
kola. Radeno je u CMOS tehnici i ugradeno je u
plastiino kuiiSte sa l4 noZica(Dual in /ine). NoZica broj 71e masa, a noZica bro-y 14 pozitivan
napon. Ukljucivanjem baterije spa-iaju se taike
I i 3 i pruri kondetlzator vremelskog autonuta
Cr od 1000 pF preko potenciometra Pz. Trimer-potencionrctrom Pi reguli5emo opseg vremeua
-
AUTOMAT ZA
FOTO-LABORATORIJU
Mnoge foto-sekcije po Skolann
i foto-ama-
teri poseduju aparat za izradn fotografija, ali
nemaju easovnik za odredivanje vremena ekspozici.ie, vei vreme jednostavno odbrojavaju,
Sto.je za duZi rad
vrlo zauroruo i svakako nepouz-
Napon pturjenja stabilisan je cener-diodonr,
tako da vreme prurjenja ne zavisi od starosti
baterija. Izlaz iz flip-flopa sa oznakom Q za
vreme purjerya kondenzatora je na nuli. Kada se
kondenzator napuni, oscilator ovaj izlaz prebaci
na jedinicu i poeinje sa radom, te u zvuiniku
cu.iemo alarnui signal (iaje je kuvano!). Ureda.i
ostaje ukllueen dok prekidae ne prebacimo u pololaj2. Tada se kondezator isprazui i automat.ic
spreman za novtr upotrebu. Na osovini potenciometra stavite dugme sa strelicom i upiSite
skalu prema nekoj stoperici.
220V ULAZ
ZA APARAT
220 U
zgLEIo
220v
20-50n
EVENl.
SI.
4.27
-
Semu autotrwte
sa
CRVENO
770V
jednim tranzistorima
57
(ffi*
,@,@
@ rnsrea
Sl. 4.29
SI.
4.28
Automut
-
-
Kutija ureduja su rusporerlom prikljuiaka
-
prebaci se na nusu i jedan od prikljueenih elektrolita poeinje putjenje. Za sve to vreme silalica
u aparatn za poveiavanje je upaljena. Kada se
tlruga vurijanu
dano. Da bismo vas oslobodili ovakvos naiina
rada ili kupovine skupog fabriekog "uredaja,
predlaZemo vam gradnju jednog od dva
kondenzator napruri elektrienom energijon,
dolazi do koeenja prvog tranzistora, a tine i
prestamk rada releja, te se sijalica gasi.
Dioda
i
konderzator od 25 pF, vezali pa-
prikazana uredaja koji vrlo uspeSno rade u naSim
ralelno releju, imaju za zadatak da Stite trauis-
laboratorijama.
Na sl. 4.27 prikazanje foto-automat (tajmer)
preklopuik
sa jednim tranzistorom i poznatin "Iskrinim"
relejem PRI2E, a moZe i bilo kojim dmgim pod
uslovoru da na kontaktinu moZe izdrzati struju
od do 2 A. Uredaj je ugraden u plasticiu
kutiju. Na kutiji, kao Sto se vidi na slici, pos-
I
tavliene su uticnice za povecavajuci aparat,
i belo svetlo, Sto je posebno
zeleno, crveno
znadajno ako se radi u ostavi
ili kupatilu. poten-
ciometrom reguliSemo trajanje osvetljenja.
Posle isteka zadatog vremeua svetlo
automatski gasi. Novo startovanje vrSi
se
tor od stmjnih udara. Ukoliko ne posedujete
sa 6 poloZala, ugradite kakav inrate,
a moze i bez njega
tada iete imati samo
- ali,
jedan opseg vrenella,
u zavisnosti od velieine
kondcnzatora koji smo ugradili. U kolo stnle i
rupona 220 V obavezno ugradite osigurae od I
A. Na kutgi tajmera ispod dugmeta lla potellciometru zalepite krug od hartrje i na njemu nacrtajtc Sest skala. Pomoiu neke Stoperice za svaki
opseg odredite pocetno i krajn3e vreme, a zatim
i liueamu podelu. Za ovai uredaj treba sagraditi
ijedan od ispravljaia prikazanih u ovoj kn3izi.
se
tasterom (T). Na Senrije taekasto nacrtan otpornik od 10 do 50 O koji se ugraduje sano ako se
AUTOMATT ZA POGON MODELA
tranzi stor prekonremo grge.
Sema na sl. 4.28 prikazuje dmgi, neSto sloZeniji uredaj sa istom namenom, ali i sa noguino5iu Sireg izbora vremena (vidi tabelu 4.l-.).
Veliki broj savrenenih igraiaka (Zeleznica,
svemirski brodovi, i dr.), kao i veliki broj lutaka
i
dmgih eksponara po izlozinra i izloZbanu
stalno se krece, zastajkuje, pali i gasi razroboj-
-
i vrSi niz drugih radnji da bi se
prolazniku-kupcu skrenula paatja. Na sl. 4.30
na svetla
Tabela 4.1.
-
Opsep Kondenzator Iu'F' Vr.intenal [sl
I
0,2-l
2
2s
50
0,3-2
J
t2s
1.5-4.s
4
2so
2-to
5
t000
6
1500
10-35
15-4s
*lr
*31
Ovako Sirok opseg vrenena podeljen je u 6
podrudja, unutar kojih se potencionetiom moze
birati bilo koje vreme. Dvostrukim tasterom
(S2) kratkospojnik kojim se kondenzaror prazni
58
SI.
4.30
-
Sema automata za pogon leleznice
samo brzina,
vei i smer kretanja motora. Tran-
zistori Tz i T+ treba da obezbede dovoljno energije za pogon motora, pa je zato odabran par
snazniiih tranzistora. Tranzistori su konplenrentari NPN-PNP i za krace upotrebe ne
moraju inuti hladqjake. Uredaj je ugraden u
nnlu plastidnu kutiju na kojoj su konunde i
banan-utikaei za spajanje uredaja i motora.
\
0v
1PP75
(oaP12)
4xBFY34
Sl. 4.31
-
Prekitlat suJoto-diodom
je Sema uredaja za pogon notora od
12V 10,2 A koji su po pravilu ugradeni u nodele
Zeleznice dnrgih igraiaka, a i u savremena
ADV sredstva (gramofon, kasetofon, rikorder i
pnkazana
i
dr.).
takve svrhe prikazani su
Uredaj se sastoji iz ispravljaia, programatora
i servo-uredaja. Potenciometrom pr od,22O A
reguli5e se rlapon tako da pri srednjem poloZaju
potenciometra
P! motor stoji.
prednapona na baze tranzistora
pozicije "A"
Vrednosti delova prikazane su na Senri veza, sa
napomenom da se ulaz 22O V mora osigurati
nnlim osiguracem od 0,2 A.
Na sl. 4.31 prikazan je slidan uredaj, ali sa
senzorom fbto-diode. Uredaj se krece i zaustavl ja pomoiu svetlosnih indikatora semafora na
pnlganu i auto-putevima. Poznato je da se ua
Zelezuiikim stanicanu postavljaju svetlosni
rilazro-izlazni signali. Elektronski semafori,za
Dovodenlem
Tt i Tt
sa
ili "8", nnror ide napred ili nazad.
Pozitivan ili negativan lupon na bazann izlaznih tranzistora dobija se obmutim polaritetom
dioda u ispravljacu Dr i Dz. Ispiavljanje je
prenu tome jednostavno. U filtarskom lancu je
i elektrolit velikog kapaciteta (1000 pF).
S obzirom na to da je rec samo o pogonu
motora, ovakav nacin isprar,lanja je sasvim
dobar. Ponocu potencionetra
p:
iegirliSe se ne
u III poglavlju
i
UREDAJ ZA AUTOMATSKO
ZALIVANJE CVECA
Vei smo viSe puta naglasili da savremena
elektrouikaulazi gotovo u sve oblasti covekovog
4.
Sl. 4.32
-
ove
krtjige. Svetlost sa semafora deluje na foto-diodu
ugradenu u prednji deo vozila, a ova pobuduje
ruedai koji aktivira elektromotor, obmuto.
Autonnti ove vrste su u snstini vrlo jednostavni. Imaju dva do tri tranzistora i obavezno foto-diodu ili fbto-trarzistor na nlazu, a na izlazu je
relej, tiristor ili sam motor. Slicni uredaji se
mogu koristiti za otvaranje i zatvaranje vrata na
liftovima. ulazinra i dr.
ov
Setw;t automata za zalivunje cve(a
59
i rada, pa zato evo i jednog uredaja koji
ie ponnii domacicama da se ne liSavaju omiljenog cveia za vrene odsutnosti (godisnjih odZivota
mora, putovanja i dr.). Uredaj koji je prikazan
na slici automatski zaliva cvece kada je ono
Zedno, a prestaje
s-a
zalivanjem kada se zemlja
dovoljno navlaZi. Senntski prikaz rada uredaja
dat.je na sl.4.32.
Automat se sastoji
Sl. 4.33
-
Principijetna temu :.u :.ulivunje. <.vtt.u
Sl.
4.34
-
Stumpana plotu automutu :a zulivanje cveca
ICz
ICr
U11
Sl- 4.35
60
iz senzora, pojaeavaca i
pumpe kao servo-uredaja. Sondu
-
Raspored elemenuta na
ploli
uutomata
=9V
ieno
lako
napraviti, ier je cine samo dve elektrode od
grafita ili bakarnog provodnika od 2 mm (bez
izolacije) provuieue kroz iep od plute ili gume
na rastojanju od 4 do 5 mm. Duzina elektrodaje
40 do 50 nrm. Ovako napravljena sonda zabode
se u saksiju sa cveiem. Sonda je, razunrljivo
pomoiu dva provodnika povezana na ulaz u
autonut. Autonut je sagraden na Stanpanoj
ploii sa dva integrisana kola CD400l i relejom
koji ukljutuje i iskljueuje elektromoror pumpe.
Ako je motor nunje snage, relej nije potreban.
Princip rada autonuta je u'sledecem.
Ako je izmedu elektroda suva zenlja, stmja
nece prolaziti, Sto znaci da je na ulazu u integrisano kolo stanje "0". Ifuko se ovaj signal
invertuje, ua izlazu ie biti " 1" Sto znaei inpuls i
motorna pumpa ie zalivati cveie sve dok se
elektrode ue ovla2e. Or,laZene elektrode
provode stndu, pa ie na ulazu ureda-ja biti
logidko "l" a zbog invertovanja na izlaztr
logiika "0" te pumpa tada prestaje sa radom.
Pomocn viSe plasticnih ceviica onoguieno
je zalivanje vi5e saksija odjednom. Uredaj ie
snabdeven i potenciometrom kojim se odreduje
stepen vlaznosti pri kojem punpa treba da radi.
Integrisana kola CD400l sastoje se iz cetiri otvorena logiika kola, od kojih su iskoriScena tri,
a
ietvrto (slobodno;
r'ezano je za nusu.
Vrednosti delova prikazane su na elektriinoj
Semi, a raspored elemenata na montaznoj ploei.
Za ovu svrhu noZe posluziti i punrpa za pranje
vetrobranskog stakla na automobilu. Ceo uredaj
se tada moZe snabdevati strujom iz malog
ispravlja0a koji daje napon od 9 do 12 V i stmje I do 2 A (Seme ovih ispravljaca naii iete u V
odeljku). Raspored noZica na inregrisanom kolu
iita se podev od prve sa desne stralle, gledajuii
CIP odozgo, s tim da je nurkcr _o-lgglgger,ra
nanul.
\ULTRAZVUCNI AUTOMATSKI
\-
. -_P-RE.KIDAO
Mi sno u ovoj knjizi primenili elektroniku i
doveli je u znatnoj meri u sluzbu kibemetike, a
iz ove vam prikazujemo seriju autonuta sa
veiinom navedenih serzora. Jedan od takvih
je i uredaj prikazan na sl. 4.36, koji
predstavlja najsavremeniji prekidai koji pali i
antomata
gasi svetlo samo na naSe prisustvo (pribliZavanje
i udaljavanje). Prekidad se moZe primeniti i na
sva dmga sredstva koja rade na struju: radio,
televizor, video-rikorder i, razume se, gotovo
svi alarmi.
S ozbirom na to da nuterijal moZete naii i na
na5em trZi5tu, preporucujemo vam da ovaj
prekidae sagradite i svojim kom5ijama i tako inr
Trl
+ l5V
Tl+T3 = BC 239
lO'4 3t. 4.36 -
t7
!., t i
li
T,.
ut
l-
r
Sema veza kompletnog elektronskog
prekidata
--
61
:,,.
-!L
Vtt
o
Sl.
4.37
-
.Vontazna plota prekiduCa
.*{
rr
J
L
220V
Sl. 4.38
-
prikaZete svoje " madionitarske " veStine. Uredaj
se moZe koristiti i kao za5tita od svih vidova
provala, jer ie se svetlo ili sirena ukljueiti cin
neko pride stanu ili cuvanom predmetu.
Ugraden je u plastidnu kutiju sa otvorima za
mikrofon i zvudnik. Kutija se smeSta na poseb62
Mrele
Raspored elemenuta na ploti prekidata
no skriveno mesto ako se koristi kao alarm.
Ako se prekidad koristi za automatsko paljenje i ga5enje svetla veza se uzinu paralelno sa
postojecim prekidacima
u zidu. Svetlo
se
ukljueuje na bazi ultrazruka koji daje generator
(vidi sliku). Ultrazvuk se odbija od okolnih
i od osobe koja se pribliZila.
Odbijeni signal dolazi u nrikrofon prijemnika.
Kao nltrazrrucni generator radi integrisano kolo
IKI (555) na frekvenciji od 40 kHz koje napaja
ultrazrrudni pretvarae (zvudnik). Or,a tiekvencija se podeSava potenciometrom RV 1.
Dmgi ultrazvuini pretvarai RX (nikrofon)
prinu ultrazvucne nodulisale oscilaci,ie koje se
prednrcta, pa tako
pojaear,aju
u trarzistorima Tr i Tz. Pojaian
modulisali signal ispravlja se diodom D 1 i irreko
tranzistora T: ulazi u integrisano kolo 741.
Demodulisan i preeiSien signal pobuduje
monostabilui oscilator sa NE555. Ukoliko je
dolazeci sitnal trajao lesto duZe, kondenzator
Co ie se isprazniti i omoguiiti deblokiranje izlaznog kola (koje iini CMOS 40ll), a ono ce
preko kontallta releja ukopeati svetlo.
ELEKTRONSKA BRAVA SA
SENZORIMA
Evo joS jednog uredaja koji zameryuje
klasican kljue koji moramo nositi sa sobom, pa
ga ponekad i izgubiti. Uredaj na sl. 4.39 predstavlia potpuru elektronsku bravu bez kljuia.
Brava se otvara ako pogodite eedri ispravtle cifre
koje dine elektronski kljuc od devet seuzora.
Bro.i konbinacija na ovoj bravi je 6500, Sto
omogucava izgradnju velikog broja brava sa
razliditim kombinacij anu kljuda. Dobra osobina
ove brave je Sto pogreian dodir senzora ili
netacan izbor autonutski resetrdu kompletnu
sitru i blokiraju uredaj za vrene koje sam vlasnik moZe podesavati. Navedeno vreme podeSava
ureda.y. Na Seni
se pronenon otpomosti 4,7 MQ ili kondenzatora od 100 pF (oznaeeni zvezdicom).
'Pri navedenim vrednostima vrenre blokadeje
prostoriju.
oko 15 s. Koji iete senzor upotrebiti za otvaranje
sasvint je svejedno (na slici ispravna
brave
kombinacija ie 3-6-8-1). Svi ostali senzori su
paralelno vezani i prikljueeni jednim krajem na
no2icu 8 iiltegrisanog kola 4001, a drugim za
Relej je predviden za rad na 12 V, kao i ceo
je prikazan i ispravljae za llavedeni uredaj sa poznatim stabilizatorom napona
78L12 i diodama u grecovom spoiu. U uredai ie
uliljueena i tbto-dioda koja drZi prekidac ukl-jucenim3oi neko vrene po5to ie osoba napustila
Sl.
4.39
-
-
Sema elektronske brave su senzorimt
63
(+9 V). Princip rada brave je
sledeci.
U sludaju pritiska pogreSnog senzora, no2ica
8 NILI kola u sklopu IK2 dovodi se na nivo
izvor napajiurja
logieke jedinice, usled eega se na noZici
generiSe impuls pozitivnog polariteta. Ovaj
in-
stanje logieke jedinice.
Pojavom logidkejedinice na izlazu (noZica I l),
tranzistor BCl48 (ili sliear) preko otpomika od
4,7 kO dobija impuls, postaje provodan i aktivira relej. Izmedu kolektora ovog tranzistora i
noZice 14 integrisanog kola vezana je LE-dioda
preko za5titnog otpomika od I kO. Ova dioda
indicira ispravnu kombinaciju
i
otkljueanu
bravu.
Sama brava je elektromagnet sa pokretnim
metalnim uloSkom (ezgrom)
rezom. Kalem
inra oko 400 navojaka Lice 0,2 do 0,4 nml.
Jezgro nlagneta snabdevenoje sa zadnie strane
oprugom koja po otpuStanju releja zakljuea
-
bravu. Ovakve brave se mogu kupiti i kao
gotove (za razlieite napone) i razlieitih su
velicina. Brava je sa elektronskim kljueem
povezana dvoZilnim provodnikom. Ploe a sa sen-
zorinu noZe biti kopirana u vi5e primeraka i
postavliena sa obe strane vrata, kao i na dmgont
Sl.
64
4.40
-
ELEKTRONSKA BRAVA
11
puls brzo prazni kondenzltor od l0 pF, vezan
za noZicu I IK I (408 I ), i vraia sve memori jske
elemente na logieku nulu. Kod ispravne kombinacije brojeva, odnosno dodira serzora l-3-6-
8, kolo prelazi u
mestu. Vazno je da sve bude povezano kao Sto
Semi prikazano.
je na
Ako Zelite da obezbedite svo.ju sobu, radni
ili bilo koju bravu - ugradite ovaj
mali elektronski uredaj koti ce samo vama
omoguciti dostupnost duvanom predmetu.
Takva brava (irju Semu prikazujeno) inn vrlo
nnlo sasta\nih delova: tri integrisana kola TTL
serije 7400 i 2x7473, kao i dva vremerska
sto, klavir
bro.faea NE555. Sa deset tastera
gradnji
u sopstreuo.j
(ili uetih iz starih dZepnih
raeunara)
brava ie dobiti vrhrurski progranutor. Za
njeno otvaranje treba pritisnuti pet tastera po
odredenom redu i u odredeno vreme. Ni-iedan
broj ne sme da se pritisne dva puta. a ni da sc ide
preko reda. Ostali tasteri su kazneni i njihovim
naSa
pritiskar{em resetuje
se cela 5ifra, pa i isprawi
tasteri r.iie ne r,aze, tako da se sve nora pouor,iti.
Osrrovno kolo sastoji se iz detiri flip-flopa,
pri cemu "Q" izlaz obezbedqe izlazni signal koji
delqie ua osetljivi nxlgnet brave. Svakako da
tastere koji aktiviraju bravu neiemo vezati po
redrr: 1, 2,3, 4,5, vei cemo ih ispreturati (npr.
4 sl.). Kombinacija moZe biti
bezbroj. Pode5eni vremenski period odreden.je
otpomikont od I MO, u zajednici sa konden-
2, 5, 3,
l,
Sema elektronske brave
i
I
zatorom od mF. Po i$eku datog vremena
uredaj se vraia na podetno stanje, pa ako nismo
otkucali 3ifru, noraiemo postupak ponoviti.
Cr resetuje sa Rr poslednj iflip-ftop i sprema
progranutor za prijem Sifre. Raspored delova
nije kritiian
i
moZe se sagraditi na obicnom
peritinaksu ako raspolazemo podnoZjinra za integrisala kola, a u protivnon nroranro uzeti bakropertinaks i napraviti pravu Stampanu ploiu.
-talas niske frekvencije (oko 7 do 10 kHz) antena prijenurika (u obliku vece petlje, precnika
oko 1,5 m) prinra radio-signal, pojacava
ga,
dekoduje (raspoznaje) i ukljuduje servo-melnnizam koji otvara vrata. Principijelna Sema predajnika prikazanaje na sl. 4.41.
Predajnik se sastoji od dva tranzistora (Tr i
Tz) koji rade na principu prorivtakrnog osci
latora. Nj egovo radno optereienj e predstavlj a
Akoje elektriena brava predvidena ia nap ot220
V, na uredai iemo staviti relej i preko njegovih
primami deo kalema lumotanog na obicnom
.povezati bravv. Za brave- niskog
napona relej se moZe izostaviti, a kalem magnetske brave direktno vezati u kolo uredaji.
n traruistorskim radio-prijemnicima). Ovakav
elektronragnet je sposoban da proizvede jako
ruagnetsko polje kojim delujemo na prijemnik.
Kalem elektromagneta ima duZinu od l0 do 18
cm i debljinu l0 do 15 nrm. Telo kalema je plastieno, sa utorima u kojima je namotano
75 +25 +25 +75 navoja bakame Zice (0,4 mm)
izolovane lakom. Sekundarni namotaj sadrZi
prikljrrcaka
Dioda vezana paralelno namotaju releja treba da
zaStiti izlazno kolo od stmjnih udara- Vrednosti delova date su na semi veza, araspored noZica
na integrisanim kolima potrazite u odeljku
Tqbele i grafikoni na kraiu knjige.
feritnomjezgru (kakvo
se
upotrebljava za antene
2x5 navoja neSto deblje Zice 0,5 mm namotane
AUTOMATSKO OTVARANJE
VRATA
Dalj insko uprav
moZe se
lj anj e
razlii i tih meh:urizann
ostvariti pomoiu elektronskih
teledirigovanih uredaja. Ovi uredaji, po pravilu,
rade na ultrazvuinim frekvencijama, pi im se
signal prenosi beZiino
puremradio-ialasa. U
ovaj komplet. ulaze predalnik.
prijenurik i
lz\/rsnt mehanrzanl (servo-uredaj). Ovde necemo obradivati servo-uredaje, jer o tome odluiuje sam graditelj (u skladu sa namenom).
Uredaj koji opisujcmo onlogucava autonntsko otvaranJe vrata garaZe, ulaza prostor4a i sl.
PribliZavanjem osobe koj a poseduje mali predaj nik (razume se ukljuOen) koji enutu.ie radio-
-
-
preko primarnog kalema. Ostale elemente
rasporedite tako da tranzistori budu simetridni u
odnosu na oscilatorni kalem.
Tranzistori mogu biti silicijumski (kao
BC287) il i j adi (BD I 35). Energiju za rad uredaja
obezbeduju cetiri male baterije (1,5 V) smeStene
u plastienom drZaeu koji se upotrebljava u tranzistorskim prijenuricima. Umesto pekidaia na
kutiii predajnika je mali taster. Predajnik nema
druge antene sem ferita sa kalemom, pa mu je
domet samo nekoliko metara od prijenne petUe.
Ovu petlju eini troZilni PVC kabl 3x1,5 mm,
duZine 2 do 3 m. Spoj Zica u kalemu izvr5iti tako
da se kraj jednog voda vezuje sa podetkom
dmgog, a kraj drugog za podetak treceg. Pocetak
prve i kraj trece Zice koriste se kao uvodnici. Ova
antena se ukopa u zemlju kada su u pitanju vrata
garrte, ili na dmgi nadin
za drugu namenu.
U slueaju aktiviranja predajnika u neposred-
-
noj blizini antene, u njoj ie
se
indukovatinaiz-
nreniirri napon koji se dovodi na ulaz
pri jemtika. Prijemnik je sa aetiri tranzistora, od
kojihie prvi oscilator na frekvenciji predajnika.
Transformator u kolu kolektora namotan je na
Jezgm povriine I cm i ima oko 4000 navojaka u
prinuru i 150 u sekundaru. Debljina Zice u oba
Sl.
4.41
-
Semu predajniku zu telekomanelu
kalemaje ista (0,1.5 nmr). Ovakvi transformatori
koriste se u klasicnim radio-pri-jenlricima, u NF
pojaeavaiinra, a inu ih u TV prijemnicima.
Drugi tranzistor pojadava signal, treci ga detektu.je, a cetvrti pojaiava napon jednosnrerne stru.je i aktivira relej.
65
3'0C304 ili 0C7l
. 3.J
kk
Tz
St.
Ceo prijemnik
4.42
-
Sema
prijemnika za telekomandu
je postavljen na malu Stam-
panu plodu bakropertinaksa i zajedno sa
baterijama sme5ten u kutiju kakva se obicno upotrebljava za sapun. Kada su uredaji sagradeni
treba izvr5iti probu. Ukoliko prijenurik
ne
reaguje na aktivirani predajnik, a sveje isprar'no spojeno i provereno
treba menjati konden-
-
zator CZ. Ovaj kondenzator se odlenri, pa se
provizorno vrSi proba sa kondenzatorima od 5,
7 , lO, 12 , 15 . . . pF, sve dok se ne aktivira rele-j .
Trarzistori u prijemniku mogu biti i silicijumski
(kao BC287) i slidni PNP tipa. Ako se uredaj
ugraduje za stalan rad (otvaranje kapije, garaze)
treba obezbediti ispravljad od 9 Vi I A.
otkljuaati bravu, ali samo vi, i to bez klasiinog
- elektronskim putem. Ova digitalna
brava izvedena je sa integrisanim kolima. Sema
vezaprikazanaje na sl. 4.43. Bravu otvara Sifra
koja moZe biti cetvorcifreni broj. Princip rada je
kljuca
u sledeiem.
Pri dovoderlu napona napajanja, napuni se
kondenzator od 47 nF, te se na ulazima
oznacenim sa "R" bistabilnog oscilatora javlja
logicka "0", a na izlazinra oznadenim sa "Q"
logiekajedinica. Napon na ulazu "S" daje na izlazu takode "0". Sada moZemo birati Sifru. Pritiskomna taster Si dovodimo logicku "0" navrata
"S", a time i logieku nulu na izlaz "Q". To se
ponavlja redom
sa
52, S: i S+. Pritiskom na taster
Ss, ako smo sve do tada ispravno uradili, upaliie
DIGITALNA ELEKTRONSKA
BRAVA
LE-dioda, a relej ie aktivirati magnetsku brase otvoriti. Svaka druga komanda
ili redosled postupaka resetuju eitavu Sifru.
Ovde smo naveli pravi redosled od Sr do Ss,
ali u praksi ti tasteri nose razliiite brojeve
(37518 i dr"). Za navedenu bravu koristili smo
se
vu i vrata ie
Kljudeve stana, gara;ze, Skrinje, kase ili svog
radnog stola moZeno polomiti ili izgubiti i time
sebe dovesti u veonu nepoZeljnu situaciju. U veku elektronike pokaZite da vi moZetc zakliucati i
2' SN 7100
S
O
LED
IC
a
RESET
I
Sl.
66
4.43
-
Sema elektronske brave
Ilo
lc
l-------o
sN 7100
l3 12 lt l0
111
dva identidna integrisana kola (SN7400). Kod
ovog IC kola negativan napon dovodi se na
noZicu 7, a pozitivan na noZicu 14. Na sl. 4.44
prikazano
je
navedeno integrisano
kolo
sa
pogledom odozgo. Na slici se vide sve detiri
kapije. Ostali tasteri prikazani na Semi veza su
laZni. Koliko ie ih biti
nue bitno, ali pritisak
na bilo koji sem pravog poni5tava celu Sifru.
Brave su firagnetne, sajezgrom od gvoZda i
-
oprugom koja potiskuje jezgro u poloZaj
zaklju\ano. Relej je PRI2E ("Iskra") ili slidan,
sa bar 200 do 300 O induktivnog otpora. Vrednosti ostalih elemenata date su na Semi veza.
Raspored nije kritidan, ali treba izbegavati ukrStanja vodova. Gotov
i
ispitan uredaj treba
ugraditi u prigodnu kutiju od Sperploee ili plas-
tiine nase
12
Sl.
4.44
-
3 4 5 6
7
na dijem se poklopcu nalaze tasteri i
LE-dioda. Veza izmedu prograrnatora i magnetske brave ostvarena je pomocu dvoZilnog izolovanog provodnika (2x1,5 mm).
Iryled integrisanog kola 5N7400
67
V DEO
ELEKTRO I{ S KI I S PRAVI.JAC
I{AIZMEI{ICI{E STRUJE
Mnogi iitaoci i graditelji elektronskih
uredaja, nakon kraie upotrebe elektronskih
sprava na baterije, uvide da su baterije vrlo
skupe
i
da su kratkog veka, pa
ie poZeleti
da
inaju odgovarajuii ispravljae . Mi smo poku3ali
da vam u nekoliko sledeiih veZbi i gradnii
prikazemo viSe razliditih ispravljaea, vodeii
rafura kako o gradnjanra prikazanim u knjizi,
tako i o spravann koje se nalaze u upotrebi.
Ispravljaei su uredaji koji stmlu iz gradske
n/t V
:
€ - O-, navojakapo volrn
d:0,7 vf - aeUgina zice (Cu"+ lak), sa
dozvoljenom gustinom od 5 A po mEvo i primera za izracunavanje kompletnog
transfbrnutora: potreban nan je transformator
za kasetofon komeje potreban napon od 9 V i
i
stm.la I A. Ukupna snaga
je:
P:UxI=9 x l:
mreZe (naizmenicnu) pretvaraju u jednosmemu
struju Zeljenog napona. Materijal se nlo2e nabaviti u svim prodavnicana radio-nuterijala (a i
I
9 W (pribliZno
Za ovn snagu povrsina jezgra transformatora
treba daje:
kao konplet u radio-klubu "Nikola Tesli" u Beogradu). Pre nego Sto se odlucino da gradimo
q:VF : Vlo :3,3 cnr2
nam treba ispravljae : da
Broi navojaka za ovojezgroje:
ispravljai, morano zuati za koji naporri stnlu
li iemo graditi ruriverzalni ispravljai sa moguinobiu iibora napolu,
sa stabilizatorom i sl. Najpre treba odrediti veli-
nll v :
iinu transfornutora s obziromna sragu koju treba da da. Ona se odreduje na sledeii nacin:
P:UxI, gde je P snaga rr varinu (W), U
napon u voltima (V), a I
stryia u amperima
Na primer, inumo tranzistorski priienurik na
baterije i procitamo iz kataloga (ili sa zadnje
strane): U:9 V, 0,5 A. Iz prethodnog obrasca
vidi se daje P:UxI:9 r 0,5:4,5 W (priblizno
5 W). Za ovako nulu sragu poteban uanl te trau-
sfbrmator
lenu
ir,1g
je
po_plce na povrSirqa
presck ka-
Q:!P=Y4,5 :2,13 cnrj. -Ovako
nanji koji nademo. Kad nam-je poznata povrSina
preseka kalenu, lako je izracrurati broj navo-jaka
ma
a:
Zice po sledeiim obrascinu:
VF
-
{+s
j.
tonstanta koja zadovoljava
nlr
v:S
:13,63 (oko 14 navojakaza je-
dan volt)
Za prinlul transfornntora22O V treba: 220 x
14:3080 navoja. Debljina zice je:
d,:o,7
\/T
d:0,7
x 0,21:0,14 do 0,15 mm2
,:+:#:0,045
A
nrali
transforrnator tesko ieno naci, pa tuinuno na.i-
i debljinu
fr
amaterske uslove)
-
(A).
l0 W)
povr5ina popreinog preseka kale -
Za sekrrndar za9 Y tqeba 9
Zice
x 14:126
navoja
d:0.7 do I mm'.
Ovako izracunat broj navojaka, kako za
prinur tako i za sekrutdar, zadovoljava u pot69
+
Us= 3,5 i8V
Up=220V
2
'{ffin'i
+
Up.220V
nfs=5,8,t2
v
bt
oln
K
AD 415
q2A
x
UP=220v
BY'
Us=12
v
c)
,6-
g
q
BYISO
AYI2O
\
./evo-zooo \l
I + -1toY
-T-rri-
AK
GREZ
AD 415
d)
S/.5./
-
Osnovne \eme isPruvliuta
prurosti sve uslor,e za noramalan rad transtbrmatora. Ako, pak, inute gotov transformator za
sliku). Kodjednostranih ispravljaca, ispravlja
sano jedna poluperioda, pa je napon koji
se
se
preseka kalema na kojem je motaru Zica i dalje
dobiie niZi od Zeljenog (sl.5.la). Kod
dvostranog ispravljanja isprai'ljaju se obe
postupiti prenu navedenim obrascima.
A sada nekoliko reci o sanrim ispravljacinu.
jednosmerna struja ima manje brunn (povoljuja
koji nemate podatke, izracunaiete
Oni mogu biti jednostrani
70
i
povrsinu
dtostrani (vidi
poluperiode naizmenidne struje, pa dobijena
je
za upotrebu). Ovako ispravljena naizmeniitn
struja dobra je za punjenje akumulatora, ali ne
za rad
je motal najezgru od
i
15 cm2, te na prinanr inu
660 navojaka Zice 0,8 tnm, a na sekundaru 2 x
elektronskih uredaja,jer nije dovoljno iz-
filtrirana (ispeglana). Za ovo pegianje koiistimo
elektrolitske kondezatore ueiitbg kapacitera i
stabilizatore napo-na
ili
stmje-.
Niain
45 rnvoja motanih bifilamo (duplo) Zicom2,5
nmr-. Srednji izvod sekurdamog nagrotaja iini
poietak jednog zavrSetak drugog kalenn.
Pazite da lle veZete krajeve istog kalema.
Ispravljanje je dvostrano (obe poluperiode).
Ispravljena stmja vodi se na delitelj kojeg dini
dioda D: i tiristor Tr2. Napon na ovom tiristoru
stabilizuje se cener-diodom 8,2 Vi I W. porenciometrom Pr podeSava se Zeljena struja kojom
ie se pturiti akumulator ili napajati uredaj. Ako
dode do veie ili manje potroSnje, oua ie se
korigcvati stru-jom kroz diodu Dr i tinstor. Kao
Sto se na Semi vidi, oba stmjna kola (primamo i
i
sta-
bilizacrje bice objaSnjen za suaki uredaj posebno, a proraeuu transfornutora za sve uieOiie
je isti.
SniZavanje napona naizmenicne struje
moguie je ostvariti i na dmgi naiin
kondenzatorina i otpornicina, ali to treba izbegavati,
jerje tada ne samo ispravljad, vei i eitav nipajani
uredaj pod naponom 220 V, Sto moZe biti i vrlo
opasoo. Za ispravljade danas se proizvode
specijalne diode
grec-spoju (sl. 5.
i kompletni ispravljaei u tzv.
l.b i c), njihov izgled prikazan
sekundarno) su osigurana odgovarajuiinr
topivim osiguradinu. Ovi osiguraei 20:i4 mm
je na sl. 5.Id. Prilikom nabavke di,ode igrec-is_
pravljaia moramo zrati za koji napon i koju
struju su nam potrebni, jer samo ispraviro
odredcni eleruenti nrogu raditi sigunro. i bez
preJfiog zagrevauja koje je za polupror,odnike
(stakleni) smeSteni su u plastidna kuiiSta dosnrpna sa spoljne strane kutije. Na prednjoj strani
kutije .je prekidae, potencioinetar, kontrolna
sijalica i memi iustmment l0 A.
Najveiu poteskoiu pri gradnji predstavljaie
nabavka otpomika od 5 W, te iemo ga morati
nalopasrue.
IS?RAVLJEC SE TIRISTORSKOM
STABILIZACIJOM OD O DO 10 A
sami napraviti. Od otpome Zice ("cekas", "kan" i sl.), preseka
oko 0,2 nrm, rzeiemo oko 30
cm. Od ove 2ice odmerimo om-nletron oko 30
O pa to parie ili namotamo na ueki otpomik iii
tal
Na sl. 5.2 prikazan je ispravljae sa tiristorskom stabilizacijom stnrjb i moguiuo5cu
biranjajacine stryje od 0
- l0 A. Tranifornnror
Uba
i
u spiralu uvudemo u keramieku
ceviicu nekog starog cevastog kondenzatora. Na
uavijemo
- 220V-
ti t
2?
c
122
u""" =2x13v
rs.c
--
27
54
51.5.
2 -Elektritna
1N1003
R3
lemu ispravljuta
7t
U
,6
t6
t4
l2
t0
,6
t4
t2
t0
e
t
6
6
1
1
2
2
0
0
.V.-;..1
S/..i.J
-
Grulitki priku: ispravljutu \truJe
-
,llo,rtu:.tut plttt'u tx! huLrolttrtinuksu
S/.5.5
72
ploti
-Raspored elemenala na
grafiekom prikazu moZe se videti rezultat tiristorske stabilizacije. Za 12 ili l0 V struja posle
stabilizacije sa nmrjim padom napona poprima
gotovo ravan tok. Prikazane tiristore mozete
zameniti i slienim koji mogu daizdrhe struju do
O Stite cener-diodu i bazu tranzistora od kratkog
spoja.
Uredaj treba postaviti na bakarnu plodicu
(bakropertinaks), obradenu na jedan od vec
prikazanih naeina. Sagraden uredaj postaviti u
kutiju odgovarajuie veliiine (ne premalu) radi
12v-15A.
Monta2na ploia i raspored elemenata
prikazani su u prirodnoj velidini. Vrednosti
kutije. Kontrolnu sijalicu od 12 V najbolje je
elemenata prikazane su na Semi veza. Uredaj
treba svakako ugraditi u skladuu kutrlu, na e ijoj
tralsfornutora.
ie
prednoj strani
srjalica
ili
bolj eg hladenj a sa komandama na prednj oj strani
vezati direktno na izlaz naizmenidne struje iz
biti: prekidai, kontrolna
Za finije pode3avanje potenciometar
gasna lampa (kakva se upotrebljava za
napon, potrebno je ugraditi nuli instrunrent, jer
ce bez njega to biti gotovo neizvodljivo. Svaki
ispravljace (veci su ijaei).
nredaj vude dmgu jacinu struje, Sto izaziva i
ISPRAVLIAE SA PROMENLJIVIM
razlicit pad napona. Instrument se vezuje na izlaz
izmedu + i pola redno sajednimotpomikom.
Kojim
zavisi od instrumenta, paje zato bolje
NAPONON,{
Pored ispravljaia (koji smo prikazali la sl.
5.6) sa promeuljivom stmjom, evo i ispravljaea
kod koga moZemo menjati napon, a to je eesii
slueaj pri upgtrebi ovih uredaja. Transformator
je oko l0 cm-, 5ro daje snagu oko 100 W
sas-
- i za
vim dovoljnu za najveci brq uredaja, pa eak
punjeqe akumulatora. Kao sto se na slici vidi,
ispravljanje je dvostrano, sa eedri jade diode
vezane u Grccovom spoju. Promena baze vrSi se
potenciometrom u kolu baze prvog tranzistora.
Ovim potenciomehom odreduju se prednapon
baze. sa nlinr i propustljivost drrrgog tiarzistora.
U seni je
upotebljen tranzistor na izlazu
4Dl-61 Ovaj tranzistor predviden je za snagu
!o 5 W, pa je bolje upotrebiti znatnolaei leat i
2N3055) koji ie izdrlati i svih 15 A. Ispravljai
je predviden za konaini napon od
12
V, ali ako
je potrebno
povecati napon na transformatonr
- nar,ojaka
veiin brojem
na sekundaru, dok ostali
elenenti ostaiu isti. Stabilizacija stmje izvrsena
je
cener-diodom
i elektrolitom
velikog
kapaciteta. Dva preostala otpomika od po 470
moZe
biti znatno manjeg otpora (10, pa eak i 5 kO).
PoSto je u pitanju ispravljai kod koga se meqja
bojlere), instrument i du-qne potenciometra. Za
izvod stryje treba koristiti izolovane buksne za
'
staviti trimer-potencionetar od 100 kO, pa
njime podesiti poeetni
i
krajnji napon prenxl
nekom dobro izbazdareuon instrumentu.
ISPRAVLJNC SE
ELEKTRONSKOM REGULACIJOM
!.-
Zwrnto u energetskoj krizi i elektriene energije nikad nije dovoljno. Mnogi zbog visoke
cene benzina sve rede upotrebljavaju svoj auto-
mobil, pa im je akumulator u vozilu neiksoriSien, narodito u zimskom periodu. Zato cemo
ovde poku5ati da vam pomognemo da zaStitite
akumulator i da uvek imate rezervno svetlo u
sluiaju nestanka elektridne struje.
Ispravljai koji vam prikazujemo ima
sva
svojstva savremenih fabridkih uredaja ove vrste
(stabilizovan napon, autonutsko ukljuienje i
iskljuienje i dr.) Izraden je u celini od domaieg
matenjala koji se lako nabavlja, pa se zajedno
popodne moZe sasraviti. Ispavljae moZe biti stal-
u mreZu i na akunrulator, jer se
struja iz akumulatora ne moZe vraiati u mreZu.
Kad struja dode, on ie se sam ukljueiti, napuniti
akumulator i sam ie se iskljueiti. Pored toga, on
drZi i nivo stmje, te Stiti akumulator od pregoreruo ukl.iuden
vanja.
i
Pogledajno Semu veza. Uociiete da se
struja iz transformatora ispravlja tzv. Grecovim
5/.5.6
-
Sema ispravljata sa promenom naponu
spojem, bilo gotovim
ili
sa detiri diode tipa
73
1K/
I /2w
€-
0,54
2N
\l
2504
/ |'az\z
J
11\
22ov t
\.t
7
+
IL
. 5000 ,
5A
-A
-
51.5.7
BY230
A0430
Za prirnar 220 x 4,5:990 navoja Zice 0,35 do
0,50 mm.
Za sekrurdar 20 x 4,5:90 + lO% na gubitke
100 navojaka Zice 2,5 mm.
[email protected]
I
27a
-oko
+A
Ispravljat sa elektronskom regulacijom
ili
PBY230
(ili
slicne) u istom spoju.
Transformator treba da prenosi snagu preko 100
W, sto znaei da mu popreini presek jezgra mora
imati viSe od l0 cnr". Takve transfornutore
proizvode mnoge naSe fabrike kao: "Elrad",
-Ei-, 'REAL" i
dr., te ih moZete kupiti u svim
snabdevenijim prodavnicama elektromaterij ala.
Ukoliko raspolaZete nekim drugim,
samo
jezgrom od pregorelog transforrnatora iz radio-aparata ili televizora, mozete ih namotati prenn
sledecim obrascima:
ili
S:VF,
ni
S
-"presek
(cm-),
tV:€
,d:0,7\ft,gde
su:
jezgra ili povrSina kalema
P
snaga koju transformator treba da
prenese (W),
n
broj navojaka za I V,
-
I jadina struje (A)
d
- popredni presek provodnika
(*trr2).
o
o
T RA NS FOR MATOR
r50x80
o
S/.5.8
74
-
gluko; 4s 45
n:5: t0:4,5
navoja po jednom voltu.
P:100w, S:l0cm-,
-I€-T--\^
20)1y, tzv-otra
!
itE/
,.frt
l0
cnrl_to izg,leda
rn
_.i
I
Zalavedeni transformator i jezgro povrSirt,
3055
o
Montalna plota sa rasporedom delova
Ako nemate Zicu odgovarajuie debljine,
ili trostruku tanju,
nozete upotrebiti dvostruku
ciji je zbir popreinih preseka pribliZan navedenom. Kada je namotaj prinnra zavrSeu, izolujte
ili pauspapira i zatim namotajte sekundar. Limove transformatora sloZite
urakrsno i dobro pritegnite zavrtnjima da ne
ga slojem preSpana
dode do bnrlanja. Gotov transfornultor ispitalte
pod naponom i eventualno izmerite sekturdami
napon.
A sada vratimo se naSoj Semi. Ispravljena
stryja ide na tranzistor za stabilizaciju 2N3055.
Ovim trauzistorom upravlja drugi AD435438, tako Sto pri ukljudenju akumulatora dode
do pada napona na otpomicima od 15 i 27 Q i
polarizacije baze, te tranzistor poeinje da
provodi. U kolu ovog tranzistora nalazi se
si
jalica i otpomik-reostat od 250 O. Ovi elenen-
ti uticu na polarizaciju baze prvog tranzistora,
pa punjenje akumulatora moZe da pocne.
Poveianjemnapona na celijama akumulatora izjednaeava se napon na bazanu i prurjerlele sve
slabije (dok potprno ne prestane).
TroSenjem struje iz akumulatora ova ravtnteaa napona se poreneti i ciklus se ponavlja.
+ -
.', 6"'
Kao Sto se vidi, uredaj sam sebe ukljuiuje i
iskljuduje, Sto moZemo prariti
i
signalnonr
srjalicom. Reostat oO 2SO O sluzi za regulisanle
struje punjenja koja ne sme da prede jednu
desetinu struje akumulatora (4 do 5 A).
Kutiju za navedeni uredaj napravite od Sper-
ploie ili aluminrjumskog lima odgoi'arajuiilr
dimeuija i presvucire samolepljivim tapetarul
boje drveta. Na prednjoj ploii ispravlj a(analaze
se sijalice, osigurai
i dugme potenciometra
regulisanje punjenja. Ko Zeli moZe ugraditi
ampennetar (radi vizuelne kontrole) i poseban
prekidai za ukljucenje. Vrednosti ostalih delova
date su na Seni veza.
Napomena.
Otpornici moraJu biti naznadene snage (i veci). Tranzistorima se mora obez-
-
bediti dodatno hladenje
kqmadima
alununijumskog linra povr5ine 50 cnrr. MontaZna ploia je sano orijentaciona, jer njena
velicina zavisi od veliiine delova kojima
raspolaZete.
ISPRAVLJ
Poznato
je
IE ZI
osrounaE
za
AUTO-RADIO
51.5.9
-
Semt ispruvljata
iemo od neZeljenih posetilaca i onoguiiti slu5arte lepe muzike u stanu ili vikendici. Baterije su
vrlo skupe, a akumulator nije zgodno desto skidati sa kola, paje stoga najbolje napraviti dobar
ispravljai za auto-radio. Ovaj ispravljai ne ko5ta
nulogo, a moZe nam koristiti i za pogon dmgih
uredaja: kasetofona, SB radio-stanica, deejih
igraeaka, portabl-televizora i dr.
Na sl. 5.9 prikazana je Sema uredaja. Glar'ni deo ispravljaia je, kao Sto je poznato, transformator kojim sniZavamo napon iz gradske
nreleod220 V na potreban napon za ispravljai.
U ovonr slueaju to je 18 V, a
da su auto-prijemnici izvrsnog
kvaliteta, pogotovu ako su sa stereo-prijemom.
S dmge strane, ovako skup i kvalitetan uredaj u
veiini sluiajeva nedovoljno je iskori5ien ako
sanro sluZi u kolima. Zato ovaj uredaj treba u
kolima ugraditi tako da se moZe izvuii iz kasete
i lako ponovo posraviti ne dirajuii u postojeie
instalacije. Tako pripreniljen auro-radio zaStiti-
snaga
50
\:
Ovakav transfornntor ima jezgroodoko 7 cnr-.
Proizvode ga vise na5ih fabrika ("Ei", "Elrad",
"Real" i dr.) i moZe se se kupiti u svin bolje
snabdevenim prodavnicama. Ukoliko ne
raspolazete takvim transformatorom, ili imate
premotajte ga prema uputstvima i
obrascima datim u V poglavlju ove knjige (ode-
neki drugi
-
ljak o ispravljacima). Dmgi deo ispravljaca
su
tu
z
t
a$
r
z
t=
9.5.10
-
Montabta plota
75
tzLAZ tzU
=
LE D DIOOA JE POSTAVLJENA
NA STRANI SA BAXARNOM
FOLIJOM
H
LA
D
NJAK
PRAV L
220Y n
TRA
N
SFORMATOR
BD 13sI3?
(+ rzvoo JE
B
5/.5.11
-
Raspored elemenata
elektronski elementi. eetiri diode ili gotov
Grecov spoj sa elektrolitima Cr i Cz cine
ispravljadki deo, a tranzistori sa cener-diodanu
sluZe ia stabilizaciju i regulaciju. Indikator izlaza dini LB-dioda sa zaStitnim otpornikom.
Duzt oD
na montabtoi ploti
Rr : 560 O/0,5 W
Dr -D4 : 8Y180-232 (ili slidne) za
struju do 3 A, ili "grec" B15C5000i200
Cr i Cz :2 do 4000 pF/25 V
Cs : [email protected] pF/16 V
:
Tz :
Tr
Materijal potreban za ovaj ispravljad:
Rr:1O/2W
Rz
76
:
330 O/ 0,5 W
-)
2N/1613,2N1711 ili slidan NPN
BD135, 137 (ili slidan)
Dr :1N4004 ili
4007
L:LE-dioda 5 mm crvena
z:cener-dioda l3 V/0.5 W
Cq:O,22 p"F
Osigurac sa kuii5tem, prekidae, crvena i
crna buksna, mreZni gajtan i kutrja.
ELEKTRONSKI REDUKTOR
NAPONA
Sigurno je da u donuiinstvu imate uredaje za
kojeje potreban razlieit napon, a ako Zelite da u
kolima ukljudite kasetofon i sl., onda norate
imati spravu koja se zove "reduktor napona".
Reduktori napona nam omogucavaju da obezbedinro razlidite napone niZe od napona izvora.
Ovih reduktora za sniZavanje napona inn viSe
vrsta i za razlieite struje. Mi smo odabrali jedan,
tranzistorski, koji sa promenom cener-diode i
otpornika noZe da posluZi zaveci broj uredaja.
Ako imate preklopnik sa vi5e poloZaja, imaiete
pri ruci izvore potrebnog napona okretanjenr
rueice preklopnika.
S/..5.1.1
St.5,I4
-
-
Srumpano
51.5.12
-
Sema reduklora
U tabeli 5.1 date su vrednosti cener-dioda i
otpomika Rr za razlicite napone. Tranzistor Tt
je snazan (2N3055) i upravljenjejednim manjint
BC 182 (ili sliininD. Ukoliko inu malo bnganja
priklj ucenom uredaj u, povecaj te vrednost C t
do 1000 pF. Pored Seme za navedeni reduktor
prikazujemo Semu rasporeda elemenata i
Stampanu ploeu, Navedeni uredaj smo pozajmili
na
i
iz e asopisa
'SAM'-kako
bismo vam omoguiili
gradnlu.
ploia retluktora napono
Ruspored elemcnutu reduktora n&pona
77
Tabela 5.1
l !:?1. l
Bzx2.7 lszx+,s I tiiis lo:ixl,s I Yia2t I rzlro
sto
iooo zso
zF io
D1
i;06"
Rr(o)
o(A)
l"Itbo'- |
Tr
I
I
I
330
BC 182(BC 107, BC 108, BC lo9)
Tz
100
Stabilizator radi na principu elektronskog
koji se otvara zaostatkom naiz-
prekidaea
Sr.5.1.5
-
Izgled sugradenog reduktora
EKONOMTdEN STABILIZATOR
NAPONA SA TIRISTOROM
Dobra regulacija jednosmernog napona pri
veioj potro3nji struje obidno zahteva sloZenu
konstrukciju poluprovodnidkih elemenata sa
velikim rashladnim povr5inama posebno ako je
potrebna i dobra stabilizacija napona zaradtajmera
i
automata-programatora
i
sl.
Klasicni
tipovi stabilizatora koji rade na principu promenljivih otpora u rednoj ili paralelnoj vezi
irnju ozbiljan nedostatak, jer se znatan deo
u toplotu, pa im je koristan
efekat umanjen. Bolji rezultati u tom smishl
postizu se diskretnim upravlj anjem poluprovodnika.
energrje pretvara
Kr206/200
AB
Uizmj
50Hr
.Il $:
Byllr.
51,5.16
78
-
-
-
INDIKATOR PODESENOG
NAPONA
c
R{
!J
ct t
fuma ispravljata sa stabilizatorom
napon0
menienih impulsa i tako daje pun ulazni napon
potro5adu. Kao gotovo idealan prekidad koristi
ie dioda+iristor l(T2061200 ("Iskra") sa reverzibilnim naponom od 200 V i strujom od 3 A.
Cener-diodom napon se stabilizuje, a elektrolitom se filtrira. Za dobijanje stabilnog napona
potrebno je vremensku konstantu T:Rc tako
odat rati da se osigura periodidno okidanje tiristora na podetku poluperiode, ali tek po5to cener-dioda provede. Ovim nadinom stabilizacije
mozemo biti zadovoljni, jer sklop i pored svoje
jednostavnosti i malog broja delova moZe obez'
bediti stabilan izlazni napon.
Transformator nije nacrtan na Semi veza, ali
onje identiCan prethodnom ispravljaiu za snagtl
do 100 W, Sto znaei oko l0 cm- povrSine
popreinog preseka kalema. Ukoliko dode do
probijanja) pulsirajuie struje zato Sto
bruma
jedan elektrolit relativno malog kapaciteta nije
treba ga poveiati
dovoljan za dobro filtriranje
na 1000 p"Fl25 Y. Uredaj treba ugraditi u
odgovarajuiu kutiju sa izvedenim komandama
na prednjoj plodi. Izgled ispravljada i njegova
velicina treba da omoguce ne samo lep izgled,
vec i dobru cirkulaciju vazduha za hladenje.
Akumulatori i bateri-le su posebni izvori
energije koji se desto primenjuju u raznim
uredajima (automobilima, radio i TV prijemnicima, kasetofonirn, TV igrama i dr.). Mnogi
od navedenih izvora elektridne struje nogu se
pruriti (regenerisati), a vek im je ograniden
odr2avanjem odredenog napona. Za lZY to je
od 10,9 V do 16,2 V. Sve Stc je ispod ili imad
2x2N3055
51.5.17
-
Indikator podeSenog naponu
navedenog opsega
vrlo Stetno deluje na vek
trajanja takvog izvora, a moZe ga i sasvin
uniStiti. Indikator koji bi nas upozorio na
neregularno stanje svakako bi nam pomogao da
za5titimo akumulator ili kadnrijum baterije.
Na sl. 5 . I 7 prikazana je Sema indikatora koji
omoguiuje kontrolu napona. Dok je napon u
odredenim granicama svetli LE-dioda. Kada je
napon na sredujem izvodu potenciometra ni2i od
napona na cener-diodi tada provodi dioda D r, pa
je invertovan ulazT4l na veiem potencijalu od
neinvertovanog, te dioda ne svetli. porastom
napgla na srednjem izvodu iznad dozvoljenog
poCinje provoditi D2 , Fa ie se tada Oesiii lsti
sludaj. Jedino
u
S/.5./8
-
Sema elektronskog pretvarata
o
o
razmaku izmedu granidnih
napona nece provoditi nijedna dioda, te ie LE-
-dioda svetleti. Diode Dr i Dz su obiine
silicijunuke (BAl00 ili 1N4000 i slitne). Za
s
o o oo.oo
druge graniene napone treba uzeti i dnrge cener-
-diode. Vrcdnosti delova prikazane su na Send
veza. PoZeljno je da se za integrisano kolo
nablvi odgovarajuce dodatno hladenie ako je
uredai stalno ukljuien. Za hlatlnjak se koriiti
alunrinijumski lim debljine 1,5 do 2 nlm, postavljen preko integrisanog kola.
PRETVARAE NAPONE
SA 12 NA 220 V
.
Restrikcija elektridne energije
i
aesra
iskljudenja ponekad nas osravljaju u mraku ili
bez grejanja, dok mnoge maSini i uredaji ostaju
van pogona.
Ako imatejedan ispravan akumulator od
l2V
i malo dobre volje, moZete sagraditi uredaj koji
ce vas delimiino resiti tih probterna. io je
elektronski pretvarad napona sa 12 na 220 y
9o?" i bilo koji drugi odnos) i snage do 100 W.
O_vaj pretvarad je pogodan ,a p6gon pumpe
:raZnog grejanja, kao i za oiuetSerae iti
rlrffi
LPJI
Sl,5.I9
-
uo
Izgled transfonnutora
79
napajan-ie nekog kuinog aparata. Uredai
PRETVAR A. ZA
FLUORESCENTNU SVETILJKU
jeied-
nostavne konstnrkcije i od matenjala je koji se
lako moZe naci u prodavnicama radio i elektro-
materijala. Aukumulatori daju jednosmemu
struju koja se ne moze transformisati u viSi
je prethodno ne pretvorimo u naiz-
napon ako
Mi
smo na5im uredajem upravo to
uradili.
Elektronskim oscilatorom, sa dvl snazna
meniinu.
tranzistora (2N3055) koji mogu da izdrZe stndu
i do 15 A, struju iz akumulatora pretvorili smo
u puslirajuiu, a ovu uobiiajenim puten transformisali smo na viSi napon. Osuovtr ovog
uredaja dini transfornntor koji mora biti dovoljne velicine, a namotana Zica dovoljnog preinika
da moZe izdrLatijada optereienja. Kako to sve
vidi se na priloZenim slikama. Namoizgleda
-
taji za oscilator
i
pobudu motaju se bifilamo
(duplo), jer oba namotaja moraju da budu potpuro ista. Za izra(unavanje broja namota.ia i
debljinu Zice koriste se isti obrasci kao i za
Poznatoje da su fluorescentne svetiUke aratno Stedliivije od klasidnih sijalica, pa se zato one
sve viSe i upotrebljavaju. NaSa industrija proizvodi ih u razlicitim velidinanu (od 6 do 100 W).
prodavnicama se mogu kupiti kako gotove
lampe, tako i posebne cevi. Takva svetilika dobro bi nam do5la na izletu, u Satoru, pri popravci kola u kanrp-prikolicama i dnrgint mestinut
gde nenra napona iz gradske mreile (220 V), vei
napon od samo 12 V iz akuntulatora. Mi snro za
U
takve potrebe sagradili pretvaraa, pa van
preporriujenro da ga sanri napravite. Jednostavnost ovog uredaja vidi se na sl. 5.20 i 5.21.
Osnovu uredaja eini tranzistorski oscilator
koji.iednosmemi napon od 12 V pretvara u pulsirajuii, frekvencije oko 20 kHz, kako bi mogao
da se trarrsformi3e na 70, odnosno I l0 V, koliko
-ie i potrebno za rad fuluorescentne cevi. Trans-
S
forniator je namotan na transformatorskom
jezgru 24 x 30 mm (kakvi se upotrebliavaju u
kasetofonina i radio-prijemnicinu). Namotaj
Wr inn 7 navoja Zice 0,4 nm sa lak-izolacijont.
W: inn 6 navoja iste zice kao i Wr. Ovi naniotaji
sluZe za odrZavanje oscilacija. Nanotaj Ws i W+
je sa po 7 navoja Lice O,2-0,3 mrn. Ovi
P
namotaj
ispravljaee:
S:VF, n:AS, d:o,7Vi
gde su:
jezgra-povrSina kalema (cnt2),
- presek
snaga koju transformator treba da prenese (W),
n
d
-
45
-
brq
navojaka zajedan volt,
debliina provodnika sa lak-izolacijonr
(mm'),
konstanta za normalni trafo-lim, snage do 100 W
W+ je
i slole
za zagrevarle vlakna cevi. Kalem
jeduim krajem spojen na masu,
a namotaj
Ws daje napon za pogon fluorescentne cevi i ima
od 150 do 200 navojaka 2ice O,2 mm (iste kao i
za
W:).
Svi slojevi na transforrnatonr su izolovani
nusnim papironr. Uredaj je sagraden na ploiici
bakropertinaksa (50x50 nrm) i zajedno sa trans-
Na transformatoru preseka l0 cm broj navojaka
je sledeci:
Rt
nl
puta 50 na'.'oja, bifilarno, Zicom
- dva
1,5 n1m,
r; * dvadeset navoiaka, bifilarno, Zicom
SEMA
PnervaRadn
C2
0.4 nrm,
n3
-
oko 1000 navojaka z.a22A V i za svakih narednih 10 V po 45 do 50 navojaka Zice 0,25 mm.
Srednji izvodi kod bifilarno motanilr
kalemova dobijaju se kao pocetak jednog i
tzv s
zavrSetak drugog namotaja (paziti da to ne budn
krajevi istog kalema). Uredaj treba ugraditi u
odgovarqriiu kutiju.
80
5t.5.20
-
Sema
pretvurata
Spisak delova:
6W FLUORESCENTNA
CEV
Rr
470
Rz
120
Cr
Cz-
O/l W
O/l W
100 pF
O,47pFl160 V
lnF/1000 V
- 2,2
nF/1000 V
- tranzistor
T
ADl30-162
- transforrnator
U
220/I8Y
- prekidadi
S
L fluorescentn:l cev 210 nrm, 6 W
DvoZilni vod za napajanje
Cg
9.5.21
-
Izgled uredaja
formatorom nrontiran na aluminijumsku ploiu
2_7Ox!5 mm, debljine 1,5 do 2 mm. Otpomike
Rr i Rz trcba malo odiii od ploce
zbog toplote
koju razvijaju. DrZaii za ceu su nabavljeni kao
gotovi, a kutiju sagradite prema sl. 5.21.
-
Cq
8T
VI DEO
DVOJNI AUTOMATI
TREPERE CE POZICIONO SVETLO
Uz malo
utroika materijala moguie Je postojecu dzepnu baterijsku lanrpu prepraviti u'sig_
nalni uredaj. Tako prepravfena tanpa ne upo'irebljava se sada samo za osvetl.lavanje, vei ako
smo ostali u kvaru
i kao trepiuie poziciouo
s\aello: Osnovu ovog signalnog uredaji eine as-
-
tabilni multivibrator koji pogoni trairzistor T:,
ovaj postojeiu sijalicu. ploiica sa elementinu
a
.le ue9ryE mala
i prilagodena je
mesru u samoj
baterijskoj lanpi odnuh iza sijalica. Trarzistorl
aov?j uredaj su PNP tipa (AC545, 550, l88K
ili 8C287 i sl.).
Broj treptaja nroZe se regulisati u Sirokim
grl3icama promenom vrednosti otpomika n
kolima baze ili kapaciteta elektrolitskog kondenlatgra. Pronrenom jednog otpomika u kolu
kolektora mo2enro nrenjati odnos signali kao p6sebna
jedinica uz alarm, ili kao indikator bito kon
payz3. Uredaj se moze sagraditi
uredaja. Vrednosti delova prikazane su na Seni
veza. PoStoje viSe slidnih uredaja vei objavl.jeno
u ovoj knjizi, izradu montaZne ptoee prepu5tamo
vanu.
OKTOP
BAIERIJ€
DVOJNI AUTOMAT SA
VREMENSKOM KONSTANTOM
Uredaj diju Semu prikazujemo na sl. 6.2 ima
viSestruku rulnrel)u: shzi kao vremenski relej za
ukljueivanje iskljueivanje nurogih ma5ina,
automata za reklamna svetla, kao za
i
i
odredivanje vremena rada -flipera" muziekih
autonnta, video-spotova, raznih igara i dr . Zahvaljujuii proneni vrednosti elektrolita Cl i Cz
vreme ukljuienja, odnosno iskljudenja moZe se
po Zeli programirati. Umesto preklopnika K sa
dva poloZaja, moguce je ugraditi preklopnik sa
viSe poloZaja i tako dobiti uredaj sa razhe itim intervalima vremena i odnosa signal-paua.
Na prvoj semi prikazan je osnovni uredaj sa
stabilisanom jednosmemom strujom. LE-dioda
Dr sluZi kao indikator ukljuienosti, a Zt t Za su
cener-diode za stabilizaciju napona. U kolu
se dva potenciqnetra
sa redno vezanim elektrolitskim kondenzatoron. Vreme purjenja ovog kondenzatora
stmjom uslovljeno je veheinom otpora pz a
radna taeka hanzistora sa Pt. Promena ovih
elemenata prena tabeli 6.I odreduje duzinu
prvog tranzistora Tr nalaze
vremelu.
Tabela 6.1
SIJALICA
t,5v/0,2a
AC5/.1
55,r,5i9,
ocfZ,Oc tO )
10-16
s
(AC
(rczeo,rcs$,ocro+re)
T3
AC550
H
5l.6.I
-
Sema trepereceg svetla
+ 45v
Ako Zelimo da nam pored ukljuienja i
iskljueenla automat daje i zvucni signal,
8.1
2N
2905
.135 v
..ltr5 v
2N 2905
(2N2907)
(2N2907)
FEI
lj
2)
n
C3
400mw
12V
[email protected]
25V
25V
"B'
BC ztt
(BC3t8:
BC
2N
BC 301 ;
BC 302 )
BC 238 )
-
l8E9
(2N 3053;
108 ,
5t.6.2
Sema vremenskog uutomata
dodaiemo pojaeavae prikazan na sl. 6.5. Ovaj
uredaj je sagraden Ua posebnoj ploeici (sl. 6.6) i
povezanje sa autonutom u taekama (A,B,C), sto
graditelju nece predstavljati posebnu teskocu.
Dodauri uredaj predstavlja oscilator sa UJT tranzistorom i kondenzatorom C 1, kojim se odreduie
5/.6.3
84
10O p
-
frekvencija na 0,8 do I kHz. Pn'i tranzistor je
transformator impendanse signala koji dolazi iz
automata. Ovaj signal otvara T2 i oscilator
poeide sa radom. Dobijeni ton prenosi se na izlazni pojadavat koji radi u Darlingtonovom
spoiu. Ovaj spoj obezbeduie snaZniii izlaz i sa
Montabta plofa
51.6.4
-
Raspored elemenuta
+13,5V
.cn
.4"
I
Bx
r,_..
r
Mg
S/.6.5
-
Ruspored elernenaut na plo\i pojucuvata
M l:1
51.6.6
-
[email protected] plota pojatavata
85
\
slabijim tranzistorirna. Na kraju ovog lanca je
zvucnik od 8 do 100 O.
I za ovaj uredaj uradili smo vam montazne
plocice sa rasporedom elemenata. Po5to su
ugradeni tranzistori razlicitog polariteta, to vas
upozoravamo na posebnu paznju - kako ne bi
do5lo do njihove zamene. Preporudujemo da
prvo sagradite autonut, pa ako ste zadovoljni
njegovim radom, mozete sagraditi i dodatni i
drugi deo. Vrednosti elemenata date su na Semi
veza i nisu strogo kriticne, ali utreu ru pronenu
intervala vremena i signala i pauze.
Estetskom izgledu uredaja doprinosi lepa
kutija na cijoj se prednjoj strani nalaze
prekidaci, potenciometri, indikator (LE-dioda) i
preklopnik. Na zadnjoj strani kutije su
prikljuenice s.a izvodima iz releja i kuiiSte sa
osiguraeem. Stampane ploiice su od metalne
kutije odmaknute odstoinicima (bar l0 mm).
Relej na Semi je "Simensov" (12 V), ali se sa
istim uspehom moZe upotrebiti
i
"Iskrin"
PR12E, uz nezratnu popravku Seme ua montaznoj ploei.
Uredaj je tako malih dimenzija da se moze
smestiti u kutiju ne vecu od kutije za Sibice.
Napaja se sa dve dugmaste baterije od po 1,5 V
ili dve "Stap"-baterije. Kuka od izolovanog
provodnika (duZine 150 mm i debljine 1,5 mm)
sluZi da se uredaj okaci na kvaku vrata ili kao
antena. Ako neko uhvati za kvaku (cak i u
rukavicanu) razdeseci oscilator i proizvesti ton
eija visina zavisi od razlike frekvencije
ostvarene kapacitetom ruke. Posle
imaju i gotovo svi tranzistori naSe proizvodnje.
PRENOSNI ALARM
Ovakve alarme vec smo
PROGRAMIRANI ALARM
imali prilike da vidi-
mo na vrednijim prednetima: kutije skupljih
muzickih instrumenata, navlake teniskih reketa,
pune torbe sa vaZnim dokumentima i dr. Na
ulazu ovog instrumenta je "Hartlej " oscilator sa
Tt, Ll, Rr i Cz. Sa sekundara oscilatornog kalema signal se vodi na diodu Dt, koja sluzi kao
demodulator,
i
na tranzistor Tz koii tako
ispravljeni signal pojaea do potrebnog nivoa za
otvaranje tiristora. Tiristor ukopeava malu alarmmr sirenu
ili zvuenik. PrekidaeemG1 uredaj
s/.5.7
86
nulo veZbi
mozemo eak i razlikovati ko je na vratima
(muiko, zensko, dete, pas...).
Triner-potenciometrom podesimo uredaj u
zavisnosti od okolnih predneta, tako da oscilator ne proizvodi bilo kakav ton kada nikoga
nenu blizu alarnn. Kalem L uzeli smo gotov
(oscilatomi) iz AM tranzistorskih prijemnika
bez ikakvih izmena. Taj kalem imacn'enu taeku
i nalazi se (prvi) uz promenljivi kondenzator.
Vrednost ostalih delova prikazane su na Senri
veza. Prvi tranzistor je FET, a drugi obiian
bipolarni (BC286). Tiristor treba da ima
moguinost protoka struje bar od 0,5 A, sto
-
Prenosni ala;fr811to'5
a)
se
Uredaji
sa
programiranim radom sve vise os-
vajaju ljubitelje kibernetike. Programirano
ukljucenje alarma, svetla, radio i TV uredaja,
elektriinih Stednjaka i drugih aparata i uredaja
sve viSeje prisutno i u naSem donucinstvu.
-
Jedan od takvih uredaja prikazanje na sl, 6.8.
Ovim uredajem pomoiu dva potenciometra
mozemo programirati vreme od 3 do 15 minuta,
nekoliko easova. Na gejt (vrata) prvog tra-
pa do
nzistora doii ie signal tek posto se Cr od 1600
pF napuni, a to zavisi od redno vezanih potenciometara. Signal na prvom tranzistoru pobuduje
5/.6.8
-
St*w prograntiranog al*rma
od 250 do 400 O kao indikator ukljuienosti.
Visiua tona alarnra moZe se menjati promenom
kondenzatora C: i Cs ili bilo kojeg orpornika od
R+ do Rz. Svi otpornici su odjedne osmine vata
(1i8 w).
PRAKTIENE GRADNJE SA
DIGITALNIM INTEGRISANIM
KOLIMA
51.6.9
-
^llontaZna ploea
rad multivibratora sa T: i Ts. Ovaj oscilator
proizvodi ton visine oko 1000 Hz i iaije ga na
izlaznt pojaiavai. Izlazni po-jacarat sa 1q u
Radi ilustracije rada sa ovim vrlo rasprostranjenin kolima uzeli smo jedno koje se najieice sreie u naSim gradnjama (SN7400). Ovo
integrisauo kolo ima ietiri nezavisna NI kola,
ffi
H
/E'\.
'_.i.ld
ldl
?--Jr
-i-----
51.6.10
-
Rasporetl elemenata na
krugukolektora inuzvuinik od g do l6 O. Ton
alarma ostaje ukljuaen dok ire ispraznimo C1
prekidaeem K2, a
po resetovanju uredaj
.je
sprenum za novu komandu.
Sva tri tranzisrora su pNp tipa (AC545, 550,
188, 128 ili BC237). Zaveciziucnik ili pogori
releja, sirene i sl. , izlazni traruistor treUi CIle
BDl35 ili ADl62. Napajanje uredaja vrSi
se
ia
portabl-rad sa dve bateriie (3R12 oa +,s v;, iti
iz malog ispravljaia za stacioniran rad od 9'Vit
A.-Na slici je prikazura i ploeica koja pokazde
koliko je uredaj nuli, pogotovu ako se elenur_
tl postave vertikalno. posle ispitivaqja uredaj
treba ugraditi u malu kutiju. Na poklopcu kutije
su dva prekidaea
jedan obiean i icdan aupii.
Ako gradite alar.ni sa ispra,,ljai.eni, obaueino
ugradite i nulu LE-diodu redno sa otpornikom
-
iijom
se
ploti
kombinacijom osrvaruju svi invertujuii
i neinvertujuci izlazi. Na sl. 6.1 I
prikazano
osnovno kolo u svim kombinacijarna:
je
l
Osnovno kolo sa otvorenim ulazima A i
je kontrolni ulaz, i kadaje on na nuli, izlaz
je invertovan na jedinicu bez obzira na A.
B.
B
2. Obe kapije su spojene, te ie izlaz biti uvek
invertovan.
3. Spo.lena dva prethodna sluiaja. lzlaz je
jednakjedinici samo kada su oba ulazajednaka
iedinici.
4. Na slici su prikazana tri osnovna kola u
konrbinaciji tz':. ILI kola, kod koga ie izlaz na
.jedinici ako je bilo koji ulaz na jedinici.
5. Na kraju su prikazana sva tetiri osnovna
kola u kombinaciji NILI. U ovom slueaju izlaz
87
r*-fiFLI -toql
je jednak jedinici samo ako su oba ulaza na
logiikoj nuli.
Iz navedenih primera i tablice vidi se da se
rzr_
osnovna kola mogu kombinovati radi dobijanja
razlicitih izlaznih stanja, kojima dalje
pobudujemo ili sledeca kola ili prikljuiene
uredaje. Da biste se u velikom izboru integrisanih kola lak5e snaSli (svaka fabrika
obeleZava kola na svoj nacin), u tabelamom
ur --f[T-l--,r,.
'ta9lj
f:ffi-ffi-'''-
pregledu kn-1ige prikazana su sva kola ove serije
sa raznim nazivima i Semana za prikljueivanje.
Kako izgleda unutraSnjost jednog linearnog
analognog pojadavaia prikazuje sl. 6.12. MnoStvo tranzistora, dioda
elemenata smeSteno
ffi
"lililll
3l.6.1I
-
Osnovno NI kolo i natin rezivanja
je
i velikog broja
pasivnih
na jedan kvadratni cen-
timetar povrsine. Sve to pokazuje vrlo visoku
tehnologiju integrisanj a cipova radi jednostavnije gradnje uredaja i smanjenja njihovih dimenzija.
SN74OO
U PRAKTIENOJ PRIMENI
Bili smo u siruaciji da na jednoj izlo;,bi iz
na5e proslosti istaknemo pojedina mesta na
51.6.12
-
Strukrura jednog analognog IC kola
geografikoj karti koja su bila posebno znacajna
u istorijskom razvoju na3eg druStva (zasedanje
AVNOJ-a, pojedine bitke iz NOB-a i dr.). Imali
smo lepu reljefnu geografsku kartu, ali je bio
problen kako skrenuti paZnju posetilaca baS na
zeljena mesta, pa smo pozvali u pomoc kiberruetiku i jednim IC kolom reSili takav problem.
Navedeno IC kolo ima 4 slobodna i nezavisna NI kola. Dodavanjem po dva elektrolitska
kondenzatora i po dva otpornika dobili smo dva
nezavisna multivibratora sa po dva stanja, a to
tt
"D2
100
100
LKl
L1P
-
Scrrw
t.
'.t
100
LKl
St.6.t3
88
D3
t'71
multivibranra sa 5N7400
r
\
uredaj kakav
pomoi.
innju
vatrogasna kola
ili
hitna
Sve Stoje navedeno pokazuje Siroku primenn
znadi: detiri posebna kola sajednom iti viie LE-dioda razliditih boja naizmenicno su svojim paljenjem i gaSenjem skretali paznju poserila;a.
Jedna baterija od 4,5 V trajala je za sve vreme
izloLbe i niSta se nije promenilo iak i kada je
napon baterije pao na 3 V. Redno vezani otpor-
integrisanog kola SN7400. Ovo kolo je
ugradeno u plasticno kuiiSte sa 14 izvoda (&tal
irt line). ObeleZavanje izvoda izvr5eno je podev
od desne strane (kad kolo gledamo odozgo), a
udubljenje je okrenuto ka nama. Sedma noiica
.ie ninus, a 14 pozitivan napor izvora
napajanja. Ovo kolo, kao i sva iz ove fanrilije,
predvidena su za lupone ne veie od 5 V.
Prilikom ugradnje najbolje je imati
odgovarajuce podnoZje, a ako ga direktno
lemimo, ispod svih noZica postaviti
aluminijumsku foliju koja ih kratko spaja.
Nakon lenljenja ovu foliju ukloniti.
NAPOMENA: LE-diode, ako nisu na
uredaju, ved su ugradene u signalna m€sta na
desetak oma. LE-diode koje se nalaze na trZiStu
(3-5 mm) pale sc i normalno rade na napon od
2,5 V, te redno vezani otpornici imaju iskl-iuii vo
ELEKTRONSKI KALENDAR
5l.6.14
-
Mogutu montaZna plota
nici LE-diodama od 100 O mogu se, ukoliko
LE-diode slabije sverle, smanjivati sve do
za5titni karakter.
Ukoiiko Zelino da uam uredaj brie ili sporrje
trepie, ili daje razlicito vreme signal-parua
-
promenom vrednosti kondenzatora to moZemo
podesavati u Sirokim granicanu. Ukojiko vred-
nost kondetzatora na jednom multivibratoru
snunjimo na 20 do 40 nF i umesto diode postavino zvudnik. dobiiemo i svetlosni i alarnuri
poveZite dvoZilnim izolodrugim gradnjama
vaninr provodnikom za mesta koja oznadavaju
LE-diode.
-
Da se foto-dioda moZe upotrebiti
i za duXa
programiranja potvrduje nam Sema na sl. 6. I5,
na ko-ioj je prikazan nedeljni kaiendar. SrZ ovog
urcdaja predstavlja integrisano kolo CD40l7,
koje je ovde upotrebljeno kao sekvencijalni
analizator stanja dana i noii. Integrisano kolo
pali svakog dana sledecu LE-diodu. Na ulazu su
89
Ua=19V
2N 2545
CsSzV SzoK H
P
R3
750
Kbm65
c2
1000pF
l5V
IK
9rK
:1
3
r00 p
t00pF
5l.6.l5
-
-
toliko smanjiti da ce tranzistor postati providan.
tri tranzistora signal se uvodi u integrisano kolo. Ovako
dobijen signal se dekod{e, odbrojava dioda
kojaje na redu i signalizira dan u nedelji.
Preko pojacavada kojeg eine sledeca
ili
iznad otvora za diodu, na kutiji
obeleZeni su dani u nedelji. Kalendar je najbolje
graditi sa elektronskin casovnikon koji je
III odeljku ove knjige. Napajanje se
tada vrSi iz istog izvora. Da uredaj ne bi
prikazan u
reagovao na neko drugo, a ne samo na dnevno
svetlo, foto-diode su postavljene na oba krala
kutije (udaliene su jedna od druge). Posto tran-
zistor T: ima specificnu ulogu u ovonr uredaju,
dalemo vam informacije o njegovom radu.
Traruistor ima zadatak da drZi logiiko stalje
i
kod manlih promena iutenziteta svetlosti
(oblaeno). Na sl. 6.16 prikazala je nouraZna
ploiica, Sto ie vam olakSati gradnju. Prekidai K
se moZe izostaviti ako ie kalendar, kao i iasor,-
nik, biti stalno ukljueeni u izvor
napajania.
Resetovanje i podeSavanje vr5i se prekrivanjem
foto-dioda viSe puta
-
dok se ne upali
odgovarajuca LE -dioda.
S obzirom na to da smo upotrebili truuistore
razliiitog polariteta (NPN-PNP), obratiti
90
2N2222
Sema elektronskog kalendaru
ugradene dve foto-diode i UJT-tranzistor
radi
povecane osetljivosti. Kada svane i prvi zraci
sunca obasjaju foto-diode, njihov otpor ie se
Ispod
p
t0v
l0v
r0v
paziu
0v
da ne dode do njihove zanene. Uredaj
je
vrlo zahvalan i kao takmicarski model za KMT
i KNT (sano mu treba dodati odgovarajucu
kutiju). Ukoliko ne raspola'iemo uavedenin
foto-diodama, bez ikakve izmene mogu se
upotrcbiti i fototranzistori BCl07, 108, 109
(proizvodi ih naSa industrija). Ako
je
svetlost
upaljene LE-diode nedovoljna, ili je napon
nanji od namacenog
- snanjite im redno vezane otporc, ali pri tonr ne pretentjte, jerje napon
paljenja LE-dioda oko 2,5 V. Za probu, na jednoi diodi umesto otpomika stavite trimer-potenciometar 2-5 kO diodu podesite na odgovarajuci sjaj. lzmerite tako dobijenu vrednost otpora i zamenite stalnim otpomikom.
i
UNEPEC"
_
ELEKTRONSKI
KOMARAC
Da su komarci velika napast suviSno je i
govoriti. U borbi protiv njih ljudi korisre sva
raspolo2iva sredstva
- od neposrednog uni3tavanja do avionskog zapraSivanja, ali se to uvek
postiZe sa manje ili viSe uspeha t
- za kratko
vreme. JoS pre nekoliko godina u 'Tehniekim
novinama" objavili smo zanimljiv uredaj koji ce
nas zaStititi od ove napasti. Kako se uredaj
pokazao kao dobar (neke tvomice ga vel proiz-
5l.6.I6
-
.lluntuZna plo|a
F2
51.6.17
-
Raspored elemenuta na monttZnoj ploAi
vode), odludili smo da ga uvrstimo u sadrzaj
gradnji i tako liubiteljinra prirode i pecaroSima
omogucimo nesmetano kretanje. U eemu je
snaga na3eg uredaja da se on noZe suprotstaviti
takvom neprilatelju?
Pomato je da se komarci, kao i vecina iusekata, par€ u lenr. Takorle se ata da ujedaiu
samo oplodene Zenlie (zbog
krvi
sisara potrebne
za razvoj potomstva). Jednom oplodena Zenka
komarca glavombez obzira.
BaS na ovonre mi snro gradili traS uredaj.
Sagradili smo elektronskog komarca od koga ie
Zenke koje ujedaju
beZati. NaS uredaj radi na
principu multivibratora, proizvodeci ton iste
frekvenci.ie kao i pravi kornarac. Kako kornarci
beZi od muZjaka
-
i
-
nisu uvek iste velidine, pa je zato i frekvencija
njihovih krila razlicita, ugradili smo mali potenciometar kojim moZemo birati Zeljenu frekven-
9t
i dr., pa iete ih lako pronaii. Na
nuloj plocici, ne vecoj od kutije za Sibice,
casovnicima
izvrSimo raspored delova prema elektridnoj Semi
(sl. 6.18). Uredaj troSi toliko nulo struje da
.iedna baterija od 1,5 V moZe trajati cele sezone.
Razlieite vrednosti kondenzatora
u
oscilatoru
daju, razlicit ton (udvojen), ba5 kao kod
konur-
ca. Stampanu plocicu i kutiju napravicete sami,
prema velidini delova, a posebno nabaviti kris-
talne sluSalice.
51.6.18
N"EPEC
-
-
ELEKTRONSKA ZASTITA ZA
AUTOMOBIL
elektronski komaruc
ciju. Potrebno je samo sesti na mesto gde inu
konnraca i okretati dugme potenciometra dok ne
primetite da komarci knrZe oko vas na pristojnoi
udaljenosti (2 m), ali da ne prilaze.
Ovako podeien uredaj moZe raditi eitave
sezone bez naknadnog doterivanja. Uredaj inn
samo dva tranzistora sa malo sastavnih delova,
tako da ga svaki podemik moZe sagraditi.
Specifienostje kristalna sluSalica
zbog visoke
i
frekvencije koju obiini zwdnici- ne mogu da
i u mnogim
deijim igraikama, kasetofonina, digitronskinr
dosegnu. Ovih slu5alica sada ima
Do sadaje na stranicalna ove knjige prikazan
Sema alarmnih uredaja. Ovog puta
donosimo opis univerzalnog alarmnog uredaja
koji se aktivira odmah (ili sa zadr5kom) pri
podizanju poklopca prtljaZnika
otvaranju
vrata. Sema veza ovog alarmnog uredaja dataje
na sl. 6.19.
LIrc,taj je stalno ukljucen i napaja sc sa pluspola (KL30) auto-instalacije. Dioda Dr sluzi za
zaStitu usled pogresnog prikljudivanja napajanja. Preko razdelnika, napon sa Rr i Rz dolazi
na cener-diodu od 5,6 V, koja zajedno sa C r Stiti
veci broj
ili
12
8C237
",
I "rA
or'
rN4l48
,0p/r0v
1L
BC23
27s
'I
__-ic226
F---d'*
odmah
- _-{:F---
80435
?1,
ll
I
I
I
il
Y
270
I
,
IM
6t8/tcV
I
I
I
I
St.6.i9
92
-
Semu elektronske zaltite na automobilu
I
I
-l,__.
I
uredaj od smetr4i koje dolaze od rada motora i
drugih uredaja u automobilu. Celija Rr/Cz slu2i
transfornratoru) bez ikakvih izmena
u
postojecoj
za odlaganje aktiviranja uredaja za oko 30
instalaciji. Dva tranzistora dine monostabilni
multivibrator. Kada motor radi, pozitivni impulsi dolaze preko potenciometra Pr na bazu
sa deliteljima 4060. Ovaj oscilator se aktivira
preko FLIP-FLOPA 4013. Frekvencija os-
prvog trarzistora i pobuduju se oscilacije u multivibratoru u ritmu rada motora. Ove oscilacije
ispravlja dioda Dr u impulse jednosmerne struje. Vrednost otpora potenciometra i kapacitct
sekundi. Trajanje isprekidanog alarma u trajanju od pola minuta obezbeduje CMOS oscilaior
je RC elemenrima t<bjl su
vezani izmedu noZica 9,l0,ll i ona iznosi oko
l73.Hz. Na kraju ovog lanca dobija se impuls
koji aktivira tiristor i ukljucuie sirenu. Um-esto
navedenog tiristora no2e se koristiti i tranzistor
cilatora odredena
8D435 (ili slidan).
Oscilator sa 4060 poeinje da radi tek kadaje
nareset-ulazu nizak naponski nivo. Ovaj nivo se
dobija nakon deset sekurdi po ukljuCedu
ukoliko je potrebno da se -kondeirzator Cq
napuni. Takt-ulaz (pin 3) kola MF je preko R6
vezan za napon napajanja. Kada dode do pada
napona u rreZi usled ukljuienja veieg potrosaea
(sijalice, starter, ventilator i il. tranzistor Tr
),
kratkotrajno provede i dovede takt-rilaz na
logidku nulu. Pri povratku ovog impulsa na
3 ouogftip-ftopa vr5i se njegouobktdanle
Ito.zr.ci
i,1lqz "Q" pretazi na visof nivo (logiciu
i
jedinicu). Posle 6 sekundi uredaj se sam reietuje
i ciklus podinje ponovo. Znad sirena ie
- Alarm se
svirati u periodima d po 6 sekundi.
moZe odmah aktivirati ako su zatvoreni kontakti tastera Pr, ili ako se otvore kontakti tastera pg.
Taster Pt montira se kao dodatni na vratinur
qrtljaznika, notora i petih vrata (ako ih inra).
Ostali tasteri ugradeni su u vratinu i treba ih
samo povezati prema Semi. Za uredaj se moZe
koristiti postojeia, ali je bolje upottebiti dn gu
sirenu. Integrisanim kolima obezbediti
odgovarajuia podnoZja radi lak5e zamene i bezbednijeg monriranja. Masa uredaja vezuje se za
masu automobila (Sasiju).
kondenzatora Cz odreduju elektronsku za5titu
niliampermetar (100 mA). Uredaj
je
sasvim
nnlih dimenzija, pa se moZe smestiti iza samog
instrunrenta. Iz urelaja izlaze samo tri zice:
jedna
je
"-" (ndnus-pol) koja se odmah vezqie
za Sasiju (masu)
automobila, drugaje " + " (plus-pol) koja se vezuje na jednu stranu primamog
treiaje vod i ona se vezuje
drugu stranu primarnog namotaja bobine koji
vodi prena prekidadu (platinsko dugme),
Uredaj se najbolje baZdari prema poznatoj
namotaja bobine, a
na
frekvenciji naizmeniine struje (50 Hz). Preko
bilo kog transformatora (6-12 V) dovedemo
naizmeniini napon na ulaz naSeg instrumenta i
sa P2 doteramo da kazaljka pokazuje tri hiljade
(50x60), paje i baZdarenje time zavrSeno,jerje
skala linearna, te je treba samo podeliti ukoliko
niie podeljena na deset delova. Sa P1 reguliSemo
osetljivost uredaja. Dz je cener-dioda koja
odrZava uvek isti napon i time obezbeduje
taenost instrumenta. Graditelj, ako Zeli moZe
ugraditi malu signalnu sijalicu koja ie osvetljavati instrument. Ova sijalica se vezuje za
svetlo instrument-table. Promenom vrednosti
Cr uredaj moZemo prilagoditi gotovo svim
SUS-notorima, kako dvotaktnim tako i eet-
vorotaktnim.
ACI22
BROJ OBRTAJA SUS MOTORA
Nenu vozada motornog vozila koji
-
da kazaljka instrumenta ne podrhtava u ritmu
impulsa. Ovim elementima se istovremeno
odreduje i opseg merenja instrumenta.
Kao instrument noze se iskoristiti bilo koji
ACI22
ne Zeli da
ina ugraden merac obrtaja motoral To proiz-
vodadi znaju, pa se u novija vozila ovi meradi
Oni koji to Zele mogu takav
uredaj sagraditi prerna Semi na sl. 6.20-.
Uredaj nenu mehaniikih preklopnika, releje
desto ugraduiu.
i-mnogih zupeanika
elektronski. Zamerenje
veile u potpunosii
se
koriste strujni impul-
si koji nastaju na bobini (visokonaponskom
Sl. 6. 20
-
Sema
brojatu obtttja SUS-motora
9.1
Tabela 6.2
Vrsta motora
Broj cikndara
Dvotaktni
deworotaktni
-
Tabela vrednosti kondenzatora
Vrednost C u pF
3000
4000
1
t,22
1,0
2
J
0,68
0,47
0,47
0,33
1
2,47
1,68
2
111
1,0
4
6
0,68
0,47
0,47
0,33
REGULATOR BRZINE OBRTAJA
MOTORA
napona,
s000
0,68
6000
0,68
8000
0,67
0,33
0,22
1,47
0,33
0,22
1,22
0,22
0,15
1,0
0,68
0,33
0,22
0,68
0,33
o.22
0,47
0,22
0.ls
koji mogu biti tranzistorski ili tiris-
torski. Na sl. 6.22 prikazana je
Jednosmerni motori imaju tu osobinu da im
se moze menjati
ia nnksimaltti broj obrtaja u minuti
broj obnaja (motor za Sivaiu
ma3inu, buSilicu, mikser, a kod automobila
brisadi stakla, ventilatori i dr.). To su motori sa
kolektrorima koji rade na principu uzajanrnog
delovanja dva magneta. Promena obrtaja ovih
motora nekad se vrSila predotporima, koji su bili
preglomazni i troSili anatnu kolidinu energije.
-
Danas se to dini pomoiu elektronskih regulatora
Sema jednog
regulatora sa tranzistorima.
Ovim uredajem reguliSe se broj obrtaja u
Sirokim granicanu, a da pri tom obrnri moment
ostane i dalje velik. Tranzistori Tr i Tz sadinjavaju multivibrator koji radi na oko 7 kHz. Potenciometrom PR menja se odnos signal -pauza
i
i Ro dovodi na izlazni
i regulator napona. Komplementarni
par tranzistora (Tg i T+) imaju zadatak da
preko otpornika Rs
pojacavaC
provedu obe poluperiode korisnog signala, kako
ne bi doSlo do pada napona.
3300p
l6v
2H3055 i'A
2N3704
2N3704
Sl.6.2t
94
-krut
regulatora bnine elektromonra
Signal sa kolektora vodi se naizlazpreko T5
vrSe kontrolu obrtaja prema
naponu na bazanu. Svaka promena napona ili struje u kolu emiter-baza odraZava se na napon i
r-
i To, koji zapravo i
';-'ll-' !r*J,,ooe
'- ullff ,^t,c
struju koja teee kroz kolo emiter-kolektor u
kojem se nalazi i motor. Semnavedenih tranzistora i dioda, sa istim uspehom, se mogu ugraditi
i poluprovodnici (proizvodi ih
na5a
RADt rSXt_.rut\
induslrija):
Tt, T2 i T: moguie je upotrebiti BC182m,
184,286, azaTq pogodan je BC2LZ,2l4,Zg7.
za
BANAN ICE
Ts moZe biti 8C286, a To proizvode i naSe tvornice pod istom oznakom (2N3055).
je ovaj uredaj gradetzamotore sa niskimnaponom (6-12 V), praktiinuprimenu ima
u automobilu: za motor brisaea stakla. ven-
E LEXTRO DE
51.6.23
Po3to
tilatora, grej aia, punipe za pranj e vetrobranskog
stakla i sl. Uredaj ugraditi u malu kutiju i ne
BCl07
i
-
Izgled sagradenog uredaja
eetiri LE-diode. Prikljueenjem
elektroda na pozitivan pol i tadku A operacionog
pojacavaca, kojije ovde vezan kaojednosmerni
i
zaboraviti da minus-vod treba poveiati-sa
pojaiavad,
ntasonl (Sasijom) automobila. Sa dva provodnika (1,5 mm) dovedemo pozitivan napon i sa
ugradenog osiguraia odvedemo ga do poiroSaca-elektromotora.
dok su slobodne, elektrode imaju potencijal
mase. Uzimanjem elektroda u ruke izvesna
MERAE SNAGE
Ovaj "merac snage" sastoii se iz
dve
elektronskog sklopa. Elektrode se
drZe u svakoj ruci po3edna, paako ihjace steZete
palice se LE-dioda viSeg stepena. tE-dioda ima
eetiri: prva oznacava rad uredaja, dmga slab
stisak, trecajak, a cetvrta izvanrednoiak stisak.
i
elektrode
Na sl. 6.23 vidi se izgled uredaja
sa
elektrodama i LE-diodama, ana sl. 6.22r4egova
jedno inegrisano kolo, vei poinati
operacioni pojaiavad sa 741, pet tranzistora
Sema. Ima
uzimanjem elektroda
izaziva se promena potencijala tadke
u ruke A. Naime,
struja prolazi kroz naSe telo, te potencijal tacke
A poraste. Ukoliko je stezanje elektroda jade,
utoliko raste i potencijal tadke A.
Porastom ovog potencijala javlja se i
povi5ena struja na izlazu pojadavaia. Ova
povi5ena struja otvara odredeni trarzistor, a
preko njega i odgovarajuiu LE-diodu. Jasnoje
da taeka D prva dolazi do potencijala i
ukljudivanja diode, a taeka G poslednja. Uredaj
se napaja naponom od 9 V iz baterije ili malog
ispravljaca sa dobro filtriranom strujom, kako
za integrisano kolo tako i za indikaciju napona.
Pri ukljudivanju uredaja
i
uzimanjem
elektroda u ruke (bez stiskanja) treba da se pali
prva dioda, a ako to nije sludaj (ili gori i bez
dodirivanja) treba podesiti uredaj potenciometrom Pr. Ovim bazdarenjem uredaj je
sprenxul za rad. Elektrode su napravljene od
aluminijumske cevi, preCnika 20 do 25 mm i
duzine oko 150 mm. Provodnici se zavrtrjem
priivrste za elektrode, a na drugom kraju se
snabdevaju banan-utikadima. Elektronika je
sme3tena na Stanpanu plodu i ugradena u
aluminijumsku kutiju.
R2
gri
IMITATOR KANARINCA
Poznati glas cvrdka, slawja, kanarinca, pa
riku lava
takode moZemo dobiti iz
eak
51.6.22
-Sema merala snage
i
-
elektronskih uredaja. Jedan takav uredaj
prikazan je na sl. 6.24.
95
Ako se uredaj koristi kao kucno zvono, treba
sagraditi mali ispravljae od 9 V/l A. Transfor-
mator za ispravljac uzeiemo
iz
postojeieg
zvona. Transformator za oscilator uzet je gotov,
izlazni, iz starih tranzistorskih prijenrnika (bez
ikakvih prepravki). Uz transformator koristili
ffi."
smo i mali zvucnik od 8 O iz istog prijenmika.
Oninia koji nenaju takav transformator,
preporudujemo da premotaju bilo koji, sa
povr5inom popretnog preseka I do 2 cm. Na
kalenr takvog transformatora najpre namotanlo
2'8C238
51.6.24
-
Sema elektonskog kanartnca sa dvu
tranzkloru
Uredaj ima dva tranzistora kojima je, putem
povratnih veza, ostvarena konrbinacija dva oscilatora. Prvi oscilator je sa povratnom vezonl
transformatora, a drugi je klasicni multiali - sa razlicitimodnosomsignal-pauza. Ton cvrkuta odreduje se elementima u
kolu povratne sprege transformatora (50 nF i
220 0). Ukoliko niste zadovoljni o,rkutom, a
trimerinu se ne moZe dobiti Zeljeni ton
zamenite ove elemente za niil frekvenciju
(dublji ton) vecim kondenzatorom (0,68 nF), a
iz
vibrator,
manjim (20 nF). Potencionretrom od 100
kO pode5avamo period ponavljanja oscilacija
za viSu
-
cvrkuta.
primami
- oscilatorni deo, i to 500 navojaka
motanih bifilamo (istovremeno dve zice) Zicom
0,35 do 0,40 mm, i 100 do 120 navojaka za
zvuenik Zicom 0,5 do 0,8 mm. Srednji izvod
trausfornatoraiini kraj jednog i pocetak drugog
namotaja. Pri ovom vezivanju paziti da se ne
uzme kraj i pocetak istog kalema.
Tranzistori su savremeni silicijumski NPN,
tipa BC238, ali sa istim uspehom radiie i svi
drugi od BCl07 do BC576. Ukoliko je napon
napajanja niZi ili vi5i od naznacenog (9 V),
regulisite ga otpornikom u kolu emitera od 1,5
kA. Zaizrad:u Stanrpane ploee koristite oprobani
metod: delove najpre rasporedite na kartonu,
zatim rrcrtajte veze, pa sve to prenesite na bakar-
llu
stranu bakropertinaksa. Ako gradite i
ispravljac, obezbedite mesto na istoj ploei za
diode i elektrolite.
ELEKTRONSKI KANARINAC
U seriji autonutskih maSina i uredaja kojima
upravlja elektronika nalazi se i nekoliko
zanimljivih uredaja koji imitiraju cvrkut ptica,
47nF
5t.6.25
96
-
Sema elektronskog kanurinca
51.6.26
-
,UlontaZna
zov Zivotinja, pa dak i covekov govor. Jedan
takav automat sa cvrkutom kanarhca prikazuje
st.6.26.
Automat se sastoji od tri multivibratora i iz-
laznog pojadavada. Sve je to smeSteno na Stampanu plotu ciju Semu prikazujemo na sl. 6.26.
Tranzistori Ts i To proizvode u svom oscilatoru
tpn od 1000 Hz. Sledeci oscilaror sa T: i T+
prekida ton u obliku cvrkuta. Oscilator sa Tt i
Tz razvlaei ton u pijuk, pa sve to zajedno daje
cvrkut kanarinca.
Uredaj se upotrebljava i umesto klasiinog
zvona, kao Spica za neku radio-emisiju, kao
zvucna kulisa u dramskim emisrjama i sl. On
ima sedam identienih trarzistora pNp tipa. bilo
AC, bilo BC (AC545, 550 ili 287 i sl. ;. Oioda
je
taekasta kao
BAl00
ili
1N4000.
Po izvrSenom lemljenju uredaj obiino
odmah proradi, a ako to nije sludaj
-proveriti
mesta lemljenja i polaritet kondenzatora,
tran-
zistora
i
diode. Ako niste zadovoljni
cvrkutom ", eksperimentiSite nnlo menj anj uCi
otpornike u kolu baza trarzistora, ili joS bolj-e
ugradite tri trimer-potenciometra u tii oscilator"
plota kanarinca
rashodovanih tranzistorskih radio-prijemnika i
nekoliko opomika koje moZemo smestiti i na
parie debljeg kartona (u nedostatku bakropertinaksa)
biie dovoljno da "ptiOica' zacvrkuie.
Pored jednostavnog izgleda i malog broja de-
-
lova, u uredaju irna oscilatora, multivibratora,
prekidada frekvencije i ispravljada. Transfornutor T3 sa R+ i Cf Oine osnovno oscilatomo
kolo koje osciluje na frekvenicji oko 1000 Hz.
Ovaj ton bi se iuo u zwdniku da na njega ne
deluje sprega Rs i Cz sa prinarom transformatora Tz. Ovo kolo menja frekvenciju oscilatora
u ritmu punjenja i praZnjenja kondenzatora Ca.
PoSto su u pitanju oscilatori naizmenidne
frekvenicje, ona se induktimo prenosi
i
na
sekundar transformatora Tz. Prekidadem K
menjamo reZim rada uredaja. Sve navedeno
napaja se strujom iz jednog prostog jednosmer-
nog ispravl.jaea za koji smo koristili transfornrator iz starog postojeceg zvona Q2Ol8 Y).
Ovako dobijena jednosmerna komponenta
filtrira se velikim kapacitetom kondenzatora Cr
-
\ola, pa iete njihovim pode5avanjem dobiti
zlrk "koga se nece postideti ni pravi kanarinci..
na
Uredaj treba ugraditi u odgovarajuiu kutiju
(drvenu ili plasticnu), koja Ce biti-i rezonat6r
malom zwiniku. Napajanje uredaja vrSi se sa
dve baterije od 4,5 V ili iz malog ispravljada.
ELEKTRONSKA PTICICA
Sa malo elemenata sagradiienro kuino zvono
koje ie pevati, a ne
zvoniti. pogledajte Semu
- dva transformatora
veza: jedan tranzistor,
iz
51.6.27
-
Semt clektronske pdtice
97
do 1000 pF. Ovaj kondenzator ina i drugu
ulogu: da se po prestanku dejstva na prekidae
(G) kondenzator postepeno prazni, Sto ima za
posledicu da "pticica' i dalje peva uz opadanje
frekvencije sve dok se kondenzator ne isprazni
(odnosno
- dok napon ne padne ispod praga
osetljivosti tranzistora).
Tranzistorje PNP tipa
-iedan od snaZnijih,
kao BDl35, ADl62 i slidni. Mali zvutnik iz
ranzistorskih pri-iemnika parje sa uzetim transformatorima. Kondenzator vezau paralelno
zrueniku popravlja boju tona i njegovom izmenom mozemo pode5avati boju tona prema Zelj enom ukusu . Zbo g razheitih poj aeanj a tranzi s tora moZe se desiti da ptieica "ne propeva" od
prve,
ili je ton jednolican. U
tom sluiaju
pokuSajte promenom otpomika R2, ili bolje
umesto njega stavite trimer-potenciometar 5 do
-
l0 kO i njime podesite uredaj na najprirodniji
cvrkut. Druga greSka u vezi sa tonom (nema ga)
moZe biti u pogreSnoj vezi transformatora T3.
Primar ovog transformatora motan je bifilarno,
pa se na podetku i kraju motanja javljaju po dva
fuaja. Za srednji izvod uzima se poietak jednog
zavrSetak dmgog namotaja. Po5to n ovonr
uredaju inn viSe oscilatora, menjajte malo konderzatore i otpore (koji inade nisu kriticni) pa
iete dobiti eitav "zooloSki vrt".
i
GENERATOR ZVUEMH EFEKATA
Kibernetika i automatika su sve bliZe naSim
svakodnevnim potrebama. Sve je viSe
elektronskih automata u domaiinstvu (bojleri,
pegle, peii, stednjaci, maSine za pranje i dr.), a
sada vei traZimo njihovu primenu i za signalizaciju i zabavu. Da bismo udovoljili va5im
Zeljama, evo jednog generatora mrzike koji
moZe da zameni klasicno zvono.
Iz Seme se vidi daje tojednostavan generator
tonovajedne oktave, rasporedenih po zelji ili u
obliku neke melodije. Jedno oscilatorno kolo
predstavljeno je integrisanim kolom SN7400.
Frekvencija ovog kola mo2e se menjati
trimer-potenciometrom od jednog kO. Ovom
promenom menja se i brzina tonova. Ovaj os-
cilator upravlja binarnim brojaiem sa integrisanim kolom SN7490. Na izlazinn brojaca
dobijamo binarne kombinacije od "0" do "9".
Ovo kolo svojint izlazima upravlja kolom
SN7442, koje binarne kombinacije pretvara u
I do 10.
IzlazllC SN7442 spojeni su preko l0 otpornika na bazu trauistora. Vrednosti ovih otpornika su razlieite i kreiu se od 12 do 150 kO
dekadne i analizira izlazeod
(prenu Zelj i graditelj a), j er
711?
51.6.28
98
-
Semt generatora zvutnih elekatn
se nj
ima menj
a
visina
t;
Or-
o4
or-)
oxl
eo
co
k
51.6.29
-
Montatna plota sa bakarisane strane
51.6.30
-
Raspored elenenatu nq Sasiii
tonova. Trimer-potenciometrom vrsi
se
pomeranje svih tonova navise ili nani2e. Tran:ittg_" izlaznom stepenu su komplemenrarni
NPN-PNP i nisu kritidni (BC286_287), a za
veiu snagu ADl6l-162, odnosno BDl35_
136. Zvuinik u ovom spoju mora imati veiu ot_
pornost 100 do 200 O. Ako takvih zvucnika
nemp,.le odustajte od gradnje: dobarje i obiian
I
zvudnik za samo 4 do g O, ali tada iemo
upotrebiti i izlazni transforamtor od nekog
starog trarzistorskog radio-prijemnika.
.Jadina
zrukaje sasvim dovoljna
za vecu pros_
toriju, pa mo2e zameniti na5e staro, klaiieno
S,oon
zvono. Zapogon se moZe upotrebiti baterija od
4,5 V , ali je bolje iskoristiti stari transformator
Q2O/8 V) i njemu dodati ispravljadki deo odjednog grec-ispravljaca i dva elektrolitska konden-
zatora od po 1000 pF. Izradu ispravljada
ueiniiete lakSom ako pogledate objaSnjenja i
Seme o ispravljaiima u V poglavlju. priti[om
montive
- za integrisana kola najbolje je imati
odgovarajuia podnoZja. Pored Seme rn slikama
su i montaZna ploda i ploda sa rasporedom
delova. Voditi raeuna da IC kola 74C0 i749one
zamenite, jer su ista na izgleA, a vrlo razlicita po
sastavu.
99
VII DEO
DETEKTORI
DETEKTOR METALNIH
PREDMETA
Vrlo desto snro u siruaciji da na zid treba
okaditi sliku, policu ili neki kuhinjski elemenat,
a ne anamo gde su stmjni vodovi ili vodovodne
cevi. Stolari pri upotrebi preradenog drveta
mogu otkriti zaostale eksere i tako zaStititi alat.
fa
.mnogim taknriienjima
(opStinska) taknidari
nrheg
ranga
ovim uredajem-otktvjiu
skrivene ("mine") metalne zetone.
.. Urgttaj se sastoji iz dva dela: prvo su os_
jedan u kolu baze, a dmgi u kolu kole_
cilatori
-
ktora. Oscilatori osciluju na istoj frekvenciji
(oko 100 kHz), te se njihove oscilacije uajamno poni5tavaju i LE-dioda nerna nikakve indikacije. PoSto su oba kalema na istom telu (feritna
antena l0xl00 mm) njihovim pribliZavanjem
metalnom predmetu dolazi do razde3avanja oscilatomih kola. Ova razlika od nekoliko stotina
herca dovoljnaje da pobudi izlazni stepen koji
ie to registrovati paljedem LE-diode.
Uredaj je na ploeici bakropertinaksa, veli.
dine plasti0ne kutije za saptur. Na plodir:i koja ie
obradena obidnim skalperom smestene su i tri
baterije od 1,5 V, vezane redno u kolo struje.
2r 84535
BCl07
R6
iry.:.r.j
r------
@(
51.7.1
-
Sema uredaja za otkrivanje metalnih
o
prefurcu
101
Ferima antena smeStena je na najnizem delu
kutije (vidi sliku), kako bi bila Sto bliZe metalu
koji treba da otkrije. Na njoj je namotano sa
jedne strane 80, a sa druge 50 navojaka tanke
izolovane
lice (0,20 mm). Ostali
delovi
rasporedeni su tako da nema ukr5tanja provodnika, narocito oscilatornih kola,jer bi povranra
sprega izazav ala nekontrolisano oscilovanj e.
Sa gomje strane vertikalno postavljene plodice postavljen je potenciometar sa prekidaient i
crvena LE-dioda. Diode izmedu oscilatora i po-
jacavada spredavaju prodor visokofrekventnih
struja ka pojadavaeu, a propuStaju samo koristan signal. Prikljucci za baterije napravljeni su
od belog lima i zaletovani na bakarnu plodicn
kojaje posebno obradena za tu svrhu.
Vrednosti ostalih delova date su na Semi, s
napomenom daje prvi tranzistor BF
ili BC NPN,
a tranzistori u pojadavaeu PNP tipa (AC550,
188K ili 8C287 i dr.). Ako je sve ispravno
spojeno, po ukljuienju baterija LE-dioda treba
odmah da zasvetli. Okretanjent potenciontetra
izjedtrazino mesto kada se LE-dioda gasi
nadavanjem oscilacija oba oscilatoma kola. Ako
sada uredaj nadnesemo iznad metalnih delova,
LE-dioda ie se upaliti i time staviti do znanja da
se tu nalazi nretalni predmet. Uredaj je toliko
osetljiv da nroZe otkriti i klanficu (spajalicu) u
ramu slike.
-
INDIKATOR PODESENE
TEMPERATURE
Indikatori granidnih vrednosti
sti sve se viSe
primenjrgu
u
ili
podeSeno-
savremenim
elektronskim uredajima. Svetleca dioda pokazr
je podesenu radio-stanicu, odreden napon stru-
je,
frekvencije, otkljueanu bravu, telefonski
poziv i dr. U tom mnoStvn indikatora evo i jednog koji igra znaeajnu ulogu u inkubatorina,
toplim lejanu i dmgim uredajima kod kojih je
granidna temperatura od bitnog znacajaza radni
ili Zivotni proces.
Jednostavan ureda; . prikazan ua sl. 7 .2poka-
5t.7.2
102
-
Sema indikatoru
granitne lemperature
ziuje zadat'U granidnu temperaturu. Kao senzor
temperature primenjen
je termistor.
Termistor
je opomik koji svoju otpomost menja promenom temperaftlre, a postavua se na mesto koje
Zelimo kontrolisati. Nije predviden da meri temperaturu, vei da konstatuje promenu odredene
(progranrirane) tenrperarure.
Indikacija je izvedena sa dve LE-diode'
Dvoja vrata integrisanog kola 7400 saeinjavaju
Snritovo kolo sa malim kasnjenjent, koje je
odredeno otpomikom od 18 O u delu pozitivne
povratne sprege. Treca vrata invertuju izlaz iz
Snitovog kola. I(ada je temperatura iznad
g ranicne vrednosti, otpornost termistora je snunjena, pa na ttlaat u Smitovo kolo vlada pozitivan napon koji naizlazudaje jediniciu, te ie
svetleti LE-dioda. Akoje temperatura ispod graniene (programirane), svi ulazi invernrju i pali
se druga LE-dioda (zelena). Temperatura pri ko-
joj
nastupa promena stanja podeSava se triner-potenciometrom od I kO. Tranzistor, zajedno
sa cener-diodom od 6,2 V, obezbeduju stabilan
napon za napajanje integrisanog kola. Za ove
svrlre preporucujemo BC286 iZF6,2.
Dioda u kolu prvih vrata moZe da bude bilo
silicijumska (BAl00). Termistor je u
koja
diska. Troja vrata
obliku Stapiia ili kapljice
pripadaju integrisanonr kolu SN7400 koje inu 4
NI kola. eetvrti ulaz nije iskoriSien, te ga treba
vezati za masu (da ne smeta), s tim da izlaz
aetvrtog kola ostane otvoren. Prvu kapiju eine
noZice I i 2, a treca je izlaz koja je vezana za
no2icn 4 i 5 (ulaz druge kapije). Sedma noZica
IC kola je ruNa, a 14. je pozitivan napon. Treca
kapija inn ulaz na noZicama 9 i 10, a izlaz je
noZicabroj 8. Napon zaovaj uredaj dobija se iz
ispravl.jaia ili akumulatora od 12 V. Ifuko uredaj
nile veii od kutije za Sibice, raspored delova
nece predstavljati teSkoiu. Za integrisano kolo
najboljeie imati odgovarajuie podnozje, a ako
moramo paziti da se pri lemljenju
toga nenu
-
-
-
IC kolo ne pregreje.
PRECIZNI INDIKATOR MVOA
SNIMANJA
Za nterenja nivoa pri snimanju audio ili video-signala (pogotovu kada su u pitanju sastavi
sa viSe instrumenata i pevaea), moramo podeSavati nivo prema nekom preciznom instrumenOvakvih instrumenata na savremenim
tu.
bazeninu, uredajima za pranje vetrobranskog
stakla na automobilima, uredajima za zalivanje
cveia i dr. Kao senzor za indikaciju sluzi NTC
(negativni temperaturni koeficijent) orpornik
Kl7, a moZe i bilo koji drugi sa otporom od 2,5
do l0 kO. Da bi indikacija bila brza, kroz NTC
otpomik propu5ta se stalna struja od 20 mA. Kao
osnov konstantne struje sluzi tranzistor Tl sa
diodont D r (tri vezane na red). Sa R2 se podeSava
stqia kratkog spoja (A i B) na 20 mA. ZaTt je
uzet BD136, jer se moZe direktno (izolovano)
montirati na kuiiSte kutije koja sluzi kao hlad-
25lr
8C173
ru!
8C173
51.7.3
-
njak.
Indikator nivoa snimanja
Pad napona na R1 pojadava se sa Tz
uredajima
miksetama ima za svaki kanal
posebno. hrdikator koji ovde prikazrdemo raden
je sadvostepenim naponskin pojaianjem, te dozvoljava prikljucenie i na sam izlaz korisnog signala. Naizmeniini signal se pojaeava I ispravlji,
a rezultujuia jednosmema struja pokazuie se instrumentom koji se nalazi u mosnom spoju ie_
tiri diode.
-
. PotroSnjajednosmerne stnue za rad uredaja
je samo nekoliko nrA
i dobla
se
direktno iz ure-
daja za koji se vr5i merenje. Osetljivost instrumenta regulise se poteuciometrom na ulazu, tako
da u odsustvu
korisnog signala iDstrunent ne po-
kazuje nikakvo skretanje. hidikatorje nalih dimeuija i moZe se smestiti u svaki kasetofon, pa
iak i u mikroracturar. pri povezivaqju instm-
menta obratite pazulu na polaritet: plus-pol instrumeuta dolazi na katode dioda, a minus_pol
na anode. Ako na instnimentn to nile obeleZeio,
pokuSajte da to urvrdite istroSenoni baterijom od
a
-
motora i dr. Sa nalim izmenama uredai se moZe
kori sti ti i za indikac ij u naprurj enosti r ezery oar a,
sijalice se pale ili
.ier kad voda potopi senzor
relej iskluei pumpu. U tom sludaju rreba samo
-
otpontik
Ra otkaditi sa kolektora Ta
i prikaeiti
ga na kolektor T+. Ostalo ostaje sve kako je na
Semi naznaceno.
Sve delove montiramo na bakro-pertinaks
ploiicu (sent R1 i Tr). Ploiicu treba ugraditi u
3X
1,5 v.
Pazite: instrument ima kalem od vrlo tanke
Zice i predviden je za stnuu od 100 mA. Tranzi-
lNi48
storiu uredaju su istog tipa (NpN) i mogu se bez
dnrgilr iznrena zameuiti sliinim (BC27g,236,
186 i dr.). Stampanu plocicu ntimo pritazati
zbog razlieitog prostora u uredajimar.i koje ie
instrument biti smesten. Ovdeje
iTq,
preko T5 pali se kontrolna lampa, a eventualno i
relej ako uredaj treba da ukljuii alarmno zvono,
elektromotor i sl. Dokje Rr dovoljno potopljen
u vodu, pad napona na njemuje veliki, pa su T2
i T+ provodni, a Ts blokiran. Ikda Rr ostane na
grele se, te T2 i T+ blokiraju, a Ts je
suvonl
provodan i srlalica se pali. Kondenzator Cr kratko spaja VF smenrje izazvane inrpulsima releja,
f2
BC252C
50m
8C108
2?K
e-
"arno,rapbn
nuti da diode u Grecovom spoju
mora.lu biti
uparene
kako bi most bio uravnote2en.
-
T5
BESKONTAKTNI-POKA ZIVAE
NIVOA TECNOSTI
0'uakav instntmelt moZe se uspe5no koristiti
za kontrolu koliiine vode
n akvarijumima,
5/,,7.4
-
Sema beskontaktnog indikatora
103
kutiju od aluminijuma, a na nju
strane preko izolatora od liskuna
sa unutraSnje
priivrstiti Tt.
NTC otpornik Rr zalemimo za dvoZilni izolovai stavimo u malu mesinganu cev
koju dobro zatopimo nekim vodootpornim lepkom. Ovako izgradena sonda postavi se u uredaj
koji treba kontrolisati. Sonda ne bi trebalo da
dodiruje zidove suda, jer bi moglo doii do
pogreSne indikacije. Trimerom se podesi zeljeni
momenat indikacije ili ukljueenosti. Sve vrednosti elemenata date su na Semi veza.
ni provodnik
SVETLO ZA BICIKL
Svetla na biciklu oduvek su predstavljala
problem
kako na njemu obezbediti trajno i
sigurno svetlo. Sa baterijanu je vrlo skttpo, a
desava se, ba5 kada nam svetlo treba, da su
baterije prazne. Dinamo koji nam obezbed{e
struju samo kada se vozimo takode ima viSe
nuna
svetlo je razlicitog interziteta (u zavisnosti od brzine). Na raskrsnicanta, kada treba da
smo videni od drugih uiesrika, nri moramo
stati, a svetla nema. Zato ovde prikazr{emo
senru uredaja koji automatski reguliSe da li ie
-
-
svetlo dolaziti
iz
dinama
ili
baterila. Ovim
uredajem je omoguieno da imamo pun s-iaj
sijalica bez obzira na to da li se i kojom brzinont
krecemo, ili pak da stojimo. Na ovaj naein vek
baterija
je
matno produZen, a sigumost tt
Prema tome, generator ie u elektridnom
smislu biti izolovan od baterija. Pretpostavimo
sada daje bicikl u pokretu i da generator proizvodi struju dovoljnog napona. Poauto je da
generatori za bicikl proizvode naizmenienu struju. Dioda Dr sada propu5ta pozitivnu poluperiodn, otvara tratzistor Tr i sgalice svetle, Ova
stnrja puni i kondenzator Ct preko diode Dz.
Kada napon na kondenzatoru dostigne vrednost
za O,6 Y niZu od napona baterija, tranzistor T3
biva zakocen, pa su tako baterije izolovane od
praZnlenja preko generatora. Pri promeni
napona sa generatora se vrsi obrnut proces.
Uredaj je, kao Sto se sa Seme vidi, jednostavurzagradnju i toliko malen da se ntoZe sntestiti u postojecu lampu na biciklu. Baterije
moZemo snestiti u taSnicu predvidenu za alat ili
plastienu kutiju (radi zaStite od vode). Spajanje
uredaja je vrlo jednostavno. Provodnik koji ide
diti.
od dinama vodimo direktno na uredaj, a iz
uredaja na postojecu instalaciju. Ne zaboravite
da nnstr vezete za ram bicikla, jer je to istovremeno i minus-pol struje. Umesto naznaeenih
tranzistora moZe se upotrebiti i komplementarni
par: BC286-8C287 ili BD8l-BD149, 135 ili
slicni (ovi poslednji mogu se upotrebiti i za Tt).
ELEKTRONSKI SEMAFOR
Sa semaforima se susreceno
dim izademo na
saobraiaju povecana.
ulicu. Oni upravlja-iu saobraiajem u velikom
Da vidimo kako radi nas uredaj. Preipostavimo da bicikl stoji i da nema napoua iz
dinana. Prekidad Pr je zatvoren, dioda Dr biie
gradu, pomaZu nam da bezbedno predemo ulicu,
inverzno polarisaru
i trauistor Tr neie provo-
uprar,ljaju Zeleznidkim saobracajen na velikim
udaljenostima (u novije vrene) gotovo potptulo
autonutski. Sa principont rada semafora upoz-
2l{3055
2
2N2102
N2905
{
100
RAM BICIKLA
5t.7.5
104
G
-
Sema elektonskog preklopnika za
bicikl
EN ERATOR
DINAMA I
nacemo se ako napravinro model sa sl. 7.6, koji
ima sve osobine pravog velikog semafora. Ovaj
model moZe se upotrebiti za obuku ucenika, da
upravlja modelima helemice
ili
7400
da se ugradi u
model raskrsnica.
Uredaj se sastoji od dva integrisana kola
SN7400 i SN7474 i tri tranzistora na izlazu koji
obezbeduju potreban napon i dovoljno struje za
paljenje sijalica. Integrisano kolo SN7400 je ietvorostruko dvoulazno NI kolo, dok je SN7474
dvostnrki flip-flop. Trimerom u prvom NI kolu
reguli5emo rad uredaja.
Na sl. 7.7 prikazana je 3tampana ploiica sa
rasporedom elemenata i izgledom integrisanih
7474
Tr -Ts
@
kola. Elenrenti su postavljeni sa goqie
(nebakarisane) strane. Ploeica za siialice
izradena je posebno da biste mogli sagraditi
pravi semafor. Pomocu izolovanih provodnika
spajaju se plotice kako je to na Semi i oznaceno
(1234). Uredaj se napaja jednom cetvrtastom
baterijom4,5 V (tip 3R12), ili malog ispravljaea
od 5 V/l A. Tranzistori su BC512, ali je bolje
uzetijaie (AC550, 188 ili BD135) za sijalice 3,5
V/ 0,3 A. Na semaforu treba ugraditi obojena
okca ili obojiiti same sijalice. Pri gradnji prvo
zalemite sve pasivne elemente, pa tek na kraiu
poluprovodnike.
Vrednosti elemenata elektronskog
semalora
do l0 kO Rz
I do2,2k0
- 4,7
- 330
Rs:
2,2kA
Cr
do 500 pF
ICr SN7400 ICz SN7474
Tr, T2, Ts AC550, 188,8C237 ili BDl35
Sve sastavne delove, ukljudujuii i montaZnu
Rr
Rr
51.7.7
-
Montabta ploAa sa rasporedom elemcnatl
zelena i zuta). Upotrebom ove Seme otpadaju
tranzistori. Ostali uslovi gradnje supotpuno isti.
plocu, moZete nabaviti u Radio-klubu "Nikola
Tesla" (Beograd, Timocka 18) ili u RO "Uradi
sam" (Veljka DugoSevica 16, PoZarevac).
Evo i pojednostavuene Seme istog senafora,
koji
umesto srjalica ima LE-diode (crvena,
Nr-Nr= lC 1
F.-F z =lC2
51.7.6
-
Sema elektronskog semafora
5t.7.8
-
Semt semaforu sa lhdiodom
10s
O 4lopF/)ov
----F-ir'o
O
mHiE] $t.
=ffi'qH-=
o
o
51.7.9
-
Montalna plotu semafora sa LE-tliodom
pururuiE svETLo
Svakako ste zapazili na mnogim reklamama,
priredbama, rok koncertima i dr. kako se svetlo
kreie po nizu sijalica i verovatno ste poZeleli da
i vi inute jedirn takav uredaj koji ie vam osvet-
liti
pozomicu
ili,
je vrlo jednostavan za gradnju blagodareii integrisanim kolima. Za ova kola najbolje
je inuti odgovarajuia podnoZja, jer se tako lako
uredaj
bar, novogodiSnju jelku.
su jedan takav uredaj i
Ucenici iz Vrbna izradili
ugradili ga u maketu aerodromske piste
-
nama
preporueujemo i vama.
Toje desetokanalni svetlosni modulator, sastavljen od oscilatora niske frekvencije (koju lako
moZemo menjati potenciometrom P), dekadnog
brgada (7490), dekodera (7442), upravljadkog i
tiristorskog dela za paljenje niza sijalica. Broj
se dopao, pa ga
mogu menjati i obezbediti od visoke temperature
lr.ola rade pri naponu
od 5 V, paje za uredaj dovcljno imati jedan mali
transfornutor za zvonce. Ispravljacke diode od
pri lernljenju. Integirisana
I A (ili odgovarajuii "Grec") obezbediie dovolno cnergije koja je stabilisana na 5 V sa ZN5, l.
Materijal za punrjuie svetlo
IC i
i
jedanaesta
itd. Ove mogu
-
biti
rasporedene u liniji, po knrZnici ili po obodu
prednjeg dela pozornice.
PoSto se radi sa sijalicama pod naponom (220
V), to montaZna ploia sa tiristorima mora biti
dobro izolovana. Prikljudna mesta su ostvarena
preko spojnica (klema),
a kolo
NE555
ili
SN555
-
Rr-27O
kO
- R10012:1kO
- 1000 pF
Cr
Cz
- 2,2 p,F
Dr do Da-diode I A
Rz
R:
struje je
osigurano odgovarajuiim prekidaiem.
LM555,
SN7490
SN7442
SN7404
SN7404
YZ5,l cener-dioda
BRX 64
tiristori
sijalica ograniden je samo snagom tiristora i nije
manji od 20. Sijalice se vezuju: prva i deseta,
druga
-
IC z
IC s
IC a
IC s
Sam
ELEKTRONSKI TAJMER ZA
KINO-KAMERU
51.7.10
106
-
Sema
putuja&g svetla
Snimanje pojava i procesa koji vremenski
dugo traju vrlo je naporan i nezanimljiv posao
(rast cveia, klijanje, razvice insekata i dr.). On
zahteva od kamernana stalno i dugo prisustvo
kako bi tokom odredenog vrenlena mogao
-
oZrr rn
KAMERT
f, HHH
o
51.7.11
Sumpana ploiu sa poloienim delovima
-
OZex KA KAMERI
'-9"9.9"9
,p'
&fi3
OBAVEZNA
PROY€RA
POLARITETA
NA I(AUERI
o
5t.7.12
-
Sumpano kolo sa uspruvnim delovima
napraviti Zeljeni snirnak, a kasnije se ceo proces,
koji je snirnn danima, prikaZe samo za nekoliko minuta. Da biste snimatelje oslobodili ovog
napomog posla, preporucujemo da sagradite
ovaj jednqstavan uredaj koji ie deZurati umesto
vas
i
prema programiranom vremenu izvr5iti
potrebna snimanja.
Uredaj je namenjenkamerama koje mogu da
snimaju sliku po sliku. Takve kamere imaju
bajonet-utidnicu za daljinski prekidad. Ovu
rc7
_1,
je izbor vremena od 15 do 25 sekundi.
1
F
o
(L
+
oi rx
L*
kolikije napon
na
njoj i koji
su
polovi na masi i
u centru. Stampane plocice date su u dve varijante
sa horizontalnim i vertikalnim postavljanjem elemenata. Ovako mali uredaj stvarno
neie zatueti mnogo vremena i prostora, a u radu
ce vam pruZiti posebno zadovoljstvo.
-
51.7,13
-
Semu tajmera za kameru
utiinicu iskoristili smo za naS uredaj, a da pri
tom nismo dirali u kameru. Autornt se sastqi
iz oscilatora sa Tr i T2 i programatora. potenciometrom se podesi vreme u koje uredaj treba
da ukljuei kameru. Ciklus se neprestanoponavlja sve dok ne izrucemo dtekizuitianice. Kamera pri tom treba da je na stativu i u svemu
pode5ena za snimanje (blenda, ekspozicij a, daljinar, zum).
Vremenski interval snimanja, kao i njegovo
trajanje, zavise od konderzatora Cr Ci. U
ovon sludaju sa Cr od I pF i Cz sa 47 pF nogui
i
108
po-
veianjem Cr taj razmak se moZe produziti. Ako
nam je potrebno po nekoliko snimaka odjednom, treba povecati kondenzator C2. Napon napajanja autorata dobija se direktno iz kamere
preko uticnice. Pre upotrebe utienice ispitati
Vrednosti delova prikazanih na Semi veza:
Rr-68kO
- 3,3 kO
Rs-lkO
R+
kf)
- 6,8
Rsl00O
Rz
- 27O
- 1pF
Cz-47 pF
Re
Cr
P-potenicometar2MCl
- BCl08 ili slidan (NPN)
Tz
8C237 ili 2N2904 (PNP)
Tr i Tz
VM DEO
IIVDIKATO RI
I TELEKO MANDE
INDIKATORI IZLAZNOG
SIGNALA
Mnogi kasetofoni, mikroraeunari, dekoderi,
radio-uredaji i dr. nemaju vizuelnu indikaciju za
jadinu i postojanje izlaz:nog signala. To stvara
posebne te5koie: pri snimanju na traku, da li
radunar prinn ili odaje signal, a uz to sam uredaj
sa vizuelnim indikatorom lepie izgleda. Jaeinu
izlaznog signala kod nunjih uredaja
instrument ne bi smeo da pokazuje
skretaqje). Montaine ploCicq su velidine 30x30
mm. Polja isecena skalperom na bakropertinaksu pokazuju jednostawost indikatora. Dioda ili
instrument postavljaju se na slobodno i prigodno nesto uredaja u koji indikator ugradujemo.
Instrumet je mali, anpermetar opsega do 100
signal
danas
prikazuju LE-diode poredane u redu, a kod veiih
uredaja tzv. lajt-Sou (to su sijalice veie snage).
Ukoliko Zelite da i vi sagradite takav uredaj
-
izvolite.
Na sl. 8.1je uredaj malih dimenzija koji se
moZe "udenuti" u svaki radio ili kasetofon, iz
kojeg dobija struju i signal za indikaciju.
Osobina ovih indikatora je da mere jednosmernu struju. Kako su govorni signali naizmenidna
struja, ona se mora najpre ispraviti diodom, a
nA,
-
dija je skala izbaZdarena u decibelinu.
tffi
Fffi"'"_.w
fiffim-
St, 8.2
-
Sema
indikawa
sa instrumentom
zatim pojadati i odvesti na indikatorsku diodu,
sijalicu ili instrument. Umesto diode, kao Sto je
naponenuto, za indikaciju se moze upotrebiti i
mali instrument koji je sastavni deo svakog
profesionalnog uredaja (miksete, diktafona,
pojacavada
direktno
u
i dr.). Instrument je baZdaren
decibelima. Trimeri sluZe za
podeSavanje poeemog stanja (kad uredaj ne dale
Sr.
8./
-
Semt indi*atora su LE-diodom
Sr. 8.3
-
Indikator sa viie LE-dioda
109
ka<lnestane struje. Ako prethodno nije sninljen
na kaseru, programje nepovratno izgubljen.
Sklop koji vam prikazujemo spreiava ovakve
nezgode. U principu, ovoje sklop 6 nikl-kadmijumskih baterija ( I ,2 V) spregnrtih u kolu za
napajanje. Dok god je napaianje uredno, ove
baterije se delimidno doprurjavaju i u slueaju
prekida autonutski prewimaju
rz dovoljan napon
napajanje
njegov rad. Ovaj
ruedaj nije klasiean purjae za te baterije, jer je
potrebno oko 50 easova rada da bi se ponovo
napunile. Struja punjenja preko ovog sklopaje
vrlo mala i sluZi samo za dopuujavanje kako
bi |aterije bile uvek spremne.
radunara
za
-
Prenu tome, ovaj sklop
je
stalno vezan
izniedu ispravljaca i radunara istim bajonet-dze-
kovina od 3,5 mm. Kao
Sto se moZe videti sa
Sene (sl. 8.5), kadaje napajanje nornulno struja
u racunar, jer je dioda Dt inverzno polarisana, a samo nuli deo te stmje
preko LE-diode ide na baterije radi dopurjavanja. LE-dioda svetli slabim sjajen kada su
baterije prure. U slueaju prekida elektriine struje automatski se nastavlja napajanje raeunara iz
baterija. Tom prilikom LE-dioda ne sija, Sto je
znak da nema napa.janja iz gradskc nue2e. Konnesmetano tece
+9V
+9V
Sl. 8.4
-
:Vontulna plota indikatora
NeSto veii uredaj z4 indikaciju sa pet LE-dioda koje se pale po redu (prema jaeini signala)
prikazanje na sl. 8.3. Ovakav uredaj se uaziva
joS i VU-metar. Njega ste vec svakako videli na
savremenim kasetofonima stereo-uredajima
(LE- diode trepere u ritnru jaiine signala).
Uredaj je slidan prethodnom, samo je pioiiren
ov
i
sa jo5 eetiri diode
sa
S/. 8.5
tranzistorima. Diodom Dr
-
ov
Sema uredaja zu zastitu
progruna
rulunara
signal se ispravlja i dovodi na prvi trarzistor. Sa
emitera ovog tranzistora uzima se signal za
sledece
kolo, i tako, redom, za svih pei dioda.
Uredaj se postavlja na jednostavno obradenu
ploeicu sa diodama u jednom redu ili krugu
(prema mogucnostima ugradnje).
CUVAN PROGRAMA RAEUNARA
Ako nestane struje ili se slueajno izvude
udkae iz utienice, mikoradunar ce odmah izgubiti program. Mikroradunari inraju w. Zivu
memoriju, koja ima fu naviku da sve "zaboravi"
110
S/. 8.6
-
Raspored elemenata na univenalnoj
ploti
deuatori Cr i Cz sluze za izravnavanje napona
nronentu prelaza sa jednog na dmgo
u
napajanie.
Uredaj
je
sagraden na maloj uriverzalnoj
plodi, a bateri.ie sn sneStene u odgovarajuci plastiini nosae (kakav se upotrebljava za trarzistorske uredaje). Sve skupaje ugradeno u plasticnu
kutiju, sa jednim 2enskim i jednim mu5kim
d2ekom, tako da se ratrurar moZe upotrebiti sa i
bez na5eg uredaja. Da bi se proverilo dejstvo
ovog sklopa, dovoljnoje izvuci utikai izntreZe,
pa ako racrurar radi bez ikakvih promena i kada
utikai vratimo u utiinicu
uredaj je sprenun
-
za upotrebu.
komutator promenlj ive udestanosti za desno-levo, te se njime mogu igrati razne igre bez haba-
nja kao Sto je to sludaj kod
mehanickog
dZojstika. Imaoci raeunara znaju da su konektori
za raeunar devetopolni, trapezastog oblika (vidi
sliku). Mi smo za na5 dzojstik iskoristili osam
noZica. Pokreti rueke spajaju zajeduieku noZicu
sa nekom od ostalih za
gorc, dole, levo,
I i paljba 2. To su obiini kontakti cija otpomost ne prelazi 400 O. Kontakti sn
ovako rasporedeni: l-gore, 2-dole, 3-levo,
-
desno, paljba
4-desno, S-nije spojen, 6-paljba l, 7paljba2 (na dr5ci). Osam i devet je predvideno
za dmgi dzojstik, za drugog igraca.
Uredaj se ukljueuje na konektor za mikSpisak delova:
roraeruur predviden za dzojstik
Rr-Rz:470Q
D1- 1N4001 (ili sliena)
Dz
Ct
-
LE-dioda crvena (5 mm)
O,22 pF, Cz
-, 2200 pF
ELEKTRONSKI DZOJSTIK
Ovaj mali i jednostavni uredaj ima dve pred-
nosti: zlutno je jeftiniji od mehanidkog i moZe
se prikljudrti na sve vrsre raiurara. DZojstik ima
ili
preko inter-
fejsa. Neki radturari (Spektnun, Galaksija)
zahtevaju poseban interfejs za prikljueak
dzojstika. Na interfejsu ili raiuranr su Zenski
konektori, a to znaei
- na dZojstiku treba daje
muSki. Ovaj konektor povezati sa osan liclastih izolovanih provodnika, uvudenih u luZir sa
uredajem prenra datoj Semi. Na poloZaju
ttkljuCeno aparat se sa dva tastera i potenciometrom aktivira. Ovaj potenciometar menja
rrdestanost oscilatora u opsegu od 2 do 2O Hz, a
Zndganje LE-diode oznacava brzinu. Pritiskonr
na levi taster simulira se brza altemativa desno-
r!2Kt
t--J-, .-{v*
lnKtJ KAVUNAn
MIKRO
RACUNAR
Jt
t
(MUgKr)
(uuSrt 11
J2(uu3rr;1
-I
=
J2
-
H
|
Ne
I
1 coae
o--o-------o 2 DoLE
Rt
3 LEVO
\
P
4 oEsNo
Dt
5 (Ncl
ooo
Pr
lPr
(++)
6 PALJ BA I
P2
PALJBA o-------e--o Tprltgaz
I
zaJEDN
9
zrreoxrixr
I
rixr
2
G;3
. 5)
u__ry
fs-.-;;
crl
(400r
)
cr2 (10r6
St, 8.7
-
)
wr-/
'
I
ZENSXI
O
KONEXTO
R
vu5 xr
KONEXIOf
Sema elektronskog "dZojstiku"
111
l-r
l-t
hrl
oIi
G3
D4
Fl
6
6
F27
, oYtnor,
+I
t
ffit
. ...ir
I
;-"J*.r,
I
T.tr.*!d,ra
"ii+J:l
$r"!+#*,+$P3:1tr-
eslJji
{r:ttk-#:#rfF,rt:
lry
:t
€
mA
:
i*!*, :[email protected]+i{Fc-:sij* -:
,,irii:ilh--.qdsiF*4ffi*l_l
'' :ite#sq:l$1r.1r:!€.ilt 1l
:i"
r,
.+,ll+arw"lr4sffiill:F!
q
l'
,'U
,,
.i. ::
+"'
S/. 8.8
-
Stampanu
-levo. Napajanje uredaja vrSi se iz male baterije
od 9 V, ugradene u piastidnu kutiju dZojstika.
A sada da vidimo kako radi dzojstik. Integrisano kolo 4001 sa dve NOR kapije radi kao
oscilator. Dmgo integris:uro kolo 4016 sadrZi
eetiri analogna prekidada. ifuda.iedan od prekidai,: dcbije komaldni napon (logicko 1), on
plota "dtojstika"
provodan. IQprja D vr5i inverziju aetvrtastog
signala iz oscilatora i pobuduje jedan od prekidaca. Preporueujemo da se aparat smesti u odgovarajuiu kutilu. Tasteri Pi i Pz su sa gomje
strane. Prekidae K1, LE-dioda i osovina poten-
-je
ciometra su sa prednjc strane, a gaitan
(osmo2ilni) sa konektorom je sa zadnje strane.
Vrednosti delova sa Senie
- potencionrctar 470 kf,) do I M()
Rr:56kO,R::lkO
Pr
Ploeica Stampanog kola, tasteri. obicni,
IPr i
S/. 8.9
112
- I*led sorovog uredaju
IPz
dvostruki prekidai (kip5alter)
Konektor devetopolni, trapezast
IC SN400i i SN4016, Ci:470 pF
K
-
dobar). Stampano kolo
INTERFEJS ZA TELEGRAFIJU
Poznatoje da elektronski rairurari za vezu
sa
spoljnim svetonl moraju imati dodatne uredaje
za prilagodar,'an1e (ilrterfejs). Jedan od takvih
jednostavni-jih uredaja prikazan je na sl. 8.10 i
sluzi za dohiianle lvforzeovih znakova iz
rlcuta-
ra. Zvucni signal koji daje program pobudice
relej za vreme trajauja signala, a poznato je da
se u telegrafiji crra racrna kao tri taike. Ovaj
ruredaj mo2e se upotrebiti i za upravljanje nra
kojiru servo-uredajinu (potrebal je samo odgovarajuii program).
Elektronsko kolo sastoji se iz dva integrisana
kcla 741. jednog trat)zistora i minijaturnog
releja, tzv. rid-relej. Napajanle se vrSi sa dvc
bateriie od 9 V. Prvo kolo 20 puta pojaiava rilazni signal, dioda Dr ga demoduliSe u jednosmerni inrpuls, a dmgo kolo radi kao detektor
osetllivosti iiji je ref'erentni napon 0,7 V. eim
rlapolr na Cz prekoraei ovu vrednost, izlaz iz
oi'og kola biie + 8 V i tada se pali crvena LE-dioda. U odsustr,r.t korisnog signala napon lla
ovoi taakije
8 V. Pozitivan napon polarizuje
tranzistor ko.jim se pobuduje
relej.
Da se podsetinro: upaljena D4 znac'i da uredaj
pozitivan sigrul.
ovonl inte rfeisu
inu
uporeden
je malih dimenzija
(57x57 mm). LE-diodi ne treba skracivati no2ice
U
je REED-relej u Dll--kuii5tu sa 14
rozica (i svalii dmgi sa brzim kortakrinu bio bi
kako bi mogla da se vidi iz kutije, koja moZe
biti od plastike ili aluminijuma. Na prednjent
delu kutije nalzi se prekidac K1, a na zadnjem
je otvor za prolaz oklopljenog kabla na
ctien je kraju bajonet-dzek (dzek kakav je na
raeunaru) kojim se uredaj povezuje sa raeruradelu
ront,
Kontakti releja izvedeni su na DIN prikljuenici za zvucnike. lzuzev greSke u gradqji, noZe
desiti da interfejs ne funkcioniSe ako raiurar
nnli izlaztai rlapon. U tom slueaju biie dovoljno da poveiate pojaeanje prvog integrisanog
kola tako Sto iete povecati vrednost Ro Cak do
se
daje
dvostruke vrednosti. Program je stvar nrikrorairnara i njegovog korisnika i sastoji se u
davarilu pojedinim slovima lu tastaturi odgovara3uii Morzeov kod.
Spisali delova za interfejs:
ICr i ICz
operacioni pojaeavae 741. Tr
2N1711 (ili sliian)
D l , D2, D:
nu koje signalne ili ispravljaeke diode (BAl00)
D+
LE-dioda, cnena, 5 mm
-
-
-
- elektrolit 10 pFi l0 Y, Cz
pFi 10 V
Cr
470
*ffi-e
r-l
J E"'---*
I
St. 8.10
-
€- €+V-
Tl
zHtztt
Sema "interfejsa,, za ratunare
I1_l
na uredaj radi odredivanja nekog broja unapred
(garantovano "po3tena igra"). Rulet se sastoji od
tri
integrisana
kola SN7400, SN7493, i
SN74154. Zahvaljujuii visokom stepenu integracije ovih kola, Sema gradnie je vrlo jednostavna. A sada i nekoliko reei onaeinu rada naSeg
uredaja.
Taster St preko vrata Nt upravlja radom oscilatora koji saiinjavaju vrata N2, N: i N+, kon-
derzator Cr
i
otpornik Rz. Dok
je
taster
zatvoren, omogucen je rad oscilatora eiii inpulsi stiZn na ulaz cetvorobitnog binantog brojaia
ICz
SN7493. lzlazi iz brojaca upravljaju radonr eetvorobinrog dekodera iC: SN74 I 54brzinom od 1000 Hz. Po otpu5tanju tastera ostaje da
svetli samo jedna dioda, ier je oscilator prestao
da radi. Sva integrisana kola su t dual in line
pljosnatom kuii5tu. Brojevi noZica oznaceni su
-
-
na Semi veza pocev sa desne strane, kad gledanto
IC kolo odozgo, sa ruarkerom(udubljenjen) okreuntim k sebi.
Pri izradi plodice voditi raiura o razmaku
S/. 8.1/
Rr
-
Snmpanu plotu i raspored elemenura
kutiiu lepe spoljaSnosti
kO, Rz
Rl 2,2 kO,
- 47 kA,
- 820
12 kO, Ro
kO, Rz
-l
kO, Rs
10 kQ, RM
REED-relej
-
bakamih provodnika izmedu no2ica integrisanih
kola (l mn). Ova-j razmak je vrlo nuli, pa predstavlja posebnu pote5kocu pri lemljenju. Ovo
tupozorenje nije suviSno, jer ne treba zaborar,iti
da su poluprovodnici najbrZi osiguraci, da su
osetljivi na visokn temperaniru, stmjni udar i
nehanieka o5teienja. Napon napajanja-ie 4,5 V
(edna cetvrtasta baterga). Rulet se ugradi u
15
R+-Rs:
-
sa
vidljivim rasporedom
LE-dioda, prekidaeem za ukljudivanje ureda-ja i
konundom start-stop.
-
ELEKTRONSKI RULET
Poznata hazardna igra mlet sa vrte5kont i
kockicom, videna bar na filmovima ako ne i u
kockarnicann, sada je elektronski uredal. Nai
rulet se takode zavrti brzim paljenjem svih 16
LE-diorja, rasporedenih u krug ili na vecoj tabli,
sajasno oznacenim broievima ili simbolinu (kao
na pravom rulenr). Iskljueenjem prekidaea S1
brzina kretanja svetlecih dioda se postepeno
dok ue ost:ure upaljena samo jedna
dobitak.
S obzirom na to da je u pitanju autonatski
brojai i elektronski dekoder, nenoguceje uticati
snunjuje
dioda
114
-
-
123a96?
sN
23as
7400
sN 7493
A B C O GzGr 15 14 13
l2
t
t0
2 3 1
I
6 7
8 I
7 I 9 r0tr12
127t56
sN 74t54
Sl. 8.12
-
Izgled integrisanih kofu za rulet
+5V
R3
t00
l0v
P
T
I l.:
:
'tl I'
qt
I
2
0
lD6
i.al r 't
12
DI
24
)11
)2
t20
c2
los
n
I
fI
lu1
Elt It.: 7;! E-l
I'l:
'tu
tA
{ tr
- fi
lort
t
lodT
orrl
rc3
71t51
t2
ABCD
l8 r9
23 22
+5V
2
20
+5v
oJp
Cl
I
Dt!
)13
4ls 16 7 s lg lro rt Irr t1 r5 l6 t7
I Z 3 4 S 6 7 I 9 l0 tl t2 l3l4 15
3
5l
IK
NI
t)
lJ'-
--i
9 I It
A BC D
r lr2
tc2
193
N4
7
2
3
t0
sr
1K
S/. 8.13
-
Sema elektronskog
"ruletu"
ni
koji
treba da sagradimo je
ispravljac sa spoljnim kosnndana.
Potreban nraterijal:
deo uredaja
Rr-Rz-lkO
R:-220O
Ct
FF/ l0 V
- 0,1
100 pFi 10 V
Dr do Dio
- LE-diode raznih boja
Sr
minijatumi taster
ICr SN7400 ICz SN7493
IC:
- SN74154
Cz
ELEKTRONSKI EESOVNM
Otkako je naSa rndustrija poeela da proizvodi
sa[re module, izgradnja elektronskog casovnika
postala je dostupna i amaterima, pa smo je zato
i mi uvrstili u uredaje sa automatskim uprav-
Sema takvog ispravljada prikazana je na sl.
8.14. On se sastoji iz malog transformatora
220112 V i ispravljaia u grec-spoju, koji Cine
cetiri diode 1N4002 (ili slicne) od I do 3 A.
Ispravljeni napon vodi na modul preko malih
tastera (za gmbo i fino namestanje vremena, za
pode5avanje i iskljuiivanje alarma i dr.). Broj
ovih tastera zavisi od nanene casovnika i najnaqje ih je 2, a najvise 6 (mi smo u na5im
uredajima upotrebili 4). Na modulu'ima 15
prikljudnih nesta,
pa zato i na
treba obezbediti 15
modula
dvonih
plodici ispravljada
taaaka. Veza izmedu
i ispravljaea ostvarena je tankim izolo-
ljanjem. Satni nodul CM-35-E je eetvorocifreni, potpuno autonultizovan modul, kome
vanin provodnicina u viSe boja. Satni modul
inra i alarnmi pobudni izlaz od 0,5 mA, a to je
dovoljno za otvaranje dodatnog tranzistora
(BC286 i sl.) u dijem se kolu kolektora moZe
treba dodati spoljne komande i nestabilizovuri
izvor napajanja 12Y i
satje sprenxn zarad.
Satni nrodul, pored pokazivanjalainog vremena, sadrZi progranrirano vreme alarma, duZine
alarma, ponavljanje, tzv. "dremanje", sa komandama za brzo i sporo (fino) namestanje. Drugi
ugraditi relei PRI5E ("Iskra") kojim se ukljueuje radio, TV, sirena i sliini uredaji.
Name5talje vremena i alarnn vrii se na
sledeci nacin. Pritiskomna taster Tr vrsi sc hrzo
-
nalaziti nula alarnna sirena, elektronski slavuj,
kanarinac ili cvrdak. Za jate potroSace moZe se
115
BC286
CM35E-satni
Tr
R3
o1L
l.-.-
modul
transformator 220I12V
-
LOGIEKA
Ovo
ll
Sl. 8.14
-
Sema
kpavljula za sahi modul
nameStanje vrenrena. U sekundi se obrce 50
brojki. Tasterom Tz nrinuti idu 50 puta sporije,
te se vreme moZe fino podesiti. Na pritisak
tastera T3 ocitava se vreme alarma. Ono se
podeSava tako da se taster Ts drZi pritisnut, a
vreme alarna podeSava tasterima Tr Tz.
Ukljueen alarm moZe se zaustaviti i pre isteka
i
vrenena na koje
je
- pritiskom na
elektronski easovnik
mozemo koristiti kao zidni ili stoni easovnik
(ugradnjom u odgovarajucu kutiju). U novije
vreme ugradt{e se u TV aparate, video-rikordere Hi-fi radio-uredaje i dr.
podeSen
Tq. Digitalni
taster
Spisak nuterijala:
koristan aparal za svakog
elektronidara, pogotovu ako radi sa integrisanim
kolinu. Ovim uredajem se mogu utvrditi logidka
stanja na noZicama integrisanih kola za vreme
njihovog rada, a mogu se proizvoditi i sopstvene
oscilacije od nekoliko herca, jer uredaj poseduje
svcrj astabilni multivibrator.
Oyaj nultivibrator cine invertori NE+ i NEs
sa pripadajuiim kondenzatorima Cr i Cz. Integrisano kolo SN7404 inn Sest invertora, od
kojih smo mi upotrebili 5, i to: dve NEr i NEz
za logidku sondu, a NEr kao stepen za odvajanje
kako bi opterecenje ispitnog Siljka sonde Sto
manje uticalo na rad multivibratora. Ugradene
LE-diode inuju sledeie anadenje: Dr svetli kada
ispitni n Siljkom dotaknemo noZicu integrisanog
kola koja je pod naponom (logidko 1), Dz ce
svetleti akoje na noZici 0 (nenu napona), a D3
treperi ako smo prekidacem ukljuiili nultivibrator.
Sonda se napaja strujom
iz baterije 4,5 V.
Gradena je na uskoj plocici kako bi mogla da se
ugradi u kuiiSte debelog flonastera. Na donjem
vrhu sorde je pipalica od komada bakarne Zice
1,5 mm (A). Ugradeno integrisano kolo je iz
fanilije 7400 u pozlutom (dual in /rire) pljosnatom plastiinom kuciStu sa l4 iz.voda
rasporedenihprenu sl. 8.16. Po5to ispitni Siliak
ni-ie od sonde odvojen konderuatorom, to se
njinrc mogu ispitivati sanro integrisana kola, ali
rue
Rr
je vrlo
SOND.A,
i
ostali poluprovodnici. Diode postaviti na
100 Oi2 W
100 Qi0,5 W
- 4 do 1,7 nr0/0,25 W
c - 100 pFi25 v
Dt-Ds - 1N4002
Rz
Rs
LK
tll!
/
:,T
,nl
,:I :t:t El
.S/. ,9. 15
-
Izgled satnog modula Ell35
Sl. 8.16
-
Sema
logilke sonde
ovog signala koristi se takode vrlojednostavan
(sl. 8.2a) koji prinljeni signal
pojadava i ukopiava servo-uredaj (relej, elektro-
prijemnik
motor, krmu i sl.).
Drugi predajnik je kontrolisan kvarc-kristalom, te muje frekvencija stabilnija i pri duZem
radu, Sto kod prethodnog nije sludaj. Kalemovi
r?34567
Sl. 8.17
- Integrisuno kolo 5N7404
Sasiju tako da se na probuSenim otvorima kutije
jasno mogu uoeiti njihova svetla.
Spisak nuterijala
-220 Q
Rr-330O
R+iRs-4,7dL
prekidae
- nrinijarumi
Cr i Cz
100 pF/16 do 25V
IC
SN7404 ili NE7404
P
-
-
se na
sa feritnim jezgrima
potrebljava eetvrttalasna antena. Kako je
navedena frekvencija oko I I m, to bi (idealno)
antena trebalo da ima oko 2,60 m, a to je za
preuosne uredaje mnogo, pa se zato vestadki
Rr i Rz
Dl, D2, D:
predajnike motaju
plastienim telima
i obidno
imaju 9 do l0 qravojaka lakom izolovane Zice
(0,6 do 0,8 mm'). Frekvencija na kojoj je dozvoljen rad oviir uredaja je 27 MHz (27,120
MHz) sa snagom ne veiom od I W. Kalemovi
koji sluze za veStadko prodMenje antene imaju
isto jezgro, ali neSto vi5e navojaka
-u zavisnosti od duzine upotrebljene antene. Najdesie se uza ove
prrcnika l0 mm
skraiuje dojedne desetine, s tim da se dodaurim
kalenompodesi
kalenom
podesi rezonancija.
rezonanciia.
ANT
LE-diode (5 mm)
TELEKOMANDNI PREDAJNICI
Postoji miSljenje da se telekomandni uredaji
ne mogu graditi anuterski, jer moraju biti vrlo
malih dimenzija, da su laki, sigurni u radu i da
imaju donret do 2-3 km. Zbog sve veiih zahteva poieialog bro1a t<cnrairOi oui ureda.li
moraju biti viSekanalni- postoje fabriiki uredaji
koji isprur.iavaju sve navedene uslove, ali to ie
i
znaei da ih i amaterski ne mogu ispuniti bar
delimieno.
Telekonrandni uredaji sastoje se iz predai_
nog- upravljadkog i priiemnog izvrsrrlog ;6moguinostima izvr5aianja
-Prema
naredbi, telekomandni uredali se dele najedno_
karulne (single chonel radioiontot) i viSekana_
lne Qnulti clnnel radio konirol). Jednokanalni
uredaji primenjuju se za upravljanje prostimjed_
-sa
htl".
nosmernim procesirn
S/. 8./8
-
Sl. E.I9
- *nw predajnika sa krisrslom
Sema predajanika bez krisada
-
ili uredaJifiia
sisteriom
"lorak po korak". Oni sujediostavni za
nju, ne-zarllevaju- mnogo niterijala,
grad_
. po,riA-i
su u radu. N.u:J. S. 18 prikazana su dva predajni_
ka za nemodulisani kod-signal. prvi je',,hartiej "
oscilatorbez kristala. Doniet muje njkohko st6_
tina nrctara. Ima samo impuls viokofrekv;;ote
struje (radio-talas) bez modulaci.le. Za prijem
117
Ako posedujemo DlP-metar
ili
prost merae
polj a, podeSavanj e j e j ednostavno, a ako toga ne -
nu
se pode5avanje izvodi pomocu pri- onda
jemnog
dela na najjadi prijem. Kod dmgog
PREKIDAd
NAPAJAN'A
XO MANDNO
PR I KLJ UEAK
PREO. PETLJE
DUGME
prijemnika ugraden je i instrunrent za kontrolu
izboja. Na kalem se domota 5 navojaka preko
postojeieg kalema i poveZe na naiin prikazan na
L- LEVO
D-OEsNO
Semi. Dioda u ovom kolu igra ulogu ispravljada.
TELEKOMANDNI PREDAJNIK SA
IMPULSNOM KOMANDOM
U nizu telekomandnih predajnika evo i jednog zablisko polje i impulsnu komandu. Predaj-
nik'moZe upravljati modelinra: napred-nazad,
levo-desno ili ukljudeno-iskljuceno preko servo-
NAPAJAN'E
r2V
Sl, 8.21
Igled
-
sagrudenog uredaia
simetrija bazne struje tranzistora
u
multi-
vibratoru. Predajnik radi u ogranicenom prostoru petlje-antene. Predajna petlja ntje niSta
drugo do krug preinika od2-3 m, opasan sa tri
-mehanizanu. Proporcionalna komanda znati
da ce krma (elektromotor) pratiti okretanje
nayoja izolovanog provodnika O,75 mm
potenciometra. Dakle, u isto vreme sa pokretanjem potenciometra pomera se i sen'o-uredaj
(krma). Uredaj se sastoji iz dva dela: predajnika
sa predajnom petljom (oscilator na 12,5 kHz) i
multivibratora u mosnom spoju preko potenciometra od l0 kO. Na tranzistor 8D234 dolazi
impuls u zavisnosti od odnosa S/P (signal-pauza). Elektromotor u servo-uredaju okretaie se u
jednom smenr akoje odnos S/P veci odiedinice,
a na drugu stranu ako je taj odnos nunji od
kojoj su komande: prekidac za ukljudivanje
jedinice.
Na sl. 8.20 prikazana je elektridna Sema sa
koje se lako moZe uociti rad predajnika. Potenmenja se
cionretrom P menja se odnos SiP
-
+y,
8D231
I
I
PREOAJNA
|
PEILJA
------
_llet
;b;z'',m
zNozooijr!,
2X
BCt07
BCi07
TO.IE
Y. 8.20
118
-
2
T0-126
2(2
uredaja, potenciometar za levo-desno, napred-nazad. Sa zadnje strane su buksne za prikljueak
antene-petue. Izgld gotovog predajnika
prikazan je na sl. 8.21. Vrednosti elemenata
prikazale su na Semi veza.
TELEKOMANDNI PREDAJNIK SA
MODULATOROM
SloZeniji predajnici za telekomandu imaju po
pravilu modulisan signal sa jednim
2r,r6260
T0- 66
Telekomtndni predajnik sa impulsnim
komandana
ili
viSe
kanala. Oscilacije su uvek kontrolisane kvarc-
kristalom (radi stabilnosti frekvencije). Imaju
dodatno visokofrekventno pojacanje na ulazu i
tzv. Pl-filtar na izlazu kojim se obezbeduje izlaz
samo odabrane talasne duZine. Modulatori u
ovim uredajinn proizvode snaZan ton govorne
frekvencije (multivibratori). Ovaj signal se utiskule u radio-talas koji ga penosi do prijemnika
(modulacija). Modulatori mogu biti sa jednom
ili viSe razliditih frekvencija zajedan ili vi5e kakomandi. Frekvencija modulatora se jednala
nom podesi,
a
prenu njoj
i
karuli
na
prijemnicima.cima Podeiava:rje visine tona u
multivibratoru vrSi se potenciometrima u kolu
baza tranzistora.
Visokofrekventna prigusnica
BCl07
0
(telefonski). Predajnik se ugraduje u kutiju na
kojom
se
povezuje modulator sa predajnikom inia oko 30
navoja lalionr izolovane Zice (0,5 nm) na plas-
tidnom telu sa feritnini jezgrom, kakvo se inaie
upotretrUava
i u klasiinim
radio-pri_iemnicima.
Tranzistori u predajniku su NPN tipa (BC I ft7 i
a Lz 3 do 4 navoja preko prvog. Debljina Zice
noZe biti 0,5 do 0,8 mm. Uredaj je prediden za
dvakanala, jer iz modulatora moZemo dobiti dve
visine tona. Kristal kvarca za ovu frekvenciju
proizvodi radna organizacija "Pupill", pa
se
moZe nabaviti po prisrupaenoj ceni.
JEDNOSTAVM PRIJEMNIK ZA
TELEKOMANDU
Zajednokanalne predajnike sa ili bez kristala
Sl. 8.22
-
Sema telekomandnog predajnika sa
modulatorom
Bq?8_O ili sliini, a u modulatoru pNp tipa:
AC550, 188, BC287 i dr.
Predajnik se montira u metalnu kutiju na kojoj
se
nalaze komande i buksna za antenu. Napajanje
se sa tri pljosnate Oaieriie
ylgq13 strujon vrSi
(3R12) od 4,5 V.
Snaga ovakv,og predajnika noZe da dostigne i
par stotina milivata,
Sto
je uprkos gubicima koji
s€ nlogu u anuterskoj gradnli oeekivati sasvinr
doroljno za siguran rad i upiavljanje modelinra
u krugu preinika
i do l0O0 -.
S"e vrednosti
delova prikazane su na Seni veza, s napomenom
da kalemovi ne snrcju biti preblizu jerJan drugonr
(da ne bi doSlo do nekbntrolisanog ,unr6or_
cilovanj_a). Antena je Stap duzine ofo 1,3 n.
Kalend Lr i Lz su na istomlelu (precnika ld nrm)
sa
feritnim iezgrom, s tim sto L, inu 9 navoja.
dovoljan je prijemnik prikazan na sl. 8.24.
Prijenurik mora da radi na istoj talasnoj duZini
(ista frekvencija) na kojoj predajnik emituje
konnndni signal. Prijemnik (kao Sto se vidi na
slici) ima ugraden relej, pa se preko njega mogu
ukopiavati razni servo-uredaji: radio-alarm,
srjalice, kasetofoni, TV uredaji i, svakako,
modeli saobraiajnih sredstava.
Priienurik se sastoji iz dva dela. prvi deo je
oscilatomo kolo sa super-reakcijom, a drugi deo
je niskofrekventni pojadavad. Ovi prijemnici sa
pozitivnom povratnom spregom imaju osobinu
koja ih iini vrlo osetljivim. Naime, deo VF energije vraia se na ulazno kolo i tako odrZava os-
cilacije, pa zato ovi prijenurici
u odsustvu
signala "suSte" (kao padanje kiSe). Kalem L ima
l0 navojaka na telu sa feritnin jezgrom kakvo
smo upotrebljavali i u predajnicima. priguSnica
u kolu emitera inu 50 navojaka zice (0,2 mnD
namotanih na otporniku od 0,5 do I W (ili na
phstienoj cevdici istih dimenzija).
Ova
priguSnica nora da stoji pod pravim uglom u od-
nosu na kalem. Potenciometrom od
l0
kO
podeSava se stepeu povratne sprege, a time i
iadina prijenra. Niskofrekvennri pojaeavad je
klasiian dvostepeni, sa relejnim izlazom. Kondeuzatori za fitriranje VF struja u emiteru prvog
tranzistora (ispod Pr) su od 5 nF, a otpornik u
emitenr 330 do 560 O. Ostale vrednosti
prikazane su ru semi veza.
. Uredaj treba ugraditi u metalnu kutiju od tanjeg aluminijunskog lima na kojoi su izvedene
konmde: potenciometar. prikljudak za antenu,
otvor za pode5avanie tacne frekvencije trimer-
Sl. 8.23
*
Iryled sagradenog predujnika
kondenzatoronr u oscilatonrom kolu. Ovai trimer inu oko 30 pF (mali, loncasti, 'Fitipsov.;
ili si. Napaianje se vrSi iz nrale bateri.le g V za
prenoslte uredaje ili malog ispravliaca od 9 V za
stacionirani rad. Antena za ovaj uredaj je komad
jaie 2ice (duzine 0,65 do 1.30 n) ili neka Stapantena iz r.ashodovanih tranzistorskih prijem-
119
Ulaznim L/C kolom, podeSenim na 12,5 kHz,
primaju se signali iz predajnika promenljivog
odnosa SiP (signal-pauza). Ovi slabi signali se
pojaeava-iu u IC kolu, elinini3u smetnje i eisti
signal se dekoduj e. U niskofrekventnom poj adavadu dekodovani signal se pojacava do napona
potrebnog za otvaran-je izlaznih traruistora, iije
su baze inverzno polarizovane i koji od odnosa
S/P okreiu krmu ili motor levo-desno, napredSl. 8.24
-
nazad. Stampana ploia mora da bude Sto nalja,
se prijennik nalazi na pokreuron modeln,
Prijemnik za telekomandu
jer
nika. Kada je uredaj stavljen u kutiju, treba ga
naknadno podesiti prema signalu predajnika.
vrli pomeranjem feritnog j ezgra
u oscilatomom kalemu, a najjadi je prijem na
Pode5avanj e se
kalemu antene P2. Raspored elenenata i plodicu
napravite tako da nenu ukr5tenih vodova i da
kalemovi nisu preblizu, a ako jesu
postaviti
ih pod pravim uglom (ledan uspravan
dnrgi
-
poloZen).
-
TELEKOMANDNI PRIJEMNIK
BLISKO POLJE
Z
A
tako da su svi elementi vertikalno postavljeni.
Napajanje se vrSi sa dve baterije po 3 V ili 4x I ,5
V
sa
srednjim izvodom.
Gotov prijenurik smeSta se u metalnu kutiju
od tanjeg alundnijumskog lima. Sa gornje strane
kutije je dvostmki prekidae
i buksne za kalem
oscilatornog kola. Kalem je notan na-ferifnom
loneetu od l0 nrm u polupreeniku i ima oko 350
navoja visokofrekventne pletenice. Gotov ka-
len se uivriiuje na komadu pertinaksa i sa dva
bananutikaca povezuj e sa uredaj em. Tri mer-potenciometrom podesimo pojaianje drugog NI-
kola na osetljivost koja obezbeduje sigumo
Telekonundni uredaj koji prikazujemoje par
predajniku za blisko polje i proporcionalmr
konundu. Prijemnik je sagraden u kombinacrji
integrisanih kola i diskretnih trarzistora. Sastoji
se iz eetiri dela: osnovno oscilatorno kolo sa L i
C, zatim visokofrekventni pojaeava sa IC kolom
741, trecim delom smatra se dekoder koji dine
dioda i tranzistor T1 i, na kraju, niskofrekvetno
pojacanje koje upravlja servo-uredajinu.
reagovanje servo-uredaja na svaki pritisak tastera predajnika. Vrednosti delova prikazane su na
Semi veza. Baterije imaju sredlli izvod zbog polarizacije rada elektromotora. Ako imate servouredaj
male potroSnje, mozete
NF.pojaeavae izostaviti (na Seni izvueen cfiicanu), ali tada iete inati samo poloZaj ukljuieno-
jako
iskljueeno.
BC
zFF
^ BA2r0
u
-.
108 ggrot
zoon
loK
-I
il *o{
6.
c
BC
t08
E
(./i, o)B
\e/
c
ACr87 t88
S.
120
8.25
-
Sema
prijernika
za blisko polje
+ 6V
IXDEO
TABELE
I GRAFIKONI
U ovom odeljku prikazaienro vi3e tabela i
ie nam pomoii da se lak5e
snademo pri gradnjanu i pronademo odgova-
grafikona (koji
rajuce vrednosti elenrenata), kao i recepture
pojedinih hemikalija sa uputstvinra za njihovu
primenu.
diode se oanadavaju sa: D;
- UU SSSR-u
SSSR-u, ako su od gernunijunu: DG;
- U SSSR-u, ako su od silicijunra: DS.
-Brojevi iza slova omaeavaju tip diode u istoj
vrsti, a u zavisnosti od namene (npr.OA85,
AAI10, BAl30, BYl80 i sl.).
U sledecoj tabeli diode su prikazane prema
OBELEZAVANJE DIODA I
TRANZISTORA
Na pocetku smo naveli sve osobine dioda,
tanzistora i drugih poluprovodnidkih elemenata,
a u ovonr odeljku dacemo njihov tabelami
pregled i naein obeleZavanja
Sto se tiee obeleZavanja dioda, treba znati da
se ono veoma razlikuje od proizvodada do proizvodada (edan isti rip inn viSe razlieitih omatca).
Ali, i pored toga, moZemo ih svrstati u odredene
kategorije i grupe prema vrsri mteiijala od koga
su napravljene prema nanreni:
i Japanu diode se obeleZavaju
-sa:UlN,Americi
LS;
Evropi (sem SSSR-a) germanijum
-ode:UAAZ
i AAY;
Evropi (sem SSSR-a) silicijum diode:
-BY,UBA
i BYZ;
di-
U Evropi (sem SSSR-a) germanijum i si-liciium
diode: OA:
nameni:
1. Germanijumske tadkaste diode
...AAl l0...AAle10 i dalje
2. Silicijumske
maloslojne diode
...BA100...8A132 i dalje
3. Silicijunrke rnloslojne ispravljacke diode...BAY90...BAY100
4. Germanijumske ispravljadke diode
...AY 100...AY130 i dalje
5. IspravljaCke silicijumske diode
...BY140...8Y320
6. Grec-ispravljadi (spoj detiri diode)...B40C...880C
7. Varikap-diode...BAl24...BB 105 i dalje
8. Cener-diode (stabilizatorke). ..BZl...B2100 i dalje
O
Sl. 9.1
-
ru&
'Y
Izlled pojedinih
dioda
121
A. --
9m
to3
I066
T01t
s0I9
Sr. 9.2
-
9. Cenerdiode snage...BZyl...BZyl0O i
10. Cenerdiode snage... Zy2O...Zy
dalje
tN i
Sve navedene diode ugradene su u staklena,
ili
plastiCru kuiiSta sa radijalnim
sijalnim izvodinra.
Tranzistori
kao i diode:
se
obelelavqiu na slidan
ili ak-
-
ffi ffi
T0l
r08
kofrekventni, sfecijalni, nuloSumni pojaeavac
AD430
gernranijumski pojadavad snage.
silicijum-tranzis-
U SSSR-u-aekasti tranzistor: C prvo slovo
U SSSR-u
- slojni Fanzistor: p prvo slovo
Drugo slovo oznaCava vrsru rarzistora u od_
nosu na prinrenu:
F : visokofrekventni tranzistor,
.C = niskofrekventni Fanzistor snle snage,
D : niskofrekvenbri trarzistor vede mage,
U - visokofrekventni tranzistor snage,
T : FET rraruistor (sa efektom polj;).
?.j * slova oanadava tip tranzistora u istoj
yt{:1 slovo iza broJa s€rijsku oznaku. Npr.:
AFl25
- germanijumski visokofrekventni,
n*talno kudiSte; BClO8b
- silicijumski, nis_
Germanijumski PNP tranzistori
l.
Visokofrekventni tranzistor...AFl0l do
380
Uporedna tabela ,,Si" trarzistora
PNP i NPN tipa
NPN Sin PNP KuCilte
BCl()7
rcn7
TOIE
8C108
BCl78
tllctalno
BCl09
BCl79
BCl47
BCr57
lzgled
@
TO92
BCt48
BCr58
soT25
BCt49
BCl59
plastilho
BCl67
Ec257
BCl68
BC2s8
soT25
rcI59
8C259
plastitrno
Gemr.
NPN
Gcrm.
PNP
ADI6I
ADI62
ADI87
ADT88
w
{
TO3
soT9
retslao
mtrlm
aft
uporedna tabela tramistora sritnih lorakteristikar a razliditih proizvoda{a
BCl82
BCl83
BCl84
ls
BCl47
BCl13
BClTl
BCr48
BCI
rc.ff2
BCt49
BCl73
BCI
14
;
-
naCin
Americi i Japanu: 2N,25
- UU Evropi
(sem SSSR-a) ranija oznaka: OC
- U Evropi (sem
SSSR-a)
- gernunijum-tranzistor: A prvo slovo
(sem SSSR-a)
-tor:U_Evropi
B prvo slovo
T092
Tipovi eranzktoro sa outakom kufilta
dalje
mglalna
T0g2
BCl57
BCl58
BCl59
2. Niskofrekventni tranzistori...ACl20
Preru nnterijalu i obliku kuiiSta tranzistori
nose posebne oznake: TOI do TOl80 i SOTI do
3. Pojaeavaci snage...AD126 do 500
4.
Upareni tranzistori (PNP-NPN)
...AC 187/188k....{Dl6l/162
5. Starije oznake
za germanijum-tranzistore
i
PNP), Sto omoguiava izradu komple-
rnentarnih izlaznih parova istih karaktetistika, a
Silicijumski NPN tramistori
radieitog polariteta.
l. Visokofrekventni...BF l0l do 300
2. Niskofrekventni...BCl0l do 300
3. Pojaiavaii snage...BDl09 do 180
4.
sors0.
Iz navedene tabele se vidi da ss od istog
materijala nogu graditi tranzistori bba tipa
(NPN
...OC16 do 200
..
6. Prekidadki tranzistori...BS)QO do 100
do
580
U tabeli su dati samo osnovni parametri, doda se tranzistor mo2e pravilno ukljueiti u
strujno kolo..Citalac treba dalje, sam, da popunjava ovu tabelu podaci1na tranzistora koje
ugraduje
kako bi imao sopstveni prirudnik
ove vrste.
voljni
Upareni tranzistori (NPN-PNP)
.BC2t2/2t3, 286i287
5. PosebnipojadavaCi BFX69, BFy72 i dalje
-
TABEL.*.NI PREGLED POLUPROVODNIKA DOMncm PROTZVODACA
Tip
Napon
lN4l48
lN4l49
75
75
lN/1446
75
tNu47
75
1N4448
1N4449
100
75
lN400l
50
1N4002
1N4003
100
[email protected]
[email protected]
400
lN400s
600
1N4006
1N4007
1000
BAI82
8m
BA243
36
20
BAI57
100
BAYSO
t20
BAX39
400
PBY263
PBY273
PBY283
zffi
2W
PBY3O3
200
200
PBY323
2W
1N5400
50
(V)
Struja
(A)
Tip
Napon
(V)
Strujo (A)
l50mA BA5l I
75
150,0 n{
nr{
BA5l3
100
75
150
BA5l7
75
75
150
BA5l8
75
75
175
BA519
40,5 mA
75
150
BA520
50,0 V
20
6
BA52l
25
0,1 nA
I
8A522
50
100,0 rrr{
I
BA53l
l,l
100
I
BA533
t25
100
1
BAs43
ls
[email protected]
I
BA544
60
2W
I
BA545
t20
2N
35 mA
8A546
180
2m
20
BA547
150
lm
I
do BAl89 sa varijacijom napona do l0O0 V
150
150
mA do BAYIOO
2W
5
l0
20
30
6CI
3
sa povecar{em stnrje i napona
(6
varijanti napona i struje)
do BAXzIO
povecanjem
napona do 1200 V
do PBY267 i
do PBY277 sa povecavanjem napona do 1200 V
do PBY287 sa povccavardem napona do 1200 V
do PBY307 sa povecavanjemnaponado 1200 V
do PBY327 sapovecavanjemnaponado 1000 V
do lN54O8 sa povecanjem naponado 1000 V
Cmerdiode
2F2,7 V
2x3,9 v
zY3.,9V
!
80 ntA do ZF33 sa vanjacijom rapona za 2 V
lm mA do ZX33 sa opadanjem struje na 25 rnA
l0O mA do ZY33 sa op:darrjem struje do 25 mA
123
Silikonski grec-ispravljati
B4OC 1OOO/700 2OO
_ BRZE
V
0,7 A do Bl25C 28OO/20O0 sa strujom od 9 A
SIUCUUMSKE DIODE DO 2,5 A
BYF500 do BYF508 sa pronrenom napona od 50 do.l0oO V (si,e 2,5 A)
BYF4OI do BYF4O7 sa promenom napona od 50 do.1000 V (sve I A)
BYF26I do BYF267 sr naponom od 50 do l00O V (struja 5 A)
BYF28I do BYF287 sa poveianjem napona prena rednom broju do looo v/20 A
Cener-diode 5fi) mW
BZXI do B.7Ji33
sa
varijacijom napona od 0,1 do 2 V
Cener-diode 1,2 W
BZYI do BZY36
sa
-
*Iskra',
-,,fskra',
proboj*im naponom prema red'onr broju i strujom 0,1 A
TABELARM PREGLED TRANZISTORA DOMAEIH PROIZVODAdA
rip
::,!:(:!
PNP_NPN
BCl07 (ABC)
Napon
(vl
BCt77 (ABC)
NPN
NPN
NPN
NPN
BCl78 (ABC)
BCl79 (ABC)
PNP
PNP
BC23(AB)
NPN
BC238 (ABC)
BC239 (ABC)
BC307 (ABC)
BC308 (ABC)
NPN
45
45
NPN
20
25
BCl08 (ABC)
BCl09
45
45
45
45
45
45
BC3o9 (ABC)
PNP
PNP
PNP
BCl82 (AB)
NPN
BC2l2 (AB)
BC4l3 (AB)
BC4l5 (AB)
PNP
NPN
20
50
50
30
PNP
35
8C286
8C287
NPN
60
PNP
60
BC2ll
8C327
2N2906 (7,8)
2N222A Q,2)
2N22t7 (8,9)
2N6s89
2Ns878
2N305s
BDI35
BDI37
124
45
n
NPN
NPN
45
PNP
40
NPN
NPN
NPN
NPN
NPN
NPN
NPN
,10
30
4A
80
60
45
60
Struja
tSnaga
httA)
zffi 0,3
2W 0,3
200 0,3
2AO 0,3
2N 0,3
zffi 0,3
2N 0,3
2N 0,3
zffi 0,3
200 0,3
[email protected] 0,3
2W 0,3
[email protected] 0,3
200 0,3
100 0,3
100 0,3
lA 0,8
lA 0,9
lA 0,8
lA 0,5
0,6 A 0,4
0,8 0,5
0"8 0,9
12 A
100
l0 150
t2 150
1,5 A L2,5
1,5 12,5
Elcvivalent
BCl7l,2Na413,4317
BC172,2N34t4,4315
BCl73 (BC)
komplernent. zaBClOT
konrplenent. za BCl08
komplement. za BCl09
sve do BCl84
sve do 214 (ABC)
sve do BC4l4 (ABC)
sve do BC4l6 (ABC)
komplenrent. sa BC287
komplement. sa BC286
komplenent.
sa
komplement. sa
BC3l3
8C238
(PNp)
kornplement. sa 2N6594 (pNp)
komplement. sa 2N5876 (PNp)
kornplement. sa
komplement. sa
BDl36
BDl38
(PNP)
(PNP)
Tip
tlapon Snja
Polaitet
PNP_NPN
BDI39
NPN
NPN
NPN
NPN
NPN
NPN
BD233
BD235
8D237
8D433
8D435-37
BUIO4
BFI6I
Ehit'alenl
80
1,5
12,5
komplement.saBDlzlO (PNP)
45
2s
24
40
2
2
2
4
4
150
7
85
2540
20
150 mW
komplenrent. sa BD234 (PNP)
komplement. sa BD236 (PNP)
komplenent. sa BD238 (PNP)
konrplenrent. sa BD434 (PNP)
komplement. sa BD436-38 (PNP)
do BU323 svi za viSi napon
do BF183-334 svi preko
150 MHz sliCnog napona i struje
60
80
22
NPN
NPN
Snaga
25
30
36
OSNOVNI PARAMETRI NEKIH TRANZISTORA
Tip
ACl07
ACt72
BCl07
2N929
2N2484
2N2ffi4
BCY58
BCYTI
2N3702
AD16I
ADI62
2N3054
Bdl06
AD136
ADI5O
2N2631
2N3l l8
2N3375
AC530
ACs40
ACs50
ACs52
ACs55
AF260
AF26I
AD43O
AD436
4D437
Mateijal i Ucbo
oolaritet
(vt
Ge PNP
Ge NPN
-15
Si NPN
SI NPN
50
Ueb
Ic
f
K(ilte
80
1.5
TOr
200
2.s
250
TOI
hnax
(vt
(mA)
-5
-10
l0
100
300
TOl8
TO92
l5
6
(mW)
(MHz)
TOl8
TOl8
TOt8
Si NPN
60
5
Si PNP
Si NPN
-45
-5
35
'l
2m
300
300
360
80
1000
Si PNP
40
-5
-200
300
32
soT9
1.5
SOT9
90
4A
4W
6W
25W
3
-32
IA
IA
2m
Ge NPN
Ge PNP
Ge NPN
2,5
-10
100
100
TO66
36
TO8
TO3
TO39
TO5
TO60
Si NPN
Cre PNP
Ge PNP
Ge NPN
Si NPN
Si NPN
Ge PNP
Ge PNP
Ge PNP
Ge PNP
Ge PNP
Ge PNP
Ge PNP
Ge PNP
Ge PNP
Ge PNP
60
45
-40
60
60
-4
4
4
llw
0.5
8.75
4
1.5
I1.6
100
l0
40
100
100
0.1
1.5
65
I 1.5
0.3
0.45
50
50
-?(
-32
20
-6
50
-10
30
80
30
27 -5W
I
-4
50
50
l0
4
4
t20
100
100
I
I
600
400
500
l5
l5
t2
t2
5
30
30
6
5
30
20
20
30
30
40
IA
5W
3A
6A
l5w
15w
l5
TO46
sorS
TOI
TOI
TOI
TOl
TOI
TOI
TOI
TO66
TO66
TO66
125
UPAREM TRANZISTORI VELIKE SNAGE
Oznake
tronzistora
Tip
Uecd
Ic
Pw
/wl
AI
(WT
BD24I
8D242
NPN
45
5
40
PNP
45
5
4A
8D535
NPN
50
8
8D536
PNP
@
8
50
50
BDs87
8D588
BD643
NPN
4
PNP
60
60
4
40
NPN
45
t2
62.s
BD6r',4
PNP
62.s
NPN
4s
60
60
t2
8D645
8D646
t2
t2
62.s
62.s
PNP
Napontena
&
koji ima
INTEGRISANA KOLA
samo
tri
tranzistora
orpronika (anaCi TTL),
Integracija sklopova i kola vrSi se na osnow
upotrebe samog integrisanog. sklopa
(poj adavaei, broj adi, progranutori, stabi lizatori
titaei, dekoderi, umno2avadi i dr.).
Ovoje utoliko sloZenije Sto sliina ili gotovo ista
integrisana kola rade razni poizvodadi koji ih
napona,
s
i
nekoliko
napomenom da se sada
grade integrisana kola sa nekoliko hiliada
elemenata snre5tenih
velidine TOI16.
u nulo
plastieno kuCi3te
Integrisano kolo PA237 ili IL237
I ovo
integrisano kolo je lineami pojaeavae snage od
-
2W.
razlidito i obeleZavanju. Da bismo van koliko-
toliko omoguiili upotrebu ovih savremenih
sklopova, a ntih ina i na naSem rziStu, ovde
cemo dati Seme i uputstva za upotrebu najeeSic
primenjivanih integrisanih kola u nas.
Integrisano kolo IL709, pA7(D, SN72709,
tL 709 0
MIE709, TAA523 Ovo inregrisano kolo inra
vi3e oznaka (razlieiti su proizvodaei) i vrlo je
popularno, jer se od njega mogu sagraditi vrlo
dobri linearni pojaeavadi. Gradi se u dve
varijante: a) sa oznakom 709C, metalno ovalno
kuciSte TO99 sa osan izvoda,
i
s/. 9.3
b) 709D,
ugradeno u pljosnato plastiano kuiiSte TO I l6 sa
14 no2ica. Oba kola su potupuno identidna.
Navedeno kolo pripada grupi TTL (taruis-
-
IC IL709C
IM
tor-tranzistor-logika) linearnih malo5unurilr
pojaeavaea. Jedan takav pojacavae prikazanje i
na naSoj Semi (sl. 9.3).
Nornulnoie da se i ove gradrle vrSe na bak-
ropert-ploaicama
* ili
direktno
ili
na
odgovaraliem postolju sa ostalim elententinn.
Radni napon za ovaj pojaeavac-ie 12 V.
Integrisano kolo CA3028
- Da bismo
prikazali Senur veza jebnog integrisanog
kola,
poslnzili snlo se ovim lineamint poiaeavaeem,
126
Sl. 9.4
-
Setna pojaCavata su
IL
709D
cA3028
5/,.9.6
-
Unutrasnja Sema kola
Integrisano kolo W\{11460
-
Sl. 9.7
Ovo in-
tegrisano kolo sluZi kao oscilator. Me5ai kod
tranzistorskih prijemnika sastoji se iz dva tranzistora i nekoliko otpomika. SmeStenoje u ovalno nretalno postolje sa 8 izvoda.
Integrisano kolo TAAJ1O
- Ovaj lineami
pojaCavaC spada u gmpu DTL kola, inu 5 tran-
-
PojatavaA 2 W sa
IL
709D
zistora i 4 diode. Integrisano kolo je smeSteno u
ovalno kuiiSte sa l0 izvoda.
Integrisano kolo pA702, 1L702
Ovo integrisano kolo inu 9 tranzistora i
otpomika.
ll -
Propusna moi muje od 0 do 30 MHz, snaga oko
200 mW, a upotrebljava se u medufrekventnim
i izlaznim pojadavafinu. SnreSteno je u metalno
127
6
MOS-FET
3
320
I
St. 9.11
S/. 9.d
-
lnrcgrisuno koh V Vt IJ60
t----
Intcgrisano kolo TAA320
.UOgfrT
H
0M200
Sl. 9.12
-
f----
5/.9.9
-
Integrltano koto 0:11200
------r
lntegrisano koto TAA310
TAA263
Sr. 9./J
-
Integrkano kolo TAA263
r------r
----l
2
I
I
1
@
AAZ93
.x---------'
(.;,
Sl. 9.10
128
:;)
- lot"g.ionoYlrl
Sl. 9.14
-
Integrisano koto TAA293
ovalno kuciSte sa 8 izvoda.
702-1L702
Integrisano kolo TAA320 MOS-FET
_
Pojaeani MOS-FET Fanzisror u kuciStu sa 3 iz-
Vrloie nulih dimenzrja i inra
sanro 4 izvoda i 3
tranzistora.
Integrisano kolo TAA263
-
Ovo in-
tegrisano kolo je trostepeni tranzistorski
pojaeavad sa linearnom karakteristikom.
SnreSteno
je u metahro ovalno postolje
sa 4 iz-
voda.
Integrisano kolo TAA293
Ovoje univerzalni trostepeni pojacavae u ovalnom metalnom
kuiiSnr sa l0 izvoda.
Integrisano kolo TAA231
Dvostepeni
lineami pojaeavai u metalnom oklop' sa 8 iz-
-
-
voda.
IAA231
L--S/. 9.15
slilnlh lntegrlsanlh Lole
razltddh protzvodale
Uporcdna tabelr
-- --J
-
Integrisuno kolo TAA23I
voda, kao kod FET trarzistora (S, G, D).
Integrisano kolo Ol\,I200 -- Ovo kolo se upotrebljava kao pojaeavae za sluSue aparatc.
129
INTEGRISANA KOLA SERIJE
74OO
M 0{AND)
Cetvorostruka dvoulazna
vrata
MC
72100 P
DM 74OO N
N 7400 A
ZN
74OO E
FLH IOI
MIC 7400 N
SF.C zmO E
F 9NOO PC
K 155.\A3
sN 7400 N
FJH 13I
F 7400 PC
DIvI 8000 N
T 7400 Bl
Kl
.\B 553
M NAND)
Cetvorostruka dvoulazna
otvorenim kolektorima
vrata
sa
F 9NO1PC
sN 7401 N
MC 7401P
zN 740t E
FJH 23I
TL 74OIN
F 7401 PC
DM 74OIN
N 7401 A
DM
FLH 2OI
K
MLI
SN 7402 N
MC 7402 P
zN 7402 E
F 7402PC
DM 7402 N
FJH22I
TL 7402 N
FLH I9I
sF.c 402 E
N 74024
eetvorostruka dvoulazna
otvorenim kolektorima
'1103
MIC 7401 N
155 .\A8
sF.c 401 N
Cetvorostruka dvoulazna
SN 7403 N
MC 7403 P
FJH 29I
TL 7403 N
F 7403 PC
8OOI N
T 7401 Bl
I \B 558
CrIOR) vrata
F9NO2PC
DM 8OO2 N
T 7402 Bl
MIC 7402 N
K 155 .\E1
M fiAI\iD) vrata sa
DM 7403 N
N 7403 A
FLHZgI
sF.c 4o3 E
F 9NO3 PC
DM
8OO3
N
T 7403 Bl
MIC 7403 N
Sbstostruki invertor
SN 7404 N
i\4c 7404 P
Zl\ 7404E
FETH24I
TL 7404 N
F 7404PC
Sl. 9.16
130
-
DM 7404 N
N 7404 A
FLH 2I I
SF.C 404 E
T 7404 Bl
F 9NO4 PC
MIC 7404 N
Dtv18004 N
K 155,\Hl
Integrisano kolo serije 74(N
EKVIVALENTI ANAI.OGMH INTEGRISAMH KOLA
FAIRCHILD VALVO
TH(AS
/NSr.
.S/GNETICS
NAT.SEM. MOTOROI}I
LMIOI
LMI09
sN52l0l
LMIOI
pAl09
FA20l
*A209
sN52l09
LMIO9
LM2OI
rrA309C
sN72309
sN72702
sN76603
FAl0l
$A702
L\n$
TAA242
pA703
rrA706
pA70g
TAA52I
pA7l0
sN727l0
sN727l I
sN52l l8
pATll
pA7l5
vA720
*A723
sN706r3
[email protected]
TBA28I
sN76635
sN72723
LM309
LM2OI
Lrn209
LM309
trA709
liA7l0
pATll
LM709
LMTIO
LMTII
sN72733
TBA23I
LM723
MC1304
MCl733
MCl303
LMl303
pA740
LM74O
sN7274l
*A741
N5972
LM74I
LM746
pA747
pA748
sN76246
sN72747
sN72748
pA748
LM747
LM748
$A749
sN76l49N
pA753
sN76678P
sN76600P
*A757
pA758
pA760
*A767
sN76242
sN76243A N5071
pA7805
pA7807
FA7808
pA780g
!rA78l0
pA78t I
rA7812
pA78l3
pA7814
CA374l
MCI328P CA3072
MC1748
LMI60
sN76l l0
pA78l
pA7806
MCl74l
LM1800
pA776
pA780
FA79t
cA3l23
MCt723
LM733
TBA23I
TBA22I
MCl7l0
MClTll
MCl556
sN72770
vA74l
MC1709
LMt304
sN76l3t
$A746
MLMlO9
MLM2OI
MLM209
MLM309
LMl820
*A723
*4725
FA740
MLMIOI
MCt7t2
PA132
p.{733
pA739
RU
Ns070
LMI3O7
LM4250
LM3070
LM307l
LH002l
MC1307
MCl370P
MCl37l
LM340-05
LM340-06
LM34047
LM34048
LIU34049
LM340-10
LM340-ll
LM3&-t2
LM340-13
LM340-14
131
FATRCHILD
VALVO
TEXAS SIGNE.
1NS71
NAT.SEM. MOiOROLA RCA
TICS
F.A78l5
FA7816
LM340-ls
p.A78l7
LM340-t7
pA78l8
LM340-18
LM340-19
LM340-16
pA7819
pA782O
LM3n-20
LM3&-21
*A7821
*A7822
*A7823
$A7824
8Tt3
Ll,{340-22
sNs5l2l
8Tt24
sN55l22
sN55l23
sNssr24
PA2136
sN76669
8Tl4
8T23
LM3&-23
LMi40-24
8T13
8Tl4
8T23
8T24
MCl356
pA3018
cA30l8
cA30r9
cA3026
pA30l9
pA3026
pA3039
cA3039
cA3045
cA3064
F43045
!'"A3064
pA3065
sN7665
Ns065 LM3065
p.A3066
FA3067
pA3075
y.A3076
7s24
752s
96t4
9615
9616
96n
9620
75107A
75108A
75 109
75t r0
7s325
7s450
7545
132
lA
sN667s
sN76676P
sN7524
sN752 2525
MC1358p CA3o6s
cA3066
cA3067
LM3075
MCl375
LM7524
LM7525
MC7s24
MC7525
CA3075
cA3076
sN75l 14
sN75l ls
sN75l50
sN75l54
sN7st20
sN755l07A
SN75l07 LM75I07A MC75IO7A
sN7sl08A SN75l08 LM75l08A
sN7s l09
sN75l l0
sN75325
LM7sl09
MCs5l09
LM7su0
MC7s325
7s4s0 LM3s0 Mc7s450
sN7545l 75451 LM7545lA MC755l
sN7s450
tekla od Az do Ar , naponi na tnaku treba da budu
TIRISTORI I TRIACI
jednaki. Za vodenje struje u suprotnon) smeru,
Tiristor (Thtistor ili SCR Silicion Corztrolled Rectifier), je upravljivi silicijumski
ispravliae koji vodi stn{u sanro ujednom pravcu: od alode A prenu katodi K, i to samo onda
kada .je potenciial anode pozitivniii od potencrjala katode i kada ua vrata G dovedemo
pozitivan inpuls. Protok struje blokira se kada
na vratima G nenra dovoljno pozitivnog
napona-impnlsa.
Triak vodi struju u oba smera od anode 2
(A2) prenu arodi I (.{r), i obratno. Da bi stnria
ffi;
D2
A2 treba da je negativni.je u odnosu na At, a na
kaprju G treba dovesti negativan napon.
S obzirom,
Ispitivanje tiristora i triaka
na rasprostranjenu upotrebu ovih poluprovodniekih elemenata u raznim modulatorima svetlosti (lajt-Sou), sklopovinra, "ffeeceg svetla",
regulatorima svetla i broja obrtaja motora, elekt ronskom palj enj u S US -nrotora, stabilizatorima
prikazacento vam uredaj na koiem
napona i dr.
mozete ove elemeute ispitati.
U tabelana su dati podaci za triake i tiristore
najcesie upotrebljene u ovoj knjizi i u uredajima
koje posedujenro.
-
-
SPAJANJE ELEMENATA U
ELEKTRONICI
Prilikom gradnle uredaja elententi
na
montaZno.i ploe ic i moraj u se ui vrstiti i nedusobno spojiti u kolo stnrje. Spalanje elemenai; vrSi
se ru vi5e naeina: lepljenjem, zavrtniima, zakiv-
lF"
cinu, uSicanu, spojnicann. opruganu i lenljerujem.
Lepljenjem spajamo elemeute koji ne
inuti elektridni spoj (plastiku, papir.
nroraju
Sl.
9,t7
-
Sema uredaja zu ispirivanje riristora
drvo). Kao lepila upotrebljavamo iskljuOivo
hlaclna siutedeka lepila:' jedno ili dvokomponentna (OHO, UHU, neostik, trolitul,
Tlrlrtorl KT KTs02 do KT506, KTTD2 do KT?o& KT206/200 do KT206/600
t(ot
Vmr Unst I'ltw
I4to
(r0l|!)
Urt
Am
Ior
(vt
(A)
(A!
(A)
(v)
(v)
(nrAl
lrr - alC Aw
(vt
Kr&
ro
KTsG
tr
rr56
KI
TtXt
3ql
/lq,
OA
/fm
I
t5
I,z(1 Al
3
t0
tlql
OI
I
l5
3 (tA)
3
rl
r20
r,7
(!r A)
ll
30
rJ
(3 At
ro
tm
rm
380
480
800
m
xT ?Ur
Kr ?ut
KI7tt0
dxt
KrmT
m
KT ?OT
?In
8(n
Kr 206l2q,
m
200
KI apl.00
KI 206/600
tl
2n
rm
rnckr.
10
ito
Io,In
hd Unrl
Rrt
(rltAl
oc/rrll
ltuctftc
1m
m
s
sor
Krrnt
Itct
05
€0
02do I
,05
00
3
/O
3
I
6
t,2
t0
05
<t
5
a
7m
t80
600
ltruF brr hladnlat.
2)C"a=85PG,o=tgd'
133
KTz0s/200 do KT205/600, KT2O7/2OO do KT2OI/600,
KT 174, KT7B2 do KTzg4,
KT728/4oo do KT ?2s/aoo
Triaci KT
KI772 do
Kot Ceb = 25cC
tUont
lrbn
lrsr
Urr
Uor
Ior
M
(A)
(A)
(vl
(v)
t
B
t.7{3 A}
t
3!t
t
&
t0
qt
It
85
20
Kr 205/200
Krz(b/l(n
aln
o
KT 205/600
Ktafilu
m
0
I
tn
0
to
a
Kzm4m
/ut
Kr20780
KTTN
KT7rig
Ktt7a
Krn2
Krn3
Kr7ll
s
l(I728/a00
0
0
E
Kr 72qF00
rr7?!,S
ll fq-
lod Uonr
14o
R*t
(mA)
(fltA)
{cc/wl
3
lo
I
t
t,? (5A!
3
s
t
3.0
2
(tAl
3
00
t
2t
2
(6A'
t
00
t
tm
2
ltudlftc
I
2
25
2t
3
lfG
2l ccg - l(l,G
celulordnr lepak, cikloheksaron, hloroform i
dr.). Da bismo ostvarili dovolino evrst spoj,
dodime povrSine treba najpre dobro oeistiti
bnrsnim papironr. zatirn llanu[ati obe strat]e i
saeekati da razredivae
u lepku ispari
(prema
preporuci proizvodaea), a zatim ivrsto slepiti.
Ovaj spoj je otporan na vlagu, kiseline, ali ne
uvek i na tenperaturu.
Zavrtnjima spajamo krupnile elemenre
(transfbmatore, zvucnike, releje, potencionetre, prekidace i dr.). Elektronicari obidno
koriste nunle zavrtlueve od M2, M3, M4 i M6.
tc svaki
konstnrktor treba da ih ima u svojoi zbir-
ci.
Zakivci nogu biti pturi. iuplji, poluSuplji od
raarih metala (baliar, gvoZde, aluminijum. a
nekad i od plemenitih nletala).
Nabavllaju se gotovi, ali se rrrogu napraviti i
sopstvenoj re2ryi. Ulozak hemijske olovle je
idealrra ceviica zaizradu supliih zakivaka (r'otlica). Spa-ianje zakivka na materijal vrSi se provru
laeenjem ceveice kroz mpu istog preenika i
raskivanjem sa obe straue.
U
ovako
priprenljena ivoma nresta lenrltenlent se nroze
ostvariti dobar melunidki i elektrieni spoj.
U5ice se prave od tarSeg linra (lim za konzerve) i montiraju se ra ploeicu ili letvicu od
izolacionog nuteriiala, gde sluZe kao nosaii
elektronskih elemenata. Na ovaj nacin elementi
se odvajaju od metalnih ieslia. uevrScuju se i
daju uredaju lepii izgled.
Lemljenje ie spajanje dva konada metala
pclmocu "lema"
- metala ko-ii ima nisku
temperatrlru topljenja. Lemljenje moZe biti
tvrdo i meko. Tvrdim lemljenjem snutra se
spajanje metala na temperaturi preko 500 oC.
VrSi se ponroiu plamenika i elektroda od broue
ili mesinga. Meko icmljerge je u sklopu svakod-
lrevnog rada elektroni0ara. Kao lem se upotreb-
l-lava legura kalaja
Sl.9.l8
j34
-
kmljenje elemenata
i
olova u odredenim
proporcrjanu, od iega i zavisi taaka topljivosti
lenu
krece se od 80 ("VUDOV" metal) do
- Ntesta
oC.
400
koja se leme moraju biti prethoclruo dobro mehanicki oeiSiena, zatim hemrjski
t0
fl
tz
t3
t5
I6
t8
20
5'Z
6,4
5'6
6
6l
6,1
6,7 a'3
5,7
KA
6,3
d5 6,8 zl
73
6
612
6,7
68
7'2
78
75
7S 9?
77 E2 8,6 8S
5'5
65
7t
o
27 30
33
36
3g
43
47 6t
66 8z 88 7.'
82
9t
7,3
7,5
7'7
7,8
7s
8'l
8.2
8,4
E5 86 8t7 8,8
8r9
I
l0
zt
78
I
g'2
43
3ti
0'6
97
g8
fi
a
q3
E6 88
9,9
t0
t0,z
10,3
t0,5
t4t t2
8,+
,8
9rl
q3
t0,2 10,3 t0,5 ta7 t0,g
flrl llrl
fl,4 t3
9rZ
9,6
10
t43 tqt
t2,s
g,i 8,9 s,3 a6
10
&4
10,8
o
22 24
7
tql t09 tt5
ft il,t
rf fr
I
r- -
I---
t_ _
Re,
t2
:r
_-:t-
4s
s
I,Z
9,4
9r5
8,7
9r5
37 l0
I
t0,8
ll,l
fi,+ ll,6 fl,8
I,l 43
117
lf'3 t12
&3
t2,7
/3
t3,3
12,3
l2,r
/2,4 t2"i
t2,s
t4z t&4 t3,t t6
t46 t3s
14,2
t4,5
ff'l
166
15,8 161
&!
t4
t4J
&J 8S
l4r4
46 /44 t5t /63 t68 /43 t77
t8,2
154
ll,g 164 l7 t76 t4z tEa
u8 zq
t5
-
16,4
t6,g
t77
t6,5 17,2 /7tg t87
t8
E7 lsrS
14,4 11,7
t5 t44 ry8 t6i t66
,83 18,g t4,5
244
2t5
tgr?
tg6 t9
z4
2qt 27
?4!,
za! 24i
,3
25 2q8 r6
23
,e o
z6l 27,i ?9
tato
?5'4 263 ?7'3
4a
75,6
?8tz
?q2
43
745 24,4 aarJ 267 278
zgt
31
+7
26t 28 zqt
341
?2"
5f
28 29,4 34i 32 933 341
t6
23,3
714
34
cara, pa zato otlo nora u\ek biti isprarrro i
sprenmo za upotrebu. U elektronici se upotrebljava-iu lenula snage od 18 do 60 W. Kalio su
elektrotehnicki elementi osctljivi ua visoku
temperatum, lenilier4e se nora obaviti brzo, dobro zagrejanin lemilom i uz upotrebu klesta ili
pincete kolinra se pridDavaju elemeuti i odvodi
toplota. U naSoj praksi upotreblava se gotov
pripremlien lem u obliku Suplje ce\'aice ispun1ene kalatbnUunun (tinol). Ovai lem ue vrsi
nag rizani e osetlj i vih elekt ronskih spojeva.
,L
248 zl,+ 22 32,t 30
31
odna5cena (kalalbnijum, paste, ciukova so
hlorovodoniCna kiselina neutralisala cinkonr).
Ovako pripremlJello lrlesto zagre.,'a se lenilonl
do tacke t tpllivosti lenra.
Lemih je ledna od osnovnih alatki e lektroni-
16,
:6to 1,rc 243
2ltl ?l'g
21,5
'abela pa ralelno vez&nih
t5 t8
t7 UJ tZi zz
t44 z0 2W ?l'J 22,i
t9,5 244 213 2Z,l
Re = -
-
46
12,l /11 13,z
td5 t42 t+8
st.9.19
12,',
E6 t4
12,6
t5
12,1
t2,t /3,2
12,4
R1
!*[
E7
I'Z g4
s,5 9,5 143 t0,6 llr2 fl,6
/o
-{
8r6
a
,4t
?5,7
6Z
763
?za
?o
68
3qt 3g,l 4t,
75
4t
82
,tporniku
43,1
tti 9t
OTPORNOST DVA PARALELNO
VEZANA OTPORNIKA
U anutersko.i praksi cesto
se
javla
potreba
za otpomoscu u kolu stru.ie koja nije standardru
i za ko.ju nenla adekvatnog otpomika. Da bismo
se snaSli, nloracemo da paralelno spojinlo d\,a
otponika cija
.ye
rezultrfuia vrednost iednaka
trazeno.i. U prvom odeljku ove kniige ob.iaSrien
.le nacin spajaqa otpornilia, kaLo rednog tako i
paralelnop Da bi smo vam olakSali izraeruuvanie, u prilogu na sl. 9.19 prikazali snto celu
seriiu otpora od I 0 do 100O, a vi potrazite odgovaraj uii. Za v ece vrednosti od osnovnih dodaj te
odrcdeu broi uula.
13.5
LITERATURA
l.
Svetislav Siler,
WLNZZ sanng'adnja jednostawtilt elektronskih uredaja,
Savez radio-
amatera SR Srbije, Beograd
2. Dr Gojko Dimii, Fizika zo WII razred osttovne lkole , Zavod za izdavanie udZbenika,
Beograd, 1985
3. Boris Malinar, Tehnitki odgoj-r,elbe za L/III razred, "Prosveta", Beograd
4. RADIOAMATER, Casopis za elektroniku i telekomurikacrju (1980-1987), Teluicka
knjiga, Beograd
5. TEHNICKE NOVINE, easopis Narodne telurike SR Hrvatske (1980-1986), Zagreb
6. V. D. Krstic, MalaJkola elektonike, TN sistem, Teluriika knliga, Beograd, 1985.
7. A B C tehnika, easopis Narodne telurike SR Hrvatske (1980-1986), Zagreb
8. Svetislav Siler, Radiotelutika i elektronika. Teluricka knjiga, Beograd 1986.
9. A. Zidan, B. Milobar, Spojevi sa tranzistoinra, Teluricka kn-iiga, Zagreb 1976.
10. Seme i crteZi praktiduih graclnii ueenika osnovnih i sredr{ih Skola sa taknieenia (ocl 1979.
do 1987. godine)
11. Ferenci Eden, Elektronrka, Budapest, 1982.
12. Elektronitur i Elektronik, Paris, 1986.
13. Tabelanti podaci za poluprovodnike naSih proizvodaca (EI i RIZ)
t36
SADKZN
UVODNI DEO
Planiprogramradasekcije'Mladikibemetiear'
........9
Znaeajnidatumiurazvojukibemetikeiautonurike
......9
I DEO_OSNOVNI POJMOVI IZELET.TROTEHNIKE I KIBERNETIKE . . . . II
Osnovnielektroteluriekielemcuti
...... 13
Aktivnielektrotelmiekielementi
.....16
Simboliioanakeelemenatauelektrotefuiici...
.......19
IIDEO_ALARMNIUREDAJI
....,..23
Alarruriuredajisanrininulnimbrojenrclelova
.......23
Foto-elenenti i njihovaprimena
..... ..24
Svetlosniautonnti
........25
Atrtonutisatbto-diodom...
....27
Upozoravajuiesvetlosafoto-diodom ...
.....29
Elektronskasklopkasafoto-tranzistorom
......Zg
Foto-relejniprekidae
.......29
INDEO_PROGRAMIRANIUREDAJI
...31
Sirenazamalevozove
......31
ProgramiranasirenasalCkolom
.......31
Snaznaelektronskasirena.
....33
BIM-BAM
........34
Tri-tonskozvono
......35
Sirenasalcsss
.......35
Elektronskaauto-sirena
......36
Tonskiindikatorsazadr5kom
........3g
Akustiikirelej.
.....39
Vizuelniindikatorzvudnogsignala
.....39
Alarmnadodir.
. .. . .40
AkustiCkirelej.
....41
Akustiekiindikatori
...42
IVDEO_ AUTOMATI
. ^....45
Nagazniautonatiialarnu
......4s
Autonut za ledenje magnetskinr poliem
. . . 46
Autonutskosvetlova2}oy.
....47
ElektonskistepeniSniautonur
....4g
137
Treptaisaautomatskimukljuiivaljem.
....49
Automatskoukljueivanjes\,etla.
.....50
Taktermigavca
....51
Senzorskiprekidaei
.......52
.Automatski prekidae sa UJT-tranzistorom
. . . .54
Senzorsko ukl.lueenie rada releia
. . . 55
Automatzakuvanle-1a-ja ....
....56
Autonntzatbto-laboratoriju
....57
Automatizapogonmodela
.....58
Uredaj za automatsko zalivanje cveia .
. . . 59
Ultrazvucniautonutskiprekidae
........61
Elektronska brava sa senzorima
. . . .63
Elektronskabrava .
.... ..64
Autonlatskootvaranje vrata..
....65
Digitalnaelekrouskabrava.
......66
V DEO
- ELEKTRONSKJ ISPRAVLIACI NAIZMENIENE STRUJE . . . . . . . . 69
IspravljaesatiristorskomstabilizacrlomodO-l0A ...
....71
Ispravljaisapromenljivimnaponom
......73
Ispravljae sa elektrolskom regulaciion . . .
. . . . . . . . 73
Ispravljadzaauto-radio
....75
Elektronskireduktornapona
.....,77
Ekonomidanstabilizatornaponasatiristorom
.....78
IndikatorpodeSenognapoua
.....78
Pretvarai napona sa 12 na 22OV .
. . .79
Pretvaraezafluorescentnusvetiljku
........80
VIDEO-DVOJNIAUTOMATI
.....83
Trepereiepozicionosvetlo.
........83
Dvojniautonntsavremenskomkoustantom
.......83
Prenosni alarnr
..,..86
Programiranialarm.
......86
Praktienegradnjesadigitalnimintegrisanimkolinra ... ...87
SNT4OOupraktienoj prineni
......99
Elekrtonskikalendar
.......99
NEPEc-elektronskikomarac
......90
Elektronska zaStita za autonlobil
. . . . . . . .92
BrojobrtajaSUSnorora
........93
Regulatorbrzineobrtajamotora
.....94
Meracsnage
.....95
Imitatorkanarinca
.......9s
Elektonskikanarinac
......96
Elektronskaptiiica
........97
Generatorzvucnihefekata
....9g
VIIDEO-DETEKTORI...
...IOI
Detektormetalnihprednreta
......101
indikatorpodeSenetempemture
...... 102
Precizniindikatornivoasninanja ...
...102
Beskontaktnipokazivadnivoatednosti ....
......103
138
Svetlo za
bicikl
104
104
106
106
109
109
.
Elektronski sennfor
Putujuce svetlo .
Elektronski tajmer za kino-kamenr
VIII DEO
-
INDIKATORI I TELEKOMANDE
Indikator izlaznog signala
Cuuar progranu racrurara
Elektronski "dzojstik"
ll0
lll
Interfej s za telegrafiju
:i:il::i]:ililllk
Logieka sonda .
Telekonundni predajnici
:
I 13
114
:
115
l16
lt7
Telekonundni preda.lnik sa impuIsnonr konmrdonr
Telekonrandni predajnik sa motlulatoront
l18
l18
Jednostavni prijemnik za
ll9
Telekomardni pri jenurik za blisko
120
telekonundu . .
poile .
IX DEO- TABELE IGRAFIKONI . . . .
Obele2avalje dioda i tranzistora
Tabelami pregled poluprovodnika donniih proizvodaea
Iutegrisana kola .
Integrisan kola serije 7400
Ekvivalenti analognih integrrsanih kola .
Tiristori i triaci
Spajanye clcmenata u elektrotclurici
Otpomost dva paralelno vczana otponrika
LITERATURA
l2t
121
123
t26
130
.
131
133
i33
135
136
139
Za izdavata: Sava Radovic, direktor
Naslevna strana: Zoriut Brurkovii
Priprema za Stampu:
SaSa
Stano.ikovic
I.ektor: Dragutin Stcfanov ic
Izdavat: NIRO 'Tehnieka kir.jiga", Beograd. Vojvode Stepe
89
Tirai:2000 printeraha
Drugo izdanje: 1989.
Stamparija: "slobodal Jovic", Bcogracl, Stojana Protica
52
Oslobodelcl poreza na pronet na osnovu nriSljerqa Republickog komiteta za krdturu SR SrbtJc
Scarica
Random flashcards
CRANIO

2 Carte oauth2_google_d7270607-b7ab-4128-8f55-c54db3df9ba1

Present simple

2 Carte lambertigiorgia

CIAO

2 Carte oauth2_google_78a5e90c-1db5-4c66-ac49-80a9ce213cb9

DOMENICA 8 DICEMBRE

4 Carte oauth2_google_6fa38c4a-fb89-4ae3-8277-fdf97ca6e393

Triangoli

2 Carte oauth2_google_d2543822-c1b0-4efc-972b-1e120768c5d0

creare flashcard